0
"Tisa je bila plića nego što sam očekivao, do prsa. Nisam mogao da plivam", rekao je ukrajinski dezerter, Džordž. Kada je stigao do rumunske obale, primetila ga je ukrajinska patrola. Čuo je pucanje i niz uvreda. Kaže da se nije uplašio, jer kada "provedeš vreme na frontu, znaš razliku između metaka ispaljenih u vazduh i metaka koji su ispaljeni u tebe". Da ga uhvate, suočio bi se sa 10 godina zatvora. Kako je pobegao u Rumuniju i šta je bio razlog ovog bekstva, odbegli vojnik ispričao je za BBC.
Njegova prva noć u rovovima bila je najgora. To je bilo u martu prošle godine, mesec dana nakon početka rata.
„Imali smo 27 mrtvih i 57 povređenih. Svi ovi ljudi su mrtvi, osim mene i tog jednog“, rekao je Džordž, prelistavajući slike svojih, bivših, drugova na telefonu.
Trebalo mu je nekoliko nedelja i hiljade evra, da bi platio onlajn mapu i prešao ratnu zonu kako bi stigao do zelene i mirne zapadne granice.
Mnogi muškarci bekstvo u drugu zemlju vide kao jedinu šansu da izbegnu borbu.
Ukrajinska vojska zaustavljala je i automobile i autobuse na svakih desetak kilometara na putu pored reke Tise, tražeći dezertere. Granična policija je nedavno saopštila da dnevno privede do 20 muškaraca.
Ali prema rumunskim imigracionim službama, 6.200 vojno sposobnih ukrajinskih muškaraca ilegalno je prešlo granicu dugu 600 kilometara, ne bi li stigli u Rumuniju i dobili privremenu zaštitu.
Oko 20.000 je legalnim putem došlo u Rumuniju.
Prema nezvaničnim ukrajinskim podacima, u proteklih 15 meseci, 90 muškaraca je umrlo na putu za Rumuniju, utopili su se u Tisi ili smrzli u planinama. O sličnom iskustvu govorio je vojnik Dima.
Drugačija priča
Zamotava čarapu kako bi pokazao desnu nogu, koja izgleda kao ružičasta toljaga.
Prelazeći planinu Maramureš, iz zapadne Ukrajine u severnu Rumuniju, od promrzline, izgubio je sve prste na nogama. Iz Ukrajine je pobegao čim mu je stigao poziv u vojsku. Putovao je sa četvoricom muškaraca od kojih je jedan poginuo u putu.
„Druge noći u snežnoj oluji, nazvao sam svoju ženu. Rekao sam da mi je žao i da neću uspeti“, priča Dima i dodaje da ga je žena ohrabrila da nastavi dalje. Nastavio je da priča kako je došlo do nesreće u kojoj je izgubio prste na nogama.
Prilikom silaska sa planine, Dima je izgubio ravnotežu na vetru. U padu je izgubio čizme, telefon i jednu od čarapa. U modricama, krvav i potresen, napravio je čarapu od pocepane nogavice pantalona.
Rumunska spasilačka služba, koju je pozvala njegova supruga, pronašla ga je jedva živog, i to posle četiri dana u planinama.
U Baja Mareu, velikom rumunskom gradu u blizini ukrajinske granice, upoznao je Veroniku, lekarku u Zaporožju, gradu koji se suočava sa stalnim ruskim raketnim napadima.
Napustila je posao i odvela sina na sigurno, i to nekoliko nedelja pre njegovog 18. rođendana, jer nije želela da ide na front.
Kao i Džordž i Dima, Veronika, takođe, ne zna kada i da li će se ikada vratiti u Ukrajinu.
Pomoć pobeglim vojnicima, pruža i rumunska granična policijia.
Marija, 22-godišnja graničarka, u prtljažniku svog patrolnog automobila drži kesu punu ćebadi i muške odeće.
„Kada muškarci pređu reku ovde, hladni su, mokri i uplašeni. Misle da ćemo ih poslati nazad, ali to nikada ne bismo uradili“, kazala je Marija.
Pošto govori ukrajinski, često je prva sa kojom dezerteri razgovaraju.
Pročitajte još...
Marija je kazala da oni imaju stravične rane.
„To su posekotine od bodljikavih žica, razbijenih flaša, za koje oni (dezerteri) tvrde da su ih ukrajinski vojnici stavili u vodu, da bi sprečili bekstvo vojnika. Trudim se da im pomognem i brinem o njima, jer je to ono što im je potrebno od nas. Dajem im hranu i medicinsku negu, šta god im je potrebno“, rekla je Marija.
BONUS VIDEO Problematično hlađenje najveće nuklearke u Evropi
