Istorijski pad: Cena nafte ispod nule

Cena referentnog američkog brenda nafte West Texas Intermediate (WTI) prvo je pala ranije danas do 50%, na iznos od samo 9 $ po barelu, što je najmanja cena od 1998. i najveći dnevni pad od 1982., izveštava američki portal Biznis insajder.U međuvremenu se taj pad nastavio i dalje, pa je WTI u jednom trenutku pao ispod 5 dolara, zatim i ispod tri dolara po barelu. To je značio pad od čak 84%, na najniži nivo od početka trgovine.Prosečna cena WTI sirove nafte po barelu iznosila je 57 dolara u 2019., a 64 dolara u 2018.Cena  nafte je danas pala ispod nule, iznosi - 37 dolara po bareluIpak, kako pišu svetski mediji, današnji dramatičan pad prvenstveno je rezultat tehničkih okolnosti trgovanja. Naime, naftom se na svetskim tržištima trguje futures ugovorima, koji ističu u utorak. Zbog toga se mešetari pokušavaju rešiti svojih ugovora kako ne bi stvarno dobili naftu i morali je uskladištiti što je potaklo još veću rasprodaju nego inače.Odlazak cene u minus najvećim delom je posledica tehničkih razloga, pošto uskoro ističe ugovor za majsku isporuku referentne američke nafte, te je obim trgovanja mali jer nije lako naći kupce.Međutim, pale su i cene za kasnije isporuke nafte, posle maja, gde je zabeležen veći obim trgovine.Tražnja za naftom pala je u tolikoj meri zbog pandemije koronavirusa jer su tankovi po svetu svi gotovo puni i ponuđači su prinuđeni da smanjuju cenu da bi našli kupca.Skladišta bi mogla da budu skroz popunjena u roku od tri nedelje, procenio je glavni analitičar energetske kompanije S&P Global plets Kris Midžl.Cena referentne američke nafte za junsku isporuku pala je 14,8 odsto, na 21,32 dolara po barelu, pošto fabrike i automobili širom sveta i dalje stoje.Veliki proizvođači nafte objavili su da će smanjiti proizvodnju u nadi da će postići bolji balans ponude i tražnje, ali mnogi analitičari navode da to nije dovoljno.Trend kontinuiranog pada cena nafte neosporan je, a posebno je zabrinjavajući jer se nastavio i pored  dogovoru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), zajedno sa grupom nezavisnih  proizvođača, uključujući Rusiju i SAD, o rekordnom smanjenju proizvodnje i snabdevanja.Kako Biznis insajder objašnjava, investitori očito i dalje nisu uvereni da rezovi u proizvodnji mogu kompenzovati  težak pad potražnje za "crnim zlatom" u vreme najvećih masovnih antiepidemijskih mera u istoriji.Osim toga, rezovi još nisu stupili na snagu. Proizvodnja bi se trebala smanjiti za 10 miliona tek u maju i junu te za osam miliona barela od jula do kraja godine. Od januara 2021. do aprila 2022. godine smanjivala bi se za šest miliona barela dnevno, prema saopštenju OPEC.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram