Većina novih iranskih predsednika ima mesece da se smesti u decenijama star ritam postepene nuklearne eskalacije, napada na protivnike i, povremeno, tajnih razgovora sa Zapadom o ublažavanju sankcija. Predsednik Masud Pezeškijan imao je 10 sati.
To je bilo vreme koje je proteklo između njegovog polaganja zakletve i eksplozije u pansionu Korpusa garde Islamske revolucije u 2 sata ujutru u Teheranu, u kojoj je ubijen Ismail Hanije, dugogodišnji politički lider Hamasa. Kako piše „Njujork tajms“, Hanije ne samo da je prisustvovao polaganju zakletve, već ga je novi predsednik zagrlio i tog dana se sastao sa vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hamneijem, čime je atentat postao posebno drzak čin.
Sada će se Pezeškijan – zajedno sa ajatolahom Hamneijem i najvišim vojnim generalima – naći pred kritičnim izborom koji može da odredi da li će izbiti rat između dve najmoćnije vojske na Bliskom istoku. Prvi dan na funkciji proveo je na sastancima nacionalne bezbednosti. Konačna odluka o tome kako da uzvrati ostaje na gospodinu Hamneiju i on je u sredu naredio iranskim snagama da direktno udare Izrael.
Ali način na koji se ta odmazda odvija čini razliku. Ako Iran pokrene direktne raketne napade, kao što je pokušao u aprilu, ciklus udara i protivudara bi lako mogao eskalirati. Ako Hezbolah pojača napade na sever Izraela ili Huti prošire svoje napade u Crvenom moru, rat bi se mogao proširiti na Liban ili uključiti potrebu da američke pomorske snage drže otvorene morske puteve.
Iza svih ovih opcija stoji možda najrizičniji izbor od svih: da li će Iran odlučiti da učini poslednji korak ka izgradnji stvarnog nuklearnog oružja. Decenijama je išao do crte, proizvodeći nuklearno gorivo i poslednjih godina obogaćujući ga skoro do nivoa bombe. Ali procene američkih obaveštajnih službi kažu da se uvek zaustavljao na korak do stvarnog oružja, što je odluka koju su iranski lideri javno ponovo razmatrali poslednjih meseci.
Iskušenja za osvetom su očigledna. Pod pretpostavkom da su ubistvo gospodina Hanija osmislili izraelski obaveštajni operativci – Izraelci su odbili da priznaju ili negiraju ulogu – napad je bio zamišljen kao više od samog napada na visokog lidera Hamasa. To je bilo poniženje iranske vlade, najnoviji podsetnik koliko su Izraelci duboko prodrli u iranski bezbednosni aparat.
„Ovaj napad je bio veliki šamar za status Irana u regionu“, rekao je Ali Akbar Behmaneš, istaknuti političar i vođa kampanje gospodina Pezeškijana. „To je ponizilo našu zemlju i potkopalo ceo naš bezbednosni aparat i pokazalo da imamo ozbiljne rupe u obaveštajnim podacima.“
Kao što je jedan visoki američki zvaničnik primetio u sredu, Izraelci su mogli da ubiju Hanija, jednog od glavnih sagovornika u sporazumu o prekidu vatre i razmeni zarobljenika koji sada izgleda ponovo ugrožen, bilo gde na Bliskom istoku.
Zvaničnik je primetio da su Izraelci izabrali da to urade u Iranu tokom inauguracije. Poruka je bila očigledna. Atentatori ne samo da su se osvetili liderima Hamasa za teroristički napad 7. oktobra u Izraelu u kojem je ubijeno više od 1.100 civila, već su i podsetili nove iranske lidere da su i oni na dohvat ruke.
Predsednik Pezeškijan će morati da odmeri pravi odgovor, bez upućivanja zemlje u razorni rat.
„Napad unosi veliku krizu za novog predsednika Irana prvog dana na poslu“, rekao je u sredu Ali Vaez, šef iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi. „Pezeškijan se kandidovao uz obećanje da će rebalansirati iranske spoljne odnose“ i ublažiti sankcije.
„Regionalna eskalacija protiv ključnog američkog saveznika zatvoriće ionako izuzetno uzak prozor za diplomatski angažman“, rekao je Vaez.
Istina, taj prozor je bio skoro zatvoren pre ubistva.
Iran je bio angažovan u indirektnim pregovorima sa Bajdenovom administracijom 2021. i 2022. godine, i na trenutke se činilo da su dve strane blizu oživljavanja neke verzije nuklearnog sporazuma iz 2015, koji je stavio oštra ograničenja na proizvodnju iranskog nuklearnog goriva, u zamenu za ublažavanje sankcija. Predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz sporazuma 2018. godine.
Napor predsednika Bajdena da napravi novi sporazum propao je u razgovorima sa vladom predsednika Ebrahima Raisija, koji je poginuo u padu helikoptera u maju. A pošto su američki predsednički izbori tako blizu – ia izgledi za povratak Trampa na funkciju sve izvesniji – Iranci su imali malo podsticaja da ožive razgovor.
Za Pezeškijana, vest da je ubijen ključni saveznik i gost na njegovoj inauguraciji takođe je bio lični udarac, smatraju dva člana njegovog savetodavnog odbora koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da govore.
On je izašao sa hitnog sastanka sa ajatolahom Hamneijem i članovima Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana kako bi optužio Izrael da je inscenirao napade. „Nateraćemo okupatorski teroristički režim da zažali zbog svog delovanja“, rekao je on u saopštenju.
Ali prisustvo na sastancima i uticaj na donošenje odluka o odmazdi su različiti. I nejasno je da će čovek koji je izabran da ublaži društvene tenzije, promovišući platformu liberalizacije društvenih pravila o nošenju hidžaba i korišćenju interneta, imati uticaja na Islamsku revolucionarnu gardu koja je naročito ponižen atentatom. Pezeškijan je rekao da u potpunosti podržava iransku državnu politiku prema Izraelu i podržava militantne grupe u regionu.
„Osećam da Pezeškijan neće uticati na odluku“, rekla je Suzan Maloni, potpredsednica i direktorka za spoljnu politiku u Institutu Brukings i dugogodišnji stručnjak za Iran. „On nikada nije bio deo unutrašnjeg kruga bezbednosti.“
Gospođa Maloni je rekla da je moguće da je vrhovni vođa, kada je naredio direktan uzvratni udar na Izrael, mislio na raketni napad – sličan onome što je pokušao 13. aprila, najveći i najočigledniji napad na Izrael od iranske revolucije 1979. godine. Iran je lansirao stotine projektila i dronova u znak odmazde za izraelski napad na njegovu ambasadu u Damasku u Siriji, ubivši nekoliko iranskih vojnih komandanata.
Ali i ta demonstracija sile je najavljena mnogo unapred. General Majkl E. Kurila, koji je na čelu Centralne komande SAD, imao je vremena da organizuje sveobuhvatnu protivraketnu odbranu koja je uključivala američke, izraelske i jordanske snage, između ostalih saveznika. Skoro svo oružje je oboreno i pričinjena je mala šteta.
Sada će Sjedinjene Države verovatno pokušati da okupe tu koaliciju – koju neki američki zvaničnici opisuju kao odbrambeni savez u nastajanju nalik NATO-u – da bi odbranili još jedan napad za nekoliko dana ili nedelja. Oni će apelovati na Izraelce da ne eskaliraju kada i ako dođe do napada.
Mogli bi da uslede i drugi oblici odmazde. Dok američki zvaničnici smatraju da ni Izrael ni Hezbolah ne žele rat na teritoriji Libana, mogućnosti za preteranu reakciju su zrele.
Najrizičniji potez bi bio prelazak granice od razvoja goriva za nuklearno oružje do razvoja samog oružja. „Umesto da budu najmanje godinu dana daleko od mogućnosti proboja za proizvodnju fisionog materijala za nuklearno oružje, verovatno ih deli nedelju ili dve da to urade“, rekao je državni sekretar Entoni DŽ. Blinken 19. jula na Bezbednosnom forumu u Aspenu.
G. Blinken i Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost, rekli su da tek treba da vide političku odluku Iranaca da krenu ka pravljenju bombe, ali su primetili da se među iranskim liderima sve više razgovara o toj mogućnosti.
„Ako počnu da se kreću tim putem, biće to pravi problem za Sjedinjene Države.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar