0
U prošloj i 2022. godini u Crnoj Gori, na predlog državnih tužilaštava sprovedeno je 775 mera tajnog nadzora, što je dovelo do optuženja ukupno 34 lica. I dalje je državna tajna broj mera koje je Vrhovni sud odobrio Agenciji za nacionalnu bezbednost. U poslednje dve i po godine samo je jedan građanin imao mogućnost da ostvari uvid u podatke prikupljene primenom mera. U 2022. i 2023. godini, prema dostavljenim podacima, naloženo je uništavanje podataka i informacija prikupljenih primenom MTN u 45 slučajeva, ali je to u devet sudova u Crnoj Gori učinjeno samo u devet predmeta.
Ovih dana prisluškivanje je ponovo aktuelizovao bivši specijalni državni tužilac Milivoje Katnić koji je posumnjao da je nadziran u svojoj spujskoj ćeliji. Osnovni državni tužilac je odbacio njegovu krivičnu prijavu nakon što je, kako je rečeno, obavio uviđaj prostorije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, pišu VIjesti.
Sa druge strane, protiv Dejana Peruničića, bivšeg šefa tajne policije, podignuto je i potvrđeno više optužnica upravo zbog nezakonite primene mera tajnog nadzora. Suđenje je zatvoreno za javnost, a više desetina osoba navodno je nezakonito prisluškivano i praćeno od kraja 2019. do poslednjih dana avgusta 2020. godine.
Građani se zakonito mogu prisluškivati na dva načina. U prvom slučaju, mere tajnog nadzora (MTN), na obrazloženi predlog državnog tužilaštva, odobrava sudija za istragu. Druga mogućnost je da na predlog direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), Vrhovni sud donosi odluku o primeni MTN.
U prošloj i 2022. godini, u Crnoj Gori, na predlog državnih tužilaštava, sprovedeno je 775 mera tajnog nadzora, što je dovelo do optuženja ukupno 34 lica. To, međutim, nije konačan broj onih koji su u prethodne dve godine “slušani” jer je podatak o broju građana koji su bili “na merama” Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) i dalje, rešenjem Vrhovnog suda, označen stepenom tajnosti.
Sa druge strane, iako zakon predviđa tu mogućnost, u istom periodu, u osnovnim i višim sudovima nijedan građanin nije pozvan da izvrši uvid u prikupljeni materijal sprovođenjem mera tajnog nadzora, a ANB je, od januara 2020. godine do 1. jula 2024. samo jednom građaninu Crne Gore omogućila uvid u dokumentaciju i merama tajnog nadzora.
U 2023. godini, državna tužilaštva u Crnoj Gori su predložila 241 MTN, od kojih su sudije za istragu usvojile 176 predloga. Formirano je 99 predmeta, a MTN su dovele do optuženja osmoro lica.
Prethodne, 2022. godine, državna tužilaštva su formirala 102 predmeta i predložila čak 599 mera koje su, kako se navodi u Izveštaju o radu Vrhovnog državnog tužilaštva, dovele do optuženja 26 lica.
“Nepotpuna i neprecizna normativna definisanost ovih mera u procesnom zakoniku – a koja po mom mišljenju nije bila slučajna ni nesvesna, umnogome doprinosi tome da je teško uopšte i naslutiti, a kamo li utvrditi razmere tih zloupotreba prema građanima ove države. Otuda i tolika disproporcija u broju određenih MTN (jer je to javni podatak), u odnosu na osnovu njih broj procesuiranih predmeta i na broj građana koji su dobili informaciju da su nekada bili na udaru tih mera. Radi se o vrlo domišljatoj zakonskoj postavci da, ukoliko dobijete informaciju da ste bili pod merama imate pravo na uvid u prikupljeni materijal. Trik je u tome da član 162 Zakonika o krivičnom postupku daje potpuno paušalno pravo državi da vam tu informaciju jednostavno nikada ne saopšti, a koje pravo ona naravno koristi u punom kapacitetu”, ističe advokatica Andrijana Razić.
Poređenja radi, u Crnoj Gori je od 1. januara 2010. godine, nakon što je te godine zakonskim imenima uvedena mogućnost primene MTN, do 11. novembra 2016. godine na MTN bilo 2.328 građana, saopšteno je svojevremeno “Vijestima” iz Uprave policije.
Institut alternativa je objavio podatak da je od 2009. do 2015. godine pod MTN bilo 846 građana, od kojih je samo 19 pravosnažno osuđeno.
Sa druge strane, i dalje je nepoznat broj mera tajnog nadzora o kojima, na predlog direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), donosi odluku Vrhovni sud jer je ova sudska instanca taj podatak označila stepenom tajnosti.
PROĆČITAJTE JOŠ
Ova informacija prvi put je, nakon 2009. godine, objavljena u “Vijestima” krajem januara 2021. godine. Kako je tada saopšteno, ANB je 2020. godine, od Vrhovnog suda, zatražila odobrenje za 42 slučaja tajnog nadzora.
“U toku 2020. godine Vrhovnom sudu su dostavljena 42 predloga. Svi predmeti su, od strane Agencije, označeni kao ‘tajni’, pa vam osim broja, a od odredbi Zakona o tajnosti podataka, druge informacije ne možemo dostaviti”, rečeno je tada “Vijestima”.
To je, ujedno, bilo i prvo zvanično objavljivanje podataka posle 13 godina nakon što je ANB proglasila tajnim informacije o odobravanju zahteva za sprovođenje ovih mera. Prvo, a do danas i poslednje jer je na upit “Vijesti” iz Vrhovnog suda rečeno da je “podatak o broju lica koja su pod merama tajnog nadzora koje donosi Vrhovni sud označen stepenom tajnosti”.
MTN, u koje, između ostalog, spada tajni nadzor i snimanje telefonskih razgovora i drugih komunikacija na daljinu, presretanje, prikupljanje i snimanje računarskih podataka, ulazak u prostorije radi tajnog fotografisanja i video i audio-snimanja u prostorijama i tajno praćenje i video i audio-snimanje lica i predmeta, mogu se primenjivati po dva osnova.
Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) definisane su nadležnosti za određivanje MTN. ZKP propisuje situacije u kojima MTN, uz obrazloženi predlog državnog tužioca, pisanom naredbom određuje sudija za istragu. To znači da državni tužilac ima obavezu da obrazloži predlog za određivanje mera, taj obrazloženi predlog dostavlja sudiji za istragu, koji u situacijama kada prihvati obrazloženi predlog državnog tužioca donosi pisanu naredbu o određivanju MTN.
Na drugoj strani, kako se navodi u Zakonu o ANB, direktor Agencije izdaje pisani nalog za praćenje i osmatranje na osnovu prethodne odluke predsednika Vrhovnog suda Crne Gore.
Crnogorska javnost se permanentno bavi merama tajnog nadzora. Iako je prošlo već četiri godine od svrgavanja DPS vlasti, ne može se reći da je ova oblast suštinski reformisana. I dalje ostaje veliki broj nepoznanica.
Kao što je već rečeno, i dalje su tajni podaci o sprovođenju MTN u okviru ANB ali, čini se, jedna od ključnih nepoznanica je šta se dešava sa podacima i informacijama koji su prikupljeni na ovaj način a nisu iskorišćeni u krivičnom progonu građana koji su bili na merama.
Zakon u ovim slučajevima, kad su u pitanju državna tužilaštva, predviđa uništenje tog materijala ali, pre toga, “obaveštavanje lica prema kome je preduzeta mera tajnog nadzora u slučaju kad ne dođe do pokretanja krivičnog postupka”. To lice ima pravo uvida u prikupljeni materijal, osim ako sudija za istragu proceni da postoji osnovana bojazan “da bi obaveštavanje lica ili uvid u dobijeni materijal moglo da predstavlja ozbiljnu opasnost po život i zdravlje ljudi ili bi moglo ugroziti neku od istraga koje su u toku ili iz drugih opravdanih razloga”, kako se navodi u članu 162 ZKP.
„Čitav sistem koji prepoznaje naš ZKP, koji treba dodatno nadograđivati, ima i svoju tamnu stranu. Mogućnost zloupotrebe, prekoračenja u određivanju i slično, definisali bismo kao opasnost od povrede ljudskih prava, posebno prava na privatnost. U traženju ove ravnoteže naš zakonodavac je i propisao normu koju pominjete. Jasno je da u slučaju nepokretanja krivičnog postupka, pravilo je da se lice koje je bilo predmet ovih mera obavesti i izvrši uvid pre uništavanja materijala, dok je neobaveštavanje izuzetak od ovog pravila. Prva dva razloga su jasno postavljena i nesporno imaju u praksi često svoje opravdanje. Iz ‘drugih opravdanih razloga’ je kaučuk odredba pod koju možemo podvesti bilo šta. Da konkretno odgovorim na vaše pitanje: nije definisana i omogućava da izuzetak postane pravilo, što i statistika jasno dokazuje. Ovaj deo norme ne treba menjati, već brisati“, kaže za „Vijesti“ pravnik Sergej Sekulović, bivši ministar unutrašnjih poslova u Vladi Zdravka Krivokapića.
