0
Pokušaji grčke obalske straže da odvuče ribarski brod koji je prevozio stotine migranata možda su doveli do potonuća broda, pokazala je nova istraga Gardijana i medijskih partnera, koja je pokrenula dodatna pitanja o tragediji, u kojoj je oko 700 ljudi stradalo.
Brod koji je prevozio migrante iz Libije u Italiju potonuo je kod obala Grčke 14. juna. Preživela su 104 putnika, dok je oko 700 migranata stradalo.
Novinari i istraživači su obavili više od 20 intervjua sa preživelima i oslanjali se na sudske dokumente i izvore obalske straže kako bi izgradili sliku o propuštenim prilikama za spasavanje i ponudama pomoći koje su ignorisane. Više preživelih je reklo da su pokušaji grčke obalske straže da odvuče brod na kraju doveli do potonuća. Obalska straža oštro je demantovala da je pokušala da odvuče brodić.
Noć kada se brodić prevrnuo, 47 nautičkih milja od Pilosa u jugozapadnoj Grčkoj, rekonstruisana je korišćenjem interaktivnog 3D modela čamca koji je kreirala Forensis, istraživačka agencija sa sedištem u Berlinu koju je osnovala Forensic Architecture, a koja istražuje kršenja ljudskih prava.
Zajednička istraga Gardijana, nemačkog javnog emitera ARD/NDR/Funk i grčke istraživačke kuće Solomon, u saradnji sa Forensisom, dala je jedan od najpotpunijih izveštaja o kursu brodića do njegovog potonuća. Otkriveni su novi dokazi kao što je činjenica da je brod obalske straže bio usidren u bližoj luci, ali nikada nije poslat i kako grčke vlasti nisu odgovorile ne dva puta, kao što je ranije objavljeno, već tri puta na ponude pomoći Fronteksa, agencije EU za graničnu i obalsku stražu.
Forensis je mapirao poslednje sate pre potonuća, koristeći podatke iz dnevnika obalske straže i svedočenja kapetana brodića, kao i putanje podatke o pomorskom saobraćaju, satelitske snimke i informacije iz video zapisa koje su snimila obližnja komercijalna plovila i drugi izvori. Poslednji pokreti broda su u suprotnosti sa obalskom stražom i otkrivaju nedoslednosti u zvaničnom izveštaju o događajima, uključujući pravac i brzinu brodića.
Najvažnije je da je istraga pokazala da je prenatrpani brodić počeo da se kreće ka zapadu kada ga je sreo jedini brod grčke obalske straže koji je poslat na lice mesta. Prema višestrukim svedočenjima preživelih datim Gardijanu i grčkim tužiocima, obalska straža je rekla migrantima da će ih odvesti u Italiju – što se sukobljava sa zvaničnom verzijom da je brodić počeo da se kreće zapadno svojom voljom. Istraga je takođe pokazala da je brodić skenuo na jug i da je bio skoro miran najmanje sat vremena dok se, kako su rekli preživeli, nije dogodio drugi i fatalni pokušaj vuče.
Dvojica preživelih koristila su 3D model da opišu samo vuču, dok su trojica, koji su sedeli u unutrašnjosti ili na donjoj palubi plovila, opisali da su se gurali napred „kao raketa“, ali sa motorom koji nije radio. To sugeriše da je došlo do pokušaja vuče.
Drugi preživeli je odvojeno rekao da je čuo ljude kako viču o konopcu koji je pričvrstila „grčka vojska“ i opisao da su ga vukli 10 minuta neposredno pre nego što su potonuli.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Osećam da su pokušali da nas izguraju iz grčkih voda tako da se njihova odgovornost okonča“, rekao je preživeli nakon što je razmotrio mapu događaja i razmislio o svojim sećanjima na tu noć.
Marija Papamina, advokat iz Grčkog saveta za izbeglice, jedne od dve pravne organizacije koje zastupaju između 40 i 50 preživelih, rekla je da su njenom timu podeljene informacije o dva pokušaja vuče. Sudski dokumenti takođe pokazuju da je sedam od osam preživelih dalo izjave tužiocu o prisustvu užeta, vuče i snažnog povlačenja.
Tačne okolnosti potapanja ne mogu se nedvosmisleno dokazati u nedostatku vizuelnih dokaza. Nekoliko preživelih je svedočilo da su im vlasti zaplenile telefone, a neki su spomenuli da su snimali video snimke nekoliko trenutaka pre potonuća. Ostaju pitanja zašto novi brod grčke obalske straže na licu mesta nije snimio operaciju svojim termalnim kamerama.
U zvaničnim izjavama grčka obalska straža je rekla da operacija nije snimljena jer je fokus posade bio na operaciji spasavanja. Ali izvor u obalskoj straži rekao je da kamerama nije potreban stalni ručni rad i da su tu upravo da snime takve incidente.
Prisustvo maskiranih muškaraca, koje su dvojica preživelih opisali, takođe je dokumentovano u brodskom dnevniku, koji uključuje zapis o specijalnom operativnom timu poznatom kao KEA koji se te noći pridružio 920.
Grčka obalska straža i Fronteks su upozoreni na brodić ujutru 13. juna. Obe agencije su ga fotografisale iz vazduha, ali nikakva operacija potrage i spasavanja nije sprovedena – prema grčkoj strani, jer je čamac odbio pomoć. Vlasti su primile hitan SOS za koji se navodi da im ga je prenela u 17.53 po lokalnom vremenu hitna telefonska linija za male čamce „Alarmphone“, koja je bila u kontaktu sa ljudima na brodu.
Dva izvora obalske straže rekla su Gardijanu da veruju da je vuča broda verovatan razlog prevrtanja.
BONUS VIDEO: Snimak pucnjave u Nešvilu