0
Osim vojske, u ovom siromašnom naselju 35 kilometara jugozapadno od Čite, administrativnog središta južnosibirske regije Zabaikalje u Rusiji, nema puno mogućnosti.
„Za nas je vojna služba glavni način zarađivanja za život“, rekao je lokalni stanovnik Aleksej. „Sada regrutiraju nove dobrovoljce. Skoro svi su već otišli u rat.“
Preratna populacija Domne od oko 6.000 ljudi ozbiljno je smanjena od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Mnogi su se mladići dobrovoljno prijavili ili bili mobilisani dok su drugi nestali nakon što je predsednik Vladimir Putin prošlog septembra proglasio mobilizaciju, piše readkcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Postoji drevna burjatska legenda da je Domna osnovana na mestu gde je devojka plakala za ubijenim ratnikom. Meštani kažu da grad od tada plače.
„Mnogo je momaka mobilisano“, rekao je Aleksej, čije je ime promenjeno radi njegove zaštite.
„Odvezli su ih autobusima. Brata su mi odveli… Mlad je, ima samo 20 godina… A dovozili su i mobilisane vojnike iz drugih krajeva. Ovde su obučavani i onda poslati u rat.“
Naseljem dominira veliki vojni aerodrom koji je matična baza 120. gardijske lovačke avijacijske pukovnije i servisni centar za ruske vojne transportne avione.
Novac pomaže, takođe
Domna ima lošu reputaciju.
„Gotovo je nemoguće tamo otići noću“, rekao je lokalni taksist.
„Lokalci su ološi koji će ti samo tako razbiti glavu. Tamo nema normalnog posla. Sve se vrti oko železnice ili vojnih jedinica. Jedini način da se dođe do posla je mito… Čim je počeo rat, gotovo svi domaći muškarci su odvedeni u Ukrajinu.“
Drugi taksist, Sergej Anufrijev, rekao je da se u poslednje vreme često vozi između Čite i Domne jer se vojnici vraćaju iz Ukrajine na odsustvo.
„Voziš ih, a čuješ priče od kojih ti se diže kosa na glavi“, rekao je. „Kažu da mnogo naših momaka tamo gine. A i dosta ranjenih je vraćeno. I to su mladi momci, ali im se u očima ne vidi život.“
Aleksandar Rjabčenko (22) mobilisan je krajem septembra 2022. i vratio se u Domnu na kraće odsustvo. Pre toga radio je kao radnik u aviobazi.
„Tovarili smo artiljerijske granate“, rekao je. „Bio je to normalan posao i bio sam zadovoljan. Dobijao sam 25.000 rubalja (275 dolara) mesečno, bilo je dovoljno za hleb i cigarete. Ali onda su došli i pozvali me. Jesam li ja trebao bežati kad je moja domovina bila u opasnosti? Ne. Ja sam rodoljub. Išao sam je braniti. Naravno, i novac pomaže“, naveo je.
Rjabčenko se u Ukrajini našao u novebru 2022. godine, kao jedan od više od 800 vojnika iz regije Zabajkalje. Prisetio se svog dolaska u zonu borbenih dejstava.
„Obećali su nam da ćemo dobiti obuku u Rostovu“, rekao je, misleći na južnu rusku regiju koja graniči s Ukrajinom.
„Ali to se nije dogodilo. Uleteli smo u Rostov u transportu. Čak su nam dopustili da pušimo u avionu. To je bilo zato što se pola nas neće vratiti živi. Policajci su o tome otvoreno pričali pred nama. Slušali smo ih i pušili cigarete. Bilo je zastrašujuće.“
Novi su vojnici, rekao je, direktno iz aviona prebačeni u autobuse i odvezeni u Ukrajinu.
„Prvi put smo granatirani čim smo došli“, prisetio se. „I osam ljudi je ubijeno na mestu. Pao sam na zemlju i, samo napola živ, pomislio sam: Ovde ću umreti.“
„Moraš jesti“
„Plaćeničkoj grupi Vagner pridružio sam se još 2016.“, ispričao je 48-godišnji Igor, „jer u Domni nije bilo normalnog posla, a jesti se mora. Nisam mogao ići raditi u rudniku jer sam bio u zatvoru.“
Igor je stajao ispred mesne škole, gde se nalazi spomen-obeležje poginulima u Drugom svetskom ratu.
Prošlog oktobra na spomeniku posvećenom sećanju na poginule „u specijalnoj vojnoj operaciji za oslobađanje Donbasa“ pričvršćena je crna ploča, jer Kremlj zahteva da se njegova invazija na Ukrajinu eufemistički opiše. Učionica unutar škole nazvana je po meštaninu koji je poginuo u ratu.
Mnogo meštana ima kriminalni dosje, rekla je jedna žena.
„Svaka druga osoba ovde je odvezena u policijsku stanicu“, rekla je. „Mnogi su odslužili kaznu zbog krađe. Mora se nekako živeti. Svi normalni ljudi odlaze u Čitu i ne vraćaju se.“
Igor je entuzijastični zagovornik rata, ponavljajući vladine narative da Rusija „spašava svet od američkog i zapadnog uticaja“.
„Na čemu je izgrađena naša država?“ On je rekao. „Porodica i njen razvoj. Pogledajte šta se događa u inostranstvu: svi su homoseksualci. Ali mi imamo tradicionalne porodice – otac, majka, deca. Vratio sam se na odsustvo, i vidim mladiće kako lutaju po Domni“, nastavio je.
„Kažem, šta ti radiš ovde, trebao bi braniti domovinu“, dodao je.
Igor je dodao da se uskoro vraća u Ukrajinu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
„Sahranjujemo mnogo ljudi“
Početkom ove godine, gotovo celo selo izašlo je na sahranu Vagnerovog borca Alekseja Lukjanova, koji je ubijen u blizini istočnog ukrajinskog grada Bahmuta, poprišta nekih od najžešćih borbi u ratu. Njegovoj porodici nikada nisu rekli detalje njegove smrti.
„Bilo je puno ljudi“, rekla je Kristina, prijateljica porodici.
„Nije bilo nekih posebnih tragova rata. Nastojimo momke da sahranimo bez zastava. Tako stoje stvari. Mogao bi neko oskrnaviti grob. Uostalom, ne podržavaju svi rat. A mi ovde sahranjujemo mnogo ljudi.“
Niko ne zna zašto je Lukjanov potpisao ugovor s Vagnerom, dodala je.
„Možda rodoljublje, možda da zaradiš za život“, rekla je.
„Ljudi misle da je bolje tamo umreti kao heroj, nego umreti od droge kao pola grada ovde. Svi njegovi prijatelji umrli su od predoziranja ili nečeg drugog što je povezano s drogom.“
Mesec dana nakon Lukjanovljeve sahrane, u Domni je sahranjen njegov prijatelj koji se zvao Kruglj.
„Ubio se“, rekao je Aleksandr, jedan od Krugljevih školskih kolega.
„A pre toga, još u oktobru, obesio se još jedan čovek iz njegove firme, neću o detaljima, ali za to je kriva droga.“
Aleksandr je rekao da je osam muškaraca iz njegovog školskog razreda umrlo od uzroka povezanih s drogom od početka rata, uz one koji su ubijeni u Ukrajini.
Odlaze jedan za drugim, rekao je.
BONUS VIDEO: Ukrajinska vojska objavila snimke užasa iz Bahmuta