I ANB ima obavezu uništavanja materijala, ali samo u slučaju „posebne opravdanosti i hitnosti“ koja zahteva da se otpočne primena sredstva i metode i pre odluke predsednika Vrhovnog suda. Ukoliko predsednik Vrhovnog suda, odnosno sudija koji ga zamenjuje, u roku od 48 časova ne odobri primenu tog sredstva i metode, Agencija je dužna da obustavi njegovu primenu, a podatke i dokumenta na kojima su ti podaci zabeleženi uništi. Takođe, u Zakonu se ističe da registri i zbirke podataka ANB ne mogu sadržati podatke o ličnosti čije prikupljanje nije u nadležnosti Agencije. Ukoliko Agencija dođe u posed takvih podataka, dužna je da ih neodložno uništi.
U izveštajima Vrhovnog državnog tužilaštva se navodi da je 2022. godine u 27, a prošle godine u 18 slučajeva, sudija za istragu obavešten da prikupljene materijale sprovođenjem MTN uništi. U istraživanju „Vijesti“, međutim, pokazalo se da, barem u osnovnim i višim sudovima u Podgorici i Bijelom Polju, koji su odgovorili na upite poslate na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, došlo do uništavanja prikupljenih podataka i informacija do 1. jula ove godine u samo devet slučajeva.
„Vijesti“ su, uz pomoć aplikacije MANS-a, tražile od svih osnovnih i viših sudova u Crnoj Gori da dostave podatke o broju odobrenih MTN, donetih u 2022, 2023. i 2024. godini na osnovu člana 159 Zakona o krivičnom postupku, te informacije da li je i koliko su puta pre nego što je uništen materijal prikupljen MTN obaveštena lica da je prema njima mera preduzeta, kao i informacije na koliko lica je primenjen član 162 stav 2 ZKP-a prema kojem je došlo do primene MTN ali nije pokrenut krivični postupak.
U osnovnom sudu u Danilovgradu, kako je navedeno, od početka 2020. do danas formiran je jedan predmet po predlogu Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici za sprovođenje MTN. Nakon sprovođenja MTN prikupljeni materijal je uništen, a lice prema kojem je mera preduzeta nije obavešteno.
Osnovni sud u Cetinju odobrio je pet MTN u 2022. godini. U narednoj i 2024. godini nije bilo u ovom sudu odobrenih MTN. Tokom 2022, 2023. i 2024. godine nije bilo izdatih naredbi za uništavanje informacija i podataka prikupljenih merama tajnog nadzora, pa samim tim nije bilo lica koja bi bila obaveštena da su prema njima sprovođene MTN ili da je zaključeno da se iz zakonskih razloga ta lica ne obaveštavaju.
Osnovni sud u Pljevljima u istom periodu odredio je jednu meru tajnog nadzora prema dva lica. Nije bilo uništavanja informacija prikupljenih sprovođenjem MTN.
U Višem sudu u Bijelom Polju 2022, 2023. i 2024. godine odobreno je 26 MTN, izdate su dve naredbe za uništavanje informacija i podataka prikupljenih sprovođenjem MTN, u dva slučaja uništen je prikupljeni materijal bez obaveštavanja lica prema kojima su preduzete MTN, a nije bilo slučajeva u kojima su lica imala pravo na uvid u materijal prikupljen MTN.
Viši sud u Podgorici u toku 2022. godine doneo je 56, u 2023. godini 61, a u 2024. godini, do 10. jula, 47 naredbi sudije za istragu za sprovođenje MTN. U ovoj sudskoj instanci nije bilo uništavanja podataka i informacija prikupljenih primenom MTN.
„Imajući u vidu trajanje mera, mnoge od njih su još u primeni, a u odnosu na one koje se ne primenjuju, očekuje se odluka nadležnih tužilaštava o tome da li će prikupljeni materijal biti korišćen za pokretanje krivičnog postupka ili ne“, navodi se u odgovoru Zorana Radovića, predsednika Višeg suda u Podgorici.
Iz „drugi opravdanih razloga“ je kaučuk odredba pod koju možemo podvesti bilo šta. Da konkretno odgovorim na vaše pitanje: nije definisana i omogućava da izuzetak postane pravilo, što i statistika jasno dokazuje. Ovaj deo norme ne treba menjati, već brisati, kaže Sergej Sekulović
U Osnovnom sudu u Beranama u 2022. godini nije bilo MTN, u 2023. godini određena je jedna mera, a u 2024. godini tri. Nije bilo uništavanja podataka i informacija prikupljenih sprovođenjem MTN.
Celo istraživanje pročitajte na sajtu Vijesti.
