0
U hrvatskim bolnicama od pojave prvog slučaja koronavirusa, 25. februara, pa do 30. septembra bila su hospitalizovana 2793 pacijenta, od kojih je 278 preminulo. To znači da je stopa bolničke smrtnosti od covida-19 (Hospital Fatality Rate, HFR) u Hrvatskoj 9,95 odsto, a preminuli pacijenti uglavnom su bile osobe starije životne dobi koji su uz to bili i hronični bolesnici.
Najveću stopu smrtnosti beleži KBC Osijek gdje je preminulo 46 od 253 hospitaliziranih pacijenata
Trenutno je u Hrvatskoj 289 osoba na bolničkom lečenju, od toga su na respiratoru 23 pacijenta. Najveću stopu smrtnosti beleži KBC Osijek, gde je preminulo 46 od 253 hospitalizovanih pacijenata, što znači da je stopa smrtnosti 18 odsto. Slede KB Dubrava, gde je preminulo 28 od 166 pacijenata, što znači da je HFR 17 odsto, te KBC Split, gde je preminulo 78 od 474 hospitalizovanih, odnosno HFR je 16,5 odsto.
Pročitajte još:
Najviše hospitalizovanih, njih 514, bilo je u Klinici za infektivne bolesti „Dr. Fran Mihaljević“ u Zagrebu, gde je preminulo 47 pacijenata, što znači da je stopa smrtnosti od covida-19 devet odsto. Troznamenkaste brojeve hospitalizovanih beleže i Opšta bolnica Dubrovnik, gde se od covida lečila 121 osoba, ali je njih 14 nažalost izgubilo bitku (HFR 11,6 posto), zatim Opšta bolnica Pula s 10 umrlih od 168 hospitalizovanih (HFR šest odsto) i KBC Rijeka, gde je preminulo 10 od 111 pacijenata, što znači da je stopa smrtnosti devet odsto.
Nijedna hrvatska bolnica ne beleži stopu smrtnosti pacijenata s dijagnozom covida-19 veću od 20 odsto, pa bi se, bez obzira na sve probleme u borbi s koronavirusom, moglo reći da dosad Hrvati „nisu loše prošli“. Poređenja radi, u Nemačkoj, jednoj od zemalja s najboljim zdravstvenim sistemom u Evropi, koja pritom nije imala preopterećenje zdravstvenog sistema, od kraja februara do sredine aprila preminuo je jedan od pet pacijenata primljenih u tamošnje bolnice.
Studija objavljena u časopisu „The Lancet Respiratory Medicine“ pokazala je da je od 10.000 pacijenata koji su s dijagnozom covida-19 primljeni u neku od 920 nemačkih bolnica, između 26. februara i 19. aprila preminulo njih 22 odsto. Smrtnost je bila najviša među pacijentima starije životne dobi – preminulo je 27 odsto bolesnika starosti od 70 do 79 godina te 38 odsto starijih od 80 godina.
Naravno, pri interpretaciji stope umiranja treba voditi i računa o težini slučajeva te o tome da neke bolnice mogu imati veću stopu smrtnosti iako uspešno sprovode lečenje ako su pacijenti pri prijemu bili u kritičnom stanju. Prema podacima britanskog Nacionalnog zdravstvenog servisa (NHS), koje je objavio Gardijan, u britanskim bolnicama zabeležen je veliki disparitet u stopama smrtnosti pacijenata s dijagnozom covida-19, od 12,5 odsto u nekim londonskim bolnicama, do 80 odsto na jugozapadu Engleske.
Nadalje, u bolnici Papa Ivan XXIII. u Bergamu, jednoj od najvećih i najsavremenijih bolnica u Italiji, od prvih 510 pacijenata preminulo je njih 30 odsto. Ipak, kasnije se smrtnost smanjila pa je među 2000 pacijenta lečenih u toj bolnici od covida-19 preminulo njih oko 30, što znači da je stopa smrtnosti na kraju bila oko 18 odsto.
„Mi smo proletos zahvaljujući pravovremenom zatvaranju granica i uvođenju adekvatnih mera uspeli da izbegnemo scenario koji smo videli u gradovima na severu Italije, gde je došlo do preopterećenja bolničkog sistema. Tokom leta veliki broj zaraženih bio je mlađe životne dobi te s lakšim simptomima, zbog čega nisu bili hospitalizovani. Ipak, već u septembru smo zabeležili porast broja hospitalizovanih i umrlih osoba pa ćemo se tokom jeseni i zime suočiti s pravim izazovom u borbi s koronavirusom“ rekao je epidemiolog, prof. Branko Kolarić, član Znanstvenog saveta za borbu protiv pandemije koronavirusa Vlade RH.
„Vrlo je važno da smo uspeli da ‘sačuvamo’ domove za stare, o čemu govori podatak da je od svih umrlih tokom epidemije, umrlo 66 korisnika domova ili manje od 25 odsto svih umrlih od covida-19“ dodao je Kolarić.
Dom za starije u Vukovarskoj ulici u Splitu prvi je u kojem je korona uzela žrtve, što pokazuju i podaci KBC-a Split po kojima je u prvom talasu umrlih u toj bolnici prosek godina bio 83, a trenutno je to 76 godina. S obzirom na to da je i tokom leta Splitsko-dalmatinska županija imala velik broj pozitivnih na koronavirus, ne čudi da je ukupan broj lečenih od covida dosad u KBC-u bio 474 pacijenta, od kojih je 78 umrlo.
Predstojnik klinike za infektivne bolesti KBC-a Split, prof. dr. Ivo Ivić kaže da će u toj bolnici, bude li velik broj oboljelih koji trebaju hospitalizaciju, problem biti nedostatak medicinskih sestara i tehničara za njegu pacijenata.
Za koordinatora primarnog respiracijskog intenzivističkog centra KB-a Dubrava, prof. dr. Ivicu Lukšića, osnivanje tog centra bio je „pun pogodak“. Naime, tvrdi da se tako koncentrišu i kadrovi i pacijenti, da se postiže veća kvalitet u lečenju, a troši se manje nego kad se lečenje odvija u akutnim bolnicama, gde se leče i svi drugi pacijenti.
I za njega je čuvanje domova za stare „pola obavljenog posla“ jer se tako čuva i zdravstveni sistem od kolapsa kakav se događao u Italiji i Španiji.
Šta znači podcenjivanje problema čuvanja domova za stare od prodora covida-19 najbolje govori primer Švedske, gde je u prvom talasu koronavirusa umro veliki broj starijih, mahom smeštenih u te institucije. Naime, u Švedskoj je do sada umrlo 5880 osoba, od kojih samo 76 starosti od 9 do 49 godina, dok je 2438 umrlih bilo od 80 do 90 godina, a 1528 starijih od 90 godina.
Od početka epidemije novog koronavirusa u Hrvatskoj je ukupno obolelo 17.659 osoba. U prvom talasu, za koji epidemiolozi smatraju da je trajao do 1. juna, obolelo je 2246 osoba, a umrlo ih je 103, što ukazuje na vrlo visoku smrtnost od čak 4,6 odsto umrlih u odnosu na obolele. U drugom talasu obolelo je znatno više osoba, čak 15.413, a samim tim je i preminulih više, 195.
Ipak, smrtnost u drugom talasu zasad je znatno manja, pa je i procenat umrlih u odnosu na broj obolelih višestruko manji te iznosi 1,3 odsto. Naravno, u obzir treba uzeti činjenicu da se za vreme proletnjeg talasa testiralo znatno manje ljudi te da je u to vreme bilo osetno manje obolelih osoba. Blagi simptomi Kada gledamo aktivne slučajeve, kojih je juče bilo 1512, jasno je da je oko 80 odsto onih s blažim kliničkim slikama, odnosno obolelih koji se leče kod kuće.
S druge strane 20 odsto, odnosno 296 pacijenata koji imaju srednje tešku i tešku kliničku sliku leče se u bolnici. S najtežom kliničkom slikom je 1,7 odsto pacijenata, tačno 25 pacijenata koji se nalaze na respiratoru. Kod smrtnih slučajeva, prema podacima iz drugog oktobra, jasno su vidljive razlike između dva talasa zaraze. U prvom talasu umrlo je više žena – njih 53 odsto, u odnosu na 47 odsto muškaraca.
U drugom talasu slika se menja i umire znatno više muškaraca, i to 57 odsto u odnosu na 43 odsto žena. Kada se gleda starosna struktura, u prvom talasu najviše je preminulih starosti od 85 do 89 godina, zatim od 80 do 84. U drugom talasu dolazi do smanjenja starosne granice u kojoj je najviše preminulih, tako da je sada smrtnost najveća u starosnoj skupini od 75 do 79 godina.
Iako je velika razlika broja preminulih u dva talasa, veliki je porast umrlih i u starosti od 60 do 64 godine. U toj dobi je proletos preminulo dvoje, dok je od leta dosad umrlo 14 osoba te starosne skupine. Umiru mlađi To je, naravno, vidljivo i u ukupnoj statistici jer je prosečna starost preminulih u prvom talasu nekoliko godina viša, odnosno iznosila je gotovo 80 godina (79,2), dok je sada pala na 76,3.
Osim godina, koje su po svemu sudeći jedan od najrizičnijih faktora, kliničari navode i hronične dijagnoze. Iako još uvek nema službenih podataka, čini se da je najviše preminulih bolovalo od hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska.
Takođe, gojaznost se smatra rizičnim faktorom u kombinaciji s covidom, a povećana smrtnost primećena je i kod osoba s drugim hroničnim bolestima, a isto je i s plućnim hroničnim bolestima. Svi ovi rizični faktori smatraju se ozbiljnim i u slučaju drugih virusnih bolesti, pre svega gripa.
