0
Flint je tog jutra bio nervozan. Spremao se da pođe u tajnu misiju, zajedno sa još nekoliko vojnika sa aerodroma u Dnjepru. Završna tačka bila je čeličana Azovstal u Marijupolju, koja se tada nalazila pod neprestanim granatiranjem ruske strane. U ovom poslednjem uporištu ukrajinskih snaga borci su bili bez opreme, hrane i lekova. Većina njih bila je teško ranjena.
Kada su im nešto ranije komandanti otkrili plan, neki su odbili da pođu u „samoubilačku akciju“.
Pročitajte još:
Ipak, jedan vojnik je krenuo da pođe, a posle njega su počeli da se prijavljuju i ostali. Fint, prvi među jednakima koji su rešili da krenu put čeličane imao je poseban razlog za to – suprugu koja je radila kao medicinska sestra u Azovstalu.
Krenuli su krajnje „goloruki“ sa dva helikoptera. Obukli su civilnu garderobu i ušli u helikoptere Mi-8 Hip. Prie toga su u kabinu ukrcani projektili Stinger, protivtenkovske rakete NLAW, kao i komunikacijski sistemi Starlink.
„Seli smo na kraj aviona, u slučaju da nas neprijatelj pogodi. Tamo bismo u najboljem slomili noge ili ruke. Znali smo da je to jednosmeran let. I bili spremni da se ne vratimo“, govori danas ukrajinski vojnik, koji je otada učestvovao na još tajnih misija o kojima nema ne sme da govori.
Let je bio dug stotinak kilometara, na svakom od njih vrebala je mogućnost da bude presretnut ruskim raketama.
Nervoza je prestala nakon ukrcavanja. Leteli su na 4.5 metara, kako bi izbegli ruske radare.
Leteli su brzinom od oko 240 kilometara na sat, a visina, brzina, promenjivi teren i raznorazne prepreke zahtevale su veštog pilota. Kada su stigli do čeličane, zapazili su da je komadić terena dovoljne veličine i bez krhotina i time prikladan za sletanje. Idućih 15 do 20 minuta helikopteri nisu gasili pogon.
Vojnici su žurno iskrcavali zalihe i dovlačili ranjenike do letelica. Sa 16 teško povređenih boraca helikopteri su se ponovno odvojili od tla. Taj deo bio je teži od sletanja, a uspeo je zahvaljujući podršci branitelja iz Azovstala.
„Vojnici iz čeličane odvukli su pažnju neprijatelju započinjući novi teški okršaj. Dok se letelica udaljavala, gledao kako se ispod njih rasplamsava pakao“, rekao je Fint.
Na aerodrom u Dnjepru vratili su u pola osam toga jutra. Na povratku su ga preplavile emocije.
„Zaista je poseban osećaj kada predaš ranjenike lekarima i shvatiš da si uspeo u nečemu što se činilo potpuno nemoguće. Sretan si i ponosan na svoj narod“, zaključuje Fint.
Sva dešavanja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Snimci iz drona – Bombardovanje Marijupolja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
