26
Iran se suočava sa ozbiljnom dilemom nakon što je Izrael 27. septembra u vazdušnim napadima u Libanu ubio Hasana Nasralaha, lidera Hezbolaha i ključnog saveznika Teherana.
Jedan zvaničnik Bele kuće je rekao da se Teheran sprema da pokrene napad balističkim projektilima protiv Izraela.
Podsetimo, Iran je u aprilu lansirao talas dronova i raketa ka Izraelu – od kojih je velika većina uspešno presretnuta.
U ovom trenutku nije jasno koliko bi ovaj potencijalni napad bio jak u poređenju sa aprilskim.
Ukoliko Iran odgovori direktnim vojnim napadom na Izrael, to bi moglo izazvati širi rat s njegovim najvećim neprijateljem. S druge strane, izbegavanje reakcije može narušiti ugled Irana među regionalnim saveznicima i neprijateljima.
PROČITAJTE JOŠ:
Hezbolah, naoružana organizacija i politička partija koja kontroliše jug Libana, ključni je deo iranske „osovine otpora“ – mreže koja se suprotstavlja Izraelu. Ova šiitska grupa, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok EU kao takvo označava samo njeno vojno krilo, deo je iranske strategije za odvraćanje Izraela i Sjedinjenih Država.
„Iran se nalazi u teškoj situaciji, gde očajnički želi da odgovori, ali je svestan opasnih posledica direktnog sukoba,“ rekao je Metju Levit iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.
Međutim, mnogi stručnjaci veruju da Iran najverovatnije neće pokrenuti direktan vojni napad na Izrael, jer bi to moglo dovesti do opšteg rata koji želi da izbegne. Iako iranski arsenal dronova i projektila predstavlja pretnju, izraelska vojna nadmoć je značajna, kažu stručnjaci.
Iran bi se umesto direktne akcije mogao okrenuti članovima svoje „osovine otpora“, uključujući proiranske milicije u Iraku, jemenske Hute i milicije u Siriji, kako bi naneo štetu Izraelu i njegovom savezniku, SAD-u. Od početka rata u Gazi 2023. godine, iranska mreža pretrpela je teške gubitke, uključujući likvidacije ključnih lidera Hezbolaha i Hamasu u Pojasu Gaze.
Iako se činilo da Iran zauzima uzdržan stav nakon Nasralahove smrti, stručnjaci upozoravaju da bi to moglo štetiti njegovoj reputaciji. „Percepcija je da Iran nije sposoban da održi crvene linije prema Izraelu,“ rekao je Farzan Sabet iz Ženevskog instituta. Ova percepcija slabosti može podstaći dodatne izazove Teheranu u regionu.
Neki iranski ekstremisti pozivaju na vojni odgovor, pa čak i korišćenje nuklearnog programa kao sredstva odvraćanja. Iako Iran ima dovoljno obogaćenog uranijuma za deset nuklearnih bombi, stručnjaci procenjuju da bi mu trebalo više meseci da razvije oružje, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Sabet ističe da bi Iran mogao preispitati svoju strategiju ako zaključi da je Hezbolah značajno oslabljen, što bi Teheran moglo dovesti do odluke o ubrzanom razvoju nuklearnog oružja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
