6
Jedan od četiri Evropljanina svoju finansijsku situaciju opisao bi kao „nesigurnu“, dok više od polovine njih veruje da će u narednih nekoliko meseci pasti u tešku finansijsku situaciju. 80 odsto njih je već moralo da donosi teške finansijske odluke, prenosi The Guardian.
Kriza koja je izazvala rast troškova života, a izazvana je povećanjem cena energenata, galopirajućom inflacijom i ratom u Ukrajini, sve više utiče na stanovnike Evrope, pokazalo je istraživanje koje je sprovela francuska nevladina organizacija Secours Populaire u šest evropskih zemalja.
Više od polovine (54 odsto) od 6.000 ispitanika širom Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva reklo je Ipsosu u istraživanju da je njihova kupovna moć značajno opala u poslednje tri godine. Tome su najviše doprinele, kako kažu, veće cene hrane i goriva, kirije i računi za grejanje, prenosi The Guardian.
Prema istraživanju, najteže je u Grčkoj, gde je čak 68 odsto ispitanika reklo da im je kupovna moć „značajno” ili „nešto” niža nego 2019. godine, a slede Grčka sa 63 odsto, Italija sa 57 odsto, Nemačka sa 54 odsto, Britanija sa 48 odsto i Poljska sa 38 odsto ispitanika koji se tako osećaju.
Oko 80 odsto ispitanika reklo je da su već morali da naprave značajne kompromise kako bi se izborili sa ovim izazovnim vremenima, najčešće tako što su odustali od putovanja (njih 62 odsto), počeli da štede na grejanju (njih 47 odsto), pozajmljivali više od prijatelja i porodice (njih 42 odsto), našli drugi posao (40 odsto) i preskočili obroke (njih 29 odsto).
U ovih šest zemalja, 64 odsto ispitanika reklo je da im je sada „često” ili „ponekad” teško da odluče kako dalje da štede jer su već srezali sve što su mogli, dok je 28 odsto reklo da su već sredinom godine finansije preopterećene, a 27 odsto se plaši da će izgubiti svoj dom.
U proseku, 27 odsto ispitanika u ovih šest zemalja reklo je da je njihova materijalna i finansijska situacija „neizvesna“, opisujući da bi „jedan neočekivani trošak mogao da promeni sve“, dok je 55 odsto ispitanika reklo da su „oprezni“.
Ali za mnoge, budućnost izgleda još gore: većina Evropljana (55 odsto) izjavila je da bi se mogla suočiti sa rizikom od siromaštva u narednih nekoliko meseci. Svaki peti ispitanik (17 odsto) ocenio je da je ova mogućnost „veoma verovatna”.
Najzabrinutiji su Italijani i Grci, od kojih je 70 i 68 odsto „veoma” ili „donekle” zabrinuto. Oko 47 odsto ispitanika u Britaniji reklo je da je rizik značajan, kao i 42 odsto ispitanika u Francuskoj.
Roditelji osećaju najveći teret, pokazalo je istraživanje. Ogromna većina roditelja (72 procenta) u ovih šest zemalja izjavila je da su primorani da smanje svoje slobodne aktivnosti (76 procenata), tretmane lepote (72 procenta) i odeću (72 procenta) kako bi očuvali kvalitet života svoje dece.
Skoro polovina roditelja u ovih šest zemalja (njih 48 odsto) izjavila je da redovno moraju da štede na sopstvenoj hrani kako bi prehranili svoju decu, dok je 66 odsto njih reklo da su morali da smanje aktivnosti svoje dece. uključujući proslave i proslavljanje praznika. U proseku, 49 odsto ispitanika koji su roditelji (među njima 50 odsto ispitanika iz Britanije) izjavilo je da su zabrinuti da neće moći da zadovolje potrebe svoje dece u budućnosti, dok je 33 odsto reklo da su već nesposobni da obezbede raznovrsnu ishranu koju bi želeli da priušte svojoj deci.
Istraživanje je pokazalo da među ovim zemljama postoji i značajna razlika u tome koje grupe ljudi su u najvećem riziku od siromaštva: u Nemačkoj su to penzioneri, u Italiji mladi, a u Velikoj Britaniji samohrani roditelji.
***
BONUS VIDEO: Poruke Evrope vlastima Srbije