Cena nafte pala je danas na najniži novo u istorijii zbog rasprodaje na svetskim tržištima izazvanoj nesigurnošću oko skladišnih kapaciteta za naftu koja se trenutno ne može prodati. Potražnja za sirovom naftom dramatično je pala zbog zamrzavanja ekonomske aktivnosti u čitavom nizu zemalja usled pandemije koronavirusa.
Cena referentnog američkog brenda nafte West Texas Intermediate (WTI) prvo je pala ranije danas do 50%, na iznos od samo 9 $ po barelu, što je najmanja cena od 1998. i najveći dnevni pad od 1982., izveštava američki portal Biznis insajder.
U međuvremenu se taj pad nastavio i dalje, pa je WTI u jednom trenutku pao ispod 5 dolara, zatim i ispod tri dolara po barelu. To je značio pad od čak 84%, na najniži nivo od početka trgovine.
Prosečna cena WTI sirove nafte po barelu iznosila je 57 dolara u 2019., a 64 dolara u 2018.
Cena nafte je danas pala ispod nule, iznosi – 37 dolara po barelu
Ipak, kako pišu svetski mediji, današnji dramatičan pad prvenstveno je rezultat tehničkih okolnosti trgovanja. Naime, naftom se na svetskim tržištima trguje futures ugovorima, koji ističu u utorak. Zbog toga se mešetari pokušavaju rešiti svojih ugovora kako ne bi stvarno dobili naftu i morali je uskladištiti što je potaklo još veću rasprodaju nego inače.
Odlazak cene u minus najvećim delom je posledica tehničkih razloga, pošto uskoro ističe ugovor za majsku isporuku referentne američke nafte, te je obim trgovanja mali jer nije lako naći kupce.
Međutim, pale su i cene za kasnije isporuke nafte, posle maja, gde je zabeležen veći obim trgovine.
Tražnja za naftom pala je u tolikoj meri zbog pandemije koronavirusa jer su tankovi po svetu svi gotovo puni i ponuđači su prinuđeni da smanjuju cenu da bi našli kupca.
Skladišta bi mogla da budu skroz popunjena u roku od tri nedelje, procenio je glavni analitičar energetske kompanije S&P Global plets Kris Midžl.
Cena referentne američke nafte za junsku isporuku pala je 14,8 odsto, na 21,32 dolara po barelu, pošto fabrike i automobili širom sveta i dalje stoje.
Veliki proizvođači nafte objavili su da će smanjiti proizvodnju u nadi da će postići bolji balans ponude i tražnje, ali mnogi analitičari navode da to nije dovoljno.
Trend kontinuiranog pada cena nafte neosporan je, a posebno je zabrinjavajući jer se nastavio i pored dogovoru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), zajedno sa grupom nezavisnih proizvođača, uključujući Rusiju i SAD, o rekordnom smanjenju proizvodnje i snabdevanja.
Kako Biznis insajder objašnjava, investitori očito i dalje nisu uvereni da rezovi u proizvodnji mogu kompenzovati težak pad potražnje za „crnim zlatom“ u vreme najvećih masovnih antiepidemijskih mera u istoriji.
Osim toga, rezovi još nisu stupili na snagu. Proizvodnja bi se trebala smanjiti za 10 miliona tek u maju i junu te za osam miliona barela od jula do kraja godine. Od januara 2021. do aprila 2022. godine smanjivala bi se za šest miliona barela dnevno, prema saopštenju OPEC.
Pratite nas i na društvenim mrežama: