0
Svakog jutra Mauro Morandi budio se gledajući na more koje je samo on poznavao. Uronjen u prirodu, bio je usklađen sa zvucima i navikama divljih životinja koje su okruživale njegovu kuću, nekadašnje sklonšte iz Drugog svetskog rata na Budeliju, mediteranskom ostrvu na kojem je živeo sam više od 30 godina, prenosi Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Sada se Mauro (82) prilagođava životu u jednosobnom stanu pored prodavnice sa natpisom Skaj TV, okružen komšijama i sa pogledom na okean između praznina koje razdvajaju zgrade nasuprot obližnjoj ulici La Madalena, najveći arhipelag od sedam ostrva na severnoj obali Sardinije u Italiji.
Govoreći iz svog novog doma, Morandi je rekao: „Takok sam se navikao na tišinu. Sada je to stalna buka… muzika, motorni skuteri, ljudi… toliko vam odvlači pažnju da nemate vremena za razmišljanje“.
Prošlo je više od tri meseca od kada je Morandi, bivši nastavnik fizičkog vaspitanja iz grada Modene na severu Italije, bio primoran da napusti Budeli, gde je znao svaku stenu, drvo i životinjsku vrstu.
Očekivao je da će fascinacija javnosti njegovim životom nestati nakon što je napustio ostrvo, ali umesto toga on je im je postao još zanimljiviji.
Obožavaoci iz celog sveta nastavljaju da mu šalju poruke. Novinari ga zovu da im nešto kaže, ili zbog pisanja knjige ili snimanja filma.
„Mislio sam da nakon odlaska sa Budelija da više niko neće pričati o meni. Umesto toga, vi novinari neprestano gnjavite“, rekao je on.
Upitan zašto ga iritira da se o njemu toliko piše i priča, Morandi je odgovorio: „Kao da su se ljudi delegirali da uradim nešto za šta nikada ne bi imali hrabrosti“.
Morandi je oduvek sanjao da živi na ostrvu.
Ogorčen konzumerizmom, politikom i drugim aspektima društva, on je 1989. godine odlučio da otplovi u Polineziju u potrazi za svojom idilom. Ali njegovo putovanje na južni Pacifik je bilo otežano ubrzo nakon napuštanja kontinentalne Italije zbog tehničke greške na njegovom katamaranu, što ga je primoralo da se usidri u La Madaleni, prenosi Gardijan.
Odlučio je da neko vreme radi na ostrvu kako bi otplatio troškove broda i finansirao ostatak putovanja. Ali onda mu je pažnju privuklo obližnje nenaseljeno ostrvo Budeli. Morandi je tada shvatio da je njegov raj mnogo bliže kući.
Čuvar tog ostrva je trebao da se povuče, pa je Morandi odustao od puta za Polineziju, prodao je svoje plovilo pa je preuzeo novu ulogu. Sledeće dve decenije je bez problema čuvao Budeli, raščišćavajući mu puteve, čuvajući plaže netaknutim, podučavajući turiste o njegovom ekosistemu.
Turistima je bilo zabranjeno hodane po ružičastoj plaži na ostrvu, odakle je pesak često kraden, a zabranjeno im je i kupanje u moru do devedesetih godina prošlog veka. Tokom dana mogu da idu brodom do ostrva i dozvoljeno im je da hodaju stazom do plaže.
Često su bili iznenanađeni što su naišli na jedinog stanovnika mada se brzo pročulo da je Morandi tu, pa je stekao nadimak Robinzon Kruso, po liku iz romana Danijela Defoa.
Hrana mu je isporučivana brodom iz La Madalene, a domaći solarni sistem je napajao njegova svetla, frižider i internet vezu. Zimi, kada nema posetilaca, dane je provodio skupljajući ogrev, čitajući i spavajući.
Morandijev život nastavio se u istom ritmu, sve dok privatna kompanija koja je bila vlasnik ostrva nije bankrotirala. Planovi o prodaji 2013. godine Majklu Hartu, biznismenu sa Novog Zelanda, koji se obavezao da će Morandi da ostane na dužnosti, osujećeni su usred protesta i intervencije italijanske vlade. Sudija na Sardiniji je 2016. godine odlučio da se ostrvo vrati u ruke javnosti.
Sve do svog odlaska krajem aprila, Morandi je bio u dogotrajoj borbi sa vlastima nacionalnog parka La Madalena koji sada upravljaju Budelijem, dok se borio protiv iseljenja. Vlasti koje planiraju da od Budelija naprave centar za obrazovanje o životnoj sredini, optužile su ga da je prilagodio svoj dom na ostrvu bez potebnih dozvola i rekli su mu da mora da ode.
Čini se da su dve strane postigle kompromis ranije ove godine, a Morandi je rekao da bi se vratio kao staratelj kada se završe radovi na ostrvu.
„Direktor parka je predložio odlazak pre početka radova, u zamenu za to što je pokušao da mi da ugovor da se vratim kao staratelj. Radovi su trebali da počnu nedelju dana nakon mog odlaska ali još uvek nisu počeli“, rekao je onč,
Budeli sada čuvaju video kamere. Morandi se nedavno vratio tamo da prikupi još neke stvari.
„To je katastrofa. Plaže su zgažene. Znao sam da će se to dogoditi. Nema više nikoga ko bi informisao turiste“, rekao je on.
Ipak, dok razmišlja o svom životu, Morandi prihvata da je možda bilo vreme da napusti Budeli.
„Prošla zima je bila veoma oštra. Padala je velika kiša, jedva da je bilo sunca za napajanje struje… tri meseca sma jedo hranu iz limenki. Imam 82 godine i život mi je postao veći izazov. Imam lošu nogu i teško sam hodao – da sam pao sa neke od stena, ne bi imao ko da mi pomogne“.
Poslednjih nekoliko meseci dalo mu je vremena da ispoba novi hobi – fotografiše artihtekturu na La Madaleni – kao i da popravi komunikaciju sa svoje tri ćerke, koje žive u Modeni, prenosi Gardijan.
„Nikada neću zažaliti zbog svog izbora, ali nije bio lak. Moje ćerke su bile odrasle kada otišao da živim na Budeliju i mislio sam da su to prihvatile… tek kasnije sam shvatio da nisu. Jedna ćerka nije razgovarala sa mnom četiri godine, tek nedavno smo ponovo počeli da razgovaramo“, rekao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
