Vrhovni sud Španije pokrenuo je istragu kako bi utvrdio da li je bivši kralj Huan Karlos nezakonito dobio provizije u vrednosti više miliona dolara iz Saudijske Arabije tokom izgradnje brze pruge u toj zemlji.
Kako navodi AP, istražitelji će se usredsrediti na period od sredine 2014. godine, kada je Huan Karlos abdicirao u korist svog sina, sadašnjeg kralja Felipea VI, izgubivši time imunitet koji mu je, kao šefu države, bio garantovan ustavom.
U tom periodu odvijala se druga faza ugovora iz 2011. godine o uvođenju brze železničke linije između saudijskih gradova Medine i Meke.
Iako su finansijski poslovi nekadašnjeg kralja godinama bili pod lupom španskih medija, to do sada nije proizvelo nikakve pravne posledice, a otkad su izneti prvi navodi o njegovim nečasnim radnjama, španski parlament je odbacio najmanje dva predloga za pokretanje istrage, navodi AP.
Španski kralj Felipe VI odrekao se nasledstva svog oca kralja Huana Karlosa zbog njegovih navodnih finansijskih malverzacija. U saopštenju španske kraljevske kuće navodi se i da je kralj Felipe ukinuo godišnju apanažu Huanu Karlosu I (82) koji je abdicirao 2014. godine.
Odluka je usledila usred istrage švajcarskih tužilaca o ofšor računu Huana Karlosa koji je navodno primio 88 miliona evra od pokojnog saudijskog kralja Abdulaha 2008. godine.
Britanski „Telegraf“ objavio je da kralj Felipe navodni korisnik ofšor fonda koji kontroliše švajcarski račun sa 65 miliona evra poklona od Saudijske Arabije datom njegovom ocu dok je bio na prestolu. Kralj Felipe je negirao da zna bilo šta o ovom fondu.
Bivši kralj, koji je vladao 39 godina, kritikovan je zbog svog luksuznog životnog stila, a sada mu preti istraga, nakon što je objavljeno da je 2008. primio 88 miliona evra (100 miliona dolara) od pokojnog saudijskog kralja Abdulaha preko ofšor računa.
Taj novac je, kako piše španski portal Thelocal .es, bio smešten na računu u švajcarskoj banci na ime Fondacije Panamanijan, a Huan je navodno od te sume 65 miliona dolara dao svojoj bivšoj ljubavnici Korini cu Zajn Vitgenštajn. Britanski “Telegraf” piše da je kralj Felipe navodni korisnik tog fonda, koji je uspostavljen kad je njegov otac i dalje bio na tronu.
Njegov sin Felipe je negirao da zna bilo šta o njegovom ofšor računu. Neki kraljevski analitičari u Španiji kažu da 52-godišnji Felipe odricanjem od nasleđa svog oca pokušava da se distancira od njegovih afera.
Felipe je u ranijem saopštenju naveo da se odriče bilo kakvih sredstava, akcija ili investicija koje bi mogle da budu ilegalne ili kompromitujuće po integritet kraljevske porodice. Španski mediji navode da je Huan Karlos do sada od države godišnje primao više od 194.000 evra (216.000 dolara).
Huan Karlos popeo se na tron 1975, nakon smrti generala Franciska Franka, desničarskog diktatora koji je 36 godina vladao Španijom nakon pobede nad Republikanskim snagama u španskom građanskom ratu. On je tako postao prvi kralj zemlje za 44 godine.
Ali, ubrzo je počeo da ignoriše Frankove pristalice koje su želele produžetak autokratske vladavine i uveo je novi sistem parlamentarne monarhije. Kako su godine prolazile, kralj se sve manje mešao u svakodnevnu politiku i postao više figura. Njegova popularnost je nekoliko godina pre abdikacije bila visoka, ali je nakon lova na slonove u Bocvani 2012. i optužbi o korpuciji doveli do poziva da siđe s trona.
Njegovu vladavinu obeležio je niz skandala.
Huan Karlos je u aprilu 2012. kritikovan zbog lova na slonove u Bocvani. Javnost je za taj njegov put saznala tek nakon što se kralj povredio pa je po njega poslat poseban avion da ga vrati kući. Španski političari su rekli da
troškove puta nisu podneli ni poreski obveznici ni palata, već Mohamed Ejad Kajali, biznismen sirijskog porekla.
Kajo Lara Moja, iz Ujedinjene levice, tada je rekao da je kraljev put “pokazao nedostatak etike i poštovanja prema mnogim ljudima u njegovoj zemlji koji su mnogo pretrpeli”, dok je Tomas Gomes iz Socijalističke partije istakao da bi Huan trebao da izabere između “javnih odgovornosti i abdikacije”.
U aprilu te godine, kad je španska nezaposlenost bila 23 odsto, a skoro 50% među mladim radnicima, “El Pai” je procenio da su ukupni troškovi kraljevog lova na slonove iznosili 44.000 evra, što su skoro dve prosečne godišnje plate u zemlji.
Pokrenuta je čak i peticija u kojoj se kralj poziva da podnese ostavku na mesto počasnog predsednika španskog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF). Iz WWF su zatražili razgovor s kraljem kako bi razrešili situaciju, da bi u julu iste godine, nakon sastanka u Madridu, sa 226:13 glasova odlučeno da se Huan skloni sa te pozicije. On se kasnije izvinio zbog safarija.
IBERO-AMERIČKI SAMIT
U novembru 2007, tokom zagrejane debate na Ibero-američkom samitu u Santjagu de Čileu, Huan Karlos je prekinuo venecuelanskog predsednika Uga Čavesa.
Zašto ne ućutiš? – upitao ga je.
Čaves je, naime, rekao da je Hose Marija Aznar “fašista” i “manji čovek od zmije”, a kad je španski premijer Hose Luis Rodriges Zapater stao u odbranu svog prethodnika i rivala, lider Venecuele ga je ometao u tome. Huan je ubrzo napustio salu, nakon što je predsednik Nikaragve Danijel Ortega optužio Španiju za mešanje u izbore u njegovoj zemlji i požalio se na neke energetske komapnije koje rade u Nikaragvi. To je bio diplomatski incident bez presedana i retko izražavanje kraljevog besa u javnosti.
Huan Karlos nije jedini pripadnik španske kraljevske porodice čije se ime povezuje sa skandalima. Njegov zet Inaki Urdangarin, suprug princeze Kristine, uhapšen je 2018. zbog toga što je u periodu od preko pet godina izvukao milione evra iz fondacije koju je vodio na Majorki, podseća Thelocal.es. Španski mediji počeli su još 2014. da spekulišu o Huanovoj budućnosti.
Tadašnji premijer Marijano Rahoj je početkom juna te godine objavio da mu je kralj rekao da namerava da abdicira. Kasnije se kralj obratio javnosti i potvrdio da će napustiti tron u korist svog sina, princa od Asturijasa. Zvaničnici su tada rekli da je to lična odluka kralja o kojoj je on razmišljao još od svog 76. rođendana 5. januara.
Ne želim da mi sin uvene čekajući poput princa Čarlsa – navodno je on tada rekao.
U to vreme španski ustav nije garantovao abdiciranom monarhu pravni imunitet šefa države, ali je vlada planirala da to omogući izmenama u zakonu. Za razliku od prethodnog imuniteta koji je uživao, prema novom zakonu Huan nije potpuno zaštićen kao bivši kralj već mora da odgovoara pred Vrhovnim sudom. Prema zakonu, svi krupni pravni sporovi povezani sa bivšim kraljem moraju se “odmah” proslediti Vrhovnom sudu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar