Francuski list "Liberasijon" preneo je u svojoj rubrici za kulturu impresije o pismu italijanske književnice Kristine Komenčini, upućenom "francuskim rođacima", a u kojime ova spisateljica opisuje dane u karantinu povodom pandemije koronavirusa, koji trenutno vlada. Komenčinijeva je ovo pismo objavila neposredno pre nego što će njen novi roman na francuskom "Quatre amours" (Četiri ljubavi), gledati svetlost dana.
„Dragi francuski rođaci, ako uspemo da preživimo, problem u Italiji će biti da li će parovi sa ili bez dece, samohrane majke ili samci, uspeti da se suoče sa karantinom, da li će parovi ostati zajedno i uživati u uzajamnom prisustvu ili će se odlučiti na samoću posle prinudne izolacije“, navela je autorka, opisujuću nove mere koje je donela italijanska vlade u borbi protiv pandemije koronavirusa, kao što su ograničene šetnje, zabrane druženja, posete prijateljima, rođacima i čak roditeljima koji žive u drugom domu.
Komenčinijeva dodaje i da su se neki okrenuli čitanju „Dekamerona“ od Đovanija Bokača iz 14. veka, priči o grupi mladih koja beži od kuge i nalazi utočište u zidinama Firence. Neki ponovo čitaju „Kugu“ Albera Kamija ili „Zaručnike“ Alesandra Manconija u kojem se takođe opisuje epidemija kuge.
Spisateljka, čija knjiga u sredu izlazi u Francuskoj, opisuje kako internet nikad nije bio važniji, jer prijatelji, rodbina, kolege, koriste onlajn četove. Putem njega se prenose slike, video snimci, zanimljivi sadržaji i šaljive slike o koronavirusu, koji je aktuelna tema u celom svetu.
Prema njenim rečima, atmosfera postaje teška, jer u početku deluje lako biti izolovan, ali dolazi čas istine. Postaje teško za parove koji kažu da se vole, ali se u stvari ne podnose, za parove koji su tek zajedno, za one koji su odlučili da žive sami, za one koji imaju dece a ona ne idu školu, za mlade koji žele da upoznaju.
Autorka smatra da karantin predstavlja izazov istine i trenutak preispitivanja. Posle nekoliko dana slanja poruka da bi se smanjio osećaj samoće i izolacije, posle čišćenja kuće, stalnih telefonskih poziva, ostaju trenuci i samoće, tada predmeti i ljudi postaju vidljivi. Nestaje „ta navika, ta zbunjujuća navika, koja, kako je opisuje slavni Marsel Prust, skriva gotovo ceo svemir“, navela je ona.
Komenčinijeva navodi da francuskim rođacima ne želi karantin, a ako im se dogodi, „neka to bude iskustvo koje neće zaboraviti, jer kad se vrata domova jednom ponovo otvore, treba se setiti da su postojali i dani sa prazninom, dosadom i strahom“.
Inače, autorka Kristina Komenčini rođena je 1956. godine i pored pisanja, bavi se još i režijom. Njeno ostvarenje „La bestia nel cuore“ (Zver u srcu) iz 2005. bilo je nominovano godinu dana kasnije za prestižni Oskar u kategoriji najboljeg stranog filma.
Pratite nas i na društvenim mrežama: