4
Najnoviji događaji u Siriji mogli bi doneti prekretnicu na Bliskom Istoku – kraj višestrukih ratova ili početak novog talasa haosa, upozorava Tim Kolins, legendarni bivši komandant britanske specijalne jedinice SAS. Kolins je poznat po svom govoru trupama u Kuvajtu 2003. godine, neposredno pre savezničku invaziju na Irak, koji je postao svetski poznat i bio prikazan čak i u Ovalnom kabinetu predsednika Buša.
Kolins u svojoj analizi navodi da je sudbina sirijskog predsednika Bašara al Asada neraskidivo povezana sa sudbinama mula u Iranu i Vladimira Putina. Prema njegovim rečima, Iran koristi svoje saveznike širom Bliskog Istoka kako bi očuvao režim, a ključni igrači u toj mreži su Hamas, Huti u Jemenu, šiitske milicije u Iraku i, najvažniji od svih – Hezbolah u Libanu.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, pad Asadovog režima, koji se dogodio u ponedeljak, ozbiljno je uzdrmao ovaj savez. Rusija je započela hitnu evakuaciju svoje pomorske baze u Tartusu, što predstavlja veliki udarac za Putina. Zatvaranje Bosfora zbog rata u Ukrajini onemogućilo je ruskim ratnim brodovima izlazak iz Crnog mora, a sada je Rusiji jedini put do Sredozemnog mora preko Arktika ili Baltika i oko Evrope.
Mule u Teheranu suočavaju se sa potencijalnim talasom protesta kod kuće, jer su sami izazvali eskalaciju napada Hamasa 7. oktobra prethodne godine, tvrdi Kolins. Ovaj potez se sada vraća kao bumerang. Iranske vojne snage u Siriji povlače se pred napredovanjem pobunjenika, dok su šiitske milicije u Iraku pod pritiskom vlade u Bagdadu.
Kolins ističe da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sada ima i priliku i rizik pred sobom. Njegova ambicija da povrati geopolitički značaj Otomanskog carstva može dobiti novi zamah, ali bi istovremeno mogao da se suoči sa jačanjem kurdskih frakcija u južnoj Turskoj. Kolins podseća na svoj put u Irak 2014. godine, kada je savetovao kurdsku regionalnu vladu i zagovarao stvaranje zajedničke kurdske zone kontrole od iranskih planina do Sredozemnog mora, što bi Kurdima omogućilo ne samo stratešku dubinu već i izlaz na more.
Izrael se do sada klonio direktnog mešanja u sirijski sukob, ali, prema Kolinsu, pitanje je da li će uspeti da ostane po strani. U međuvremenu, postoji i mogućnost za rešavanje pitanja Hezbolaha, što bi moglo dovesti do novog građanskog rata u Libanu između sunitskih i šiitskih grupa.
Kolins predviđa da će Bajdenova administracija, koja je na odlasku, verovatno propustiti priliku da izvuče geopolitičku korist iz sirijskog sukoba. Međutim, dolazak Donalda Trampa na vlast mogao bi doneti promene. Tramp bi mogao da iskoristi situaciju za podsticanje pada režima u Iranu, što bi značajno promenilo odnose snaga u regionu. Takođe, Kolins veruje da bi se uz pravi pristup mogle ojačati umjerene snage u Iraku, koje bi mogle postati stabilan partner na Bliskom Istoku.
Kolins zaključuje da su sirijski rat, kao i sukobi u Gazi i Libanu, u završnim fazama. Postoji mogućnost da će obe strane uskoro tražiti prekid vatre u Ukrajini, dok budućnost hutija u Jemenu postaje sve neizvesnija. Istoričari budućnosti, kaže Kolins, proučavaće upravo ove trenutke koje mi sada proživljavamo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
