1
Najmanje 182 osobe su poginule, a 727 je ranjeno, uključujući žene, decu i medicinare, u izraelskim napadima na južni Liban u ponedeljak, prenosi Rojters, pozivajući se na ministarstvo zdravlja zemlje. Ovo je najveći dnevni broj poginulih od kada su borbe između Izraela i Hezbolaha počele u oktobru. Međutim, ovaj sukob traje mnogo duže i seže četiri decenije unazad.
Izrael je izvršio invaziju na Liban u junu 1982. godine, navodno kao odgovor na napade koje je na njega pokrenula Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) iz južnog Libana. Građanski rat u Libanu je do tada besneo već sedam godina.
Nadajući se da će uspostaviti prijateljsku vladu u Libanu, Izrael je okupirao jug i otišao čak do Zapadnog Bejruta, gde je bio baziran PLO, koji je stavio pod opsadu.
Nakon dogovora, PLO je otišao u Tunis, ali je izraelska vojska ostala u Libanu, podržavajući lokalne posrednike u građanskom ratu i doprinoseći masakru u Sabri i Šatili. Desničarska libanska milicija, u koordinaciji sa izraelskom vojskom, ubila je između 2.000 i 3.500 palestinskih izbeglica i libanskih civila za dva dana.
PROČITAJTE JOŠ:
Nekoliko libanskih grupa formirano je da odbiju invaziju, jedna je bila iz zajednice šiitskih muslimana. Hezbolah je bio zamisao muslimanskih lidera, navodno podržavan od Irana.
Privlačeći podršku nezadovoljne omladine i stanovnika doline Bekaa i južnih predgrađa Bejruta – marginalizovanih oblasti sa značajnom šiitskom populacijom – Hezbolah je brzo postao značajna sila u Libanu.
Između 1982. i 1986. godine, razne grupe su izvršile brojne napade na strano vojno prisustvo, ali mnogi smatraju da je kriv Hezbolah.
23. oktobra 1983. u bombardovanju nekoliko zgrada kasarni u prestonici Bejrutu poginulo je više od 300 francuskih i američkih mirovnjaka.
Odgovornost za bombardovanje je preuzela grupa Islamski džihad, za koju mnogi veruju da je paravan za Hezbolah.
Do 1985. godine, Hezbolahova borbena moć je porasla do te mere da je, zajedno sa savezničkim grupama, uspeo da natera izraelsku vojsku da se povuče do reke Litani u južnom Libanu.
Izrael je proglasio ono što je nazvao „bezbednosnom zonom“ duž delova libansko-izraelske granice.
Policija u toj bezbednosnoj zoni bila je Armija Južnog Libana (SLA) kojom dominiraju hrišćani, koja je nastavila da podržava okupaciju južnog Libana sve do povlačenja Izraela 2000. godine.
Godine 1992, nakon što je građanski rat u Libanu (1975-1992) završio, Hezbolah je ušao u parlamentarnu politiku, osvojivši osam mesta u libanskoj skupštini od 128 mesta.
U međuvremenu, Hezbolah i njegovi saveznici sada imaju 62 mesta u parlamentu.
U julu 1993. Izrael je napao Liban u, kako je rekao, operaciji „Odgovornost“, poznatoj kao Sedmodnevni rat u Libanu.
Napad je usledio nakon što je Hezbolah odgovorio na izraelske napade na izbeglički kamp i selo u Libanu napadom na severni Izrael.
U sukobu je poginulo 118 libanskih civila i ranjeno još 500, a uništeno je na hiljade zgrada.
Tri godine kasnije, 11. aprila 1996, Izrael je pokrenuo još jednu 17-dnevnu ofanzivu sa namerom da izbaci Hezbolah preko reke Litani i van dometa izraelskih ciljeva.
Ono što Libanci nazivaju aprilskom agresijom Izrael je nazvao „Operacija plodovi gneva“, pozivajući se na roman američkog autora Džona Stajnbeka iz 1939.
Bilo je značajnih vojnih i civilnih žrtava sa obe strane, a infrastruktura Libana je teško oštećena.
Izrael je 18. aprila granatirao kompleks Ujedinjenih nacija u blizini sela Kana u okupiranom južnom Libanu – tamo se sklonilo oko 800 raseljenih civila.
U napadu je poginulo 106 civila, uključujući najmanje 37 dece, a povređeno je oko 116.
Četiri fidžijska vojnika, raspoređena u privremene mirovne snage UN, takođe su teško povređena.
U operaciji 2006. na izraelskoj teritoriji, Hezbolah je ubio tri izraelska vojnika, Vasima Nazala, Ejala Benina i Šanija Turgemana, i zarobio dvojicu, Ehuda „Udija“ Goldvasera i Eldada Regeva.
Hezbolah je zahtevao oslobađanje libanskih zatvorenika u zamenu za izraelske vojnike. Na kraju, tela Goldvasera i Regeva vraćena su dve godine kasnije u zamenu za pet libanskih zatvorenika.
Kasnije istog meseca izbio je Julski rat, koji je trajao 34 dana.
Približno 1.200 Libanaca je poginulo, a 4.400 je ranjeno, uglavnom civila. Izrael je u međuvremenu prijavio 158 mrtvih, većinom vojnika.
U 2009. godini, zadržavajući svoje protivljenje Izraelu i stalnu podršku Iranu, Hezbolah je ažurirao svoj manifest, obavezujući se na svoju integraciju u demokratski oblik vlasti koji predstavlja nacionalno jedinstvo, a ne sektaške interese. Ovo je bila njegova druga deklaracija, nakon Otvorenog pisma iz 1985. koje je imalo direktno suprotne domaće ciljeve.
Manifest iz 2009. je udvostručio ideju otpora protiv Izraela dok je pokazao koliko je Hezbolah postao ukorenjen u svim slojevima Libana.
Hezbolah je ušao u građanski rat u Siriji kao podrška režimu u Damasku od 2012, što je potez koji su kritikovale mnoge njegove bivše pristalice, a osudio ga je i jedan od osnivača grupe, viši sveštenik Subi al-Tufajli.
Međutim, njihove pristalice tvrde da je ovo raspoređivanje imalo ulogu u sprečavanju upada naoružanih grupa, posebno ISIL-a (ISIS), u Liban, kao i u sticanju velikog iskustva Hezbolaha na bojnom polju.
U oktobru 2023, Hezbolah je pokrenuo raketnu kampanju na Izrael u znak podrške Gazi, koju je Izrael bombardovao nakon iznenadnog napada na Izrael koji je predvodio Hamas u kojem je ubijeno 1.139 ljudi, a oko 250 zarobljeno. Izrael je uzvratio vatru.
U Libanu je 97.000 ljudi proterano iz svojih domova, a 566 ljudi je ubijeno, prema libanskom ministarstvu zdravlja. Najmanje 133 bila su civila.
Oko 60.000 Izraelaca evakuisano je iz pograničnog regiona severnog Izraela.
Izrael je izvršio napade i atentate u Libanu i Siriji, ubivši nekoliko visokih lidera Hezbolaha i Hamasa.
Hezbolah je odigrao ulogu u onome što se smatralo jednom od najopasnijih tačaka sukoba nakon što je Izrael okrivljen za napad na iransku konzularnu zgradu u Damasku 1. aprila 2024.
Kada je Iran odgovorio Izraelu dve nedelje kasnije, Hezbolah se istakao u podršci Teheranu.
Dana 28. jula, 12 sirijske dece i mladih ubijeno je na fudbalskom terenu na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael, što je incident koji je izazvao eskalaciju.
Izrael i Hezbolah su negirali odgovornost za incident, ali je Izrael naveo tragediju kao razlog za ubistvo komandanta Hezbolaha Fuada Šukra u južnom Bejrutu nekoliko dana kasnije.
Šukrovo ubistvo, kao i ubistvo političkog lidera Hamasa, Ismaila Hanije, nekoliko dana kasnije, dovelo je region u stanje visoke pripravnosti.
Hezbolah je pokrenuo raketni napad krajem avgusta kao prvu fazu odgovora na Šukrovo ubistvo.
Zatim su u septembru usledile koordinisane eksplozije komunikacionih uređaja među kojima su pejdžeri i voki-tokiji širom Libana, pri čemu je više od 30 osoba poginulo, a više hiljada povređeno. veruje se da iza napada stoji Izrael.
Nakon toga su Izrael i Hezbolah zaoštrili međusobne napade, a danas su u vazdušnim napadima u Libanu poginule najmanje 182 osobe.
