0
Na početku pandemije koronavirusa, Island je imao više zaraženih nego Velika Britanija. Međutim strogim merama, praćenjem zaraženih i njihovih kontakata, uspeli su da iskorene ovu zaraznu neman i vrate se normalnom životu, kao da infekcije nikada nije ni bilo.
Kafići i restorani na Islandu su prepuni. Ljudi su stalno napolju i uživaju. Spektakularne geološke atrakcije otvorene su za turiste. Svako ko danas poseti Island pomisliće da je stigao u paralelni univerzum u kojem nikada nije bilo koronavirusa.
Za ljude koji ovde stižu iz zemalja koje su još uvek zatvorene za strance, ručak u kafiću u Reikjaviku uzbudljiv je koliko i zavirivanje u moćni vodopad Galfos na Islandu.
Život na Islandu se vratio u normalan tok, ali ne zato što je ova zemlja bila imuna na koronavirus. Naprotiv, u svojim ranim fazama, infekcija je izazvala pustoš u maloj ostrvskoj populaciji. Međutim zahvaljujući rigoroznom režimu praćenja kontakata i testiranja, virus je manje ili više eliminisan, zbog čega je država otvorila granice 15. juna.
Dva dana kasnije, 17. juna, Island je proslavio godišnji nacionalni dan, na uobičajeni način, kada su uvek velike gužve na ulicama prestonice. Ljudi nisu nosili maske za lice, niti je bilo socijalnog distanciranja.
Pre ulaska na Island, putnici na letovima moraju da nose maske. Kada slete, vadi im se bris iz nosa i grla kako bi filtrirali sve koji možda nose Covid-19. Ovo možda zvuči uznemirujuće, jer se sve dešava u kabini u kojoj dve osobe obučene u zaštitno odelo i sa opremom sa dugačkim plastičnim štapovima, uzimaju uzorke.
Od 1. jula, kada se Island otvori i za zemlje izvan šengenske zone Evrope, posetioci će za vađenje brisa morati da plate 114 dolara. Rezultati se dobijaju porukom na telefonu nekoliko sati kasnije. Ako je pozitivan, posetilac mora da ide u karantin na 14 dana.
Ako je test negativan, posetilac može slobodno da uživa na Islandu bez ikakvih ograničenja.
Sistem na Islandu podrazumeva i praćenja kontakata, a toliko je bio efikasan da se ova zemlja može pohvaliti time da je jedna od država sa najnižom stopom smrtnosti od virusa na svetu, tri na 100.000 ljudi u poređenju sa 440 na 100.000 u Velikoj Britaniji. A započeli su s jednom od najviših stopa infekcije u Evropi kada je bilo 513 slučajeva na 100.000.
Kari Stefanson, izvršni direktor privatne laboratorije u Reikjaviku, koja se bavi testiranjem na Islandu, kaže za CNN da se deo ovog uspeha svodi na napore na identifikaciji regionalnih akcenata koji su prikazani u mutacijama virusa koji stižu iz različitih delova sveta.
„Kada se virus preseli u novu regiju, nastavlja da mutira nekako nasumično“, kaže Stefanson. „Pošto smo virus sekvencirali od svih na Islandu, prvo možemo da utvrdimo odakle mutacija potiče, a zatim je pratimo dok se širi društvom.“
Pročitajte još:
Ti podaci se prosleđuju zdravstvenim organima koji ih koriste kako bi pronašli sve koji su možda došli u kontakt sa virusom.
Kristin Ir Gunarsdotir je to iskusila iz prve ruke kada ju je pozvao tim za traganje i rekli su joj da je uslužio konobar sa koronom tokom ručka na koji je išla šest dana ranije. Morala je da ode u izolaciju i ubrzo je razvila simptome virusa. Tada je testirana pozitivno.
„Bilo je pomalo šokantno jer sam znala da moram biti kod kuće najmanje dve nedelje, ali ostala sam 23 dana, jer moraš biti kod kuće bez simptoma sedam dana pre nego što te puste.“
Sa virusom pod kontrolom, vlada je ponovo krenula da otvara zemlju i da pomaže pokretanje ekonomije i teško pogođeni turistički sektor. Zato toliko žele ponovo da otvore svoje granice, uprkos riziku da će dolasci dovesti do novih infekcija.
„Očigledno sam zabrinut zbog drugog talasa, ali na Islandu smo trenutno suočeni sa vrlo visokim stopama nezaposlenosti“, kaže premijer Jakobsdotir.
„Nismo baš navikli na visoke stope nezaposlenosti, tako da će naš prioritet u vladi biti kako da smanjimo taj broj i ponovo zaposlimo više ljudi.“
Poslednje zvanične brojke pokazuju da se stopa nezaposlenosti na Islandu udvostručila od januara do aprila za sedam odsto i samo se povećava. Atrakcije poput geotermalne banje Plava Laguna zatvorene su od marta, čime su izgubili prihode od 2.500-3.000 evra dnevno.
Sada kada se granica ponovo otvara, stvari se menjaju. Turizam je u 2019. iznosio samo osam odsto BDP-a, a ekonomisti upozoravaju da otvaranje granica neće nužno pomoći široj ekonomiji.
Island se sada nada da će biti primer kako se oporaviti od pandemije kao i kako jedna mala država uspeva sama da se nosi sa smrtonosnim virusom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
