0
Ljudi na Balkanu ne žele nacionalizam i rat, već stabilnost i budućnosz za svoje porodice. Želimo da otvorimo put za ceo region da se priključi evropskoj porodici, ali svi konflikti moraju biti rešeni pre toga, poručuje u intervjuu za Nova.rs Boris Mijatović, poslanik Zelenih u nemačkom Bundestagu.
Zeleni su nedavno preuzeli ministartsvo spoljnih poslova, a prvi potezi ministarke Analene Berbok ocenjeni su kao prilično hrabri. Šta će u narednom periodu biti fokus kada je reč o spoljnoj politici?
-Zacrtali smo nekoliko ideja kojima ćemo pokušati da promenimo politku, a jedan od većih ciljeva jeste sveobuhvatno jedinstvo. Za sektor diplomatije, jedinstvo je veliko obećanje, a nova nemačka vlada je zacrtala da će ga slediti. To podrazumeva vladavinu prava u svim internacionalnim ugovorima i odnosima.
Kada reč o Zapadnom Balkanu, mnogi su govorili da će ministarka Berbok imati jasan stav o politici koju će voditi prema našem regionu. Kakav je stav Zelenih, ima li usaglašenosti po tom pitanju?
-Poteškoće sa kojima se suočava Zapadni Balkan traju jako dugo, ali nažalost postoje i danas. Mir je ponovo ugrožen nacionalističkim pokretima i akterima poput Milorada Dodika u BiH. Naše shvatanje regiona je prilično kompleksno, uopšte nije lako rešiti sve probleme. U koalicionom sporazumu Zeleni su zauzeli dve pozicije koje su od velikog značaja za Zapadni Balkan. Prva je da želimo da otvorimo put za ceo region da se priključi evropskoj porodici. To je deo Evrope i mi želimo da pregovaramo o što ranijem pristupu Evropskoj uniji za svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Otvaranje klastera sa Srbijom je jedan od ciljeva, ali svi konflikti moraju biti rešeni pre toga. Ne možete koristiti entitete na nacionalističkom nivou i kretati se ka Evropi, ona obiluje time. Uprkos svemu, borimo se protiv nacionalizma i verujemo da EU mora biti projekat mira, ne podela. Druga jako bitna stvar je teritorijalni integritet. EU neće mirno posmatrati dok se podele stvaraju, naročito u BiH. Cene hrane i lekove rastu. Ljudi ne žele nacionalizam i pripreme za rat, već stabilnost i budućnost za svoje porodice. U toku ove pandemije, još je važnije imati dobre i stabilne vlade, i sigurne političare, a ne secesiju, podele, naposletku i rat.
Pomenuli ste Dodika i situaciju u BiH. Nemačka je jedna od zemalja Zapada koja je pomenula mogućnost uvođenja sankcija njemu i Republici Srpskoj, ministarka Berbok je čak istakla da je lično lobirala za to. Da li je to realan scenario u nardnom periodu?
-Moramo priznati da je on zapravo izgubio na prošlim izborima. Njegov model je doiveo poraz, tako da postoje demokratske partije u BiH i na nivou Republike Srpske koje ne podržavaju Dodikovu politiku. Nemačka smatra da su sankcije potrebne ukoliko se proceni da je Dejtonski sporazum prekršen. Evropa razmatra želju Analene Berbok, a da li će se zaista desiti teško je reći u ovom momentu. Mađarska i Slovenija su jasno rekle da ne podržavaju taj predlog, tako da će možda doći do situacije u kojoj pojedine zemlje deluju na svoju ruku, a EU treba da deluje složno.
Koliko ste upoznati sa aktuelnom poitičkom situacijom u Srbiji, da li se i naša zemlja nalazi na radaru Zelenih kada je reč o kursu spoljne politike?
-Moram priznati da ne znam mnogo, ali se sada baš trudim da pratim situaciju. Kada govorimo o Kosovu i Srbiji, isti je put. Potreban nam je miran pristup EU, a ne podele. Moguć je put samo za pristup obe zemlje, nikako samo jedne.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ministarka Berbok govorila je i o situaciji u Ukrajini i nedavnim postupcima Rusije. Kakav je stav Zelenih prema Rusiji, da li će biti odgovora ukoliko zaista dođe do neke vrste napada na Ukrajinu?
-U ovom momentu niko ne može da kaže šta će se tačno dogoditi. Ako Rusija krene u tom smeru, Evropa nije jedina koja bi stala uz Ukrajinu. Vladavina prava i međunarodni sporazumi su jako bitni za nas, kao i SAD.
Pomenuli ste rast cena hrane i lekova, oni su na gotovo istom nivou kao u državama EU, a plate su daleko od evropskih. Ukoliko bi zemlje Zapadnog Balkana u skorijem periodu postale članice Unije, da li možemo da očekujemo poboljšanje životnog standarda?
-Mislim da postoje pogodnosti i rizici kada je reč o pristupu EU. Ne mogu da obećam da će se prihodi uvećati, a cene smanjiti, ali postoji perspektiva za mlade ljude koji su spremni da uče i rade. Sva ta sloboda putovanja je jako korisna. Ekonomski, perspektiva je bolja, ali postoje i zemlje unutar EU koje se bore sa glađu. Nije sve savršeno kada uđete, ali svakako predstavlja bolju perspektivu za sve ljude.
Nemačka je nedavno dobila prvu postmerkelovsku vladu. Kako se Vama čini ovaj period navikavanja, može li Olaf Šolc da bude veliki evropski lider?
-Šolc je izuzetno pametna osoba. On je iz Hamburga, što znači da je tih i miran, ali ujedno iskren i pouzdan. Situacija u kojoj smo sada ne može se porediti sa periodom kada je Angela Merkel preuzela vladu. Sada imamo pandemijsku i klimatsku krizu, moramo da transformišemo ekonomiju i udaljimo je od uglja i zagađenja, ka čistijoj budućnosti. Taj put je jako težak i pitanje je da li možemo da sprovedemo tu transformaciju i uđemo u eru čistije ekonomije.
U Nemačkoj se dogodio savez tri partije koje su uspele da formiraju koaliciju, što je svojevrsna lekcija za mnoge. Kako su Šolc, Berbok i Linder uspeli da prevaziđu sujetu i razlike, i formiraju vlast za bolju budućnost građana?
-Svo troje su se složili da nam je neophodna reforma da bi nastavili dalje. Razgovarali smo o ekonomiji i deci, kako da ih izvučemo iz siromaštva koje postoji u nekim krajevima naše zemlje. Sve tri partije su se složile da je to zadatak kom moramo da se posvetimo. Berbok je već uspostavila parametre i smer kada je reč o odnosima sa Rusijom i Kinom, što je svetski prepoznato, a za vladu je novina da ima tako jasan stav prema međunarodnim odnosima i pravima ljudi. Vidimo kršenje ljudskih prava širom sveta i ne možemo samo da zažmurimo na to. Nije rešenje da zatvorimo svoja vrata i budemo bogati i poznati, moramo da se pobrinemo da ljudi imaju sredstva za život, koji će provesti u miru.
Kakav je stav Zelenih o osporavanom gasovodu Severni tok 2?
-Često se diskutuje o tome. Na stranu to što ja mislim da gas nije deo ekološke budućnosti, postoji i sigurnosno pitanje Ukrajine. Radi se na tome, a evropski ugovori nisu još uvek rešeni, tako da te cevi ne mogu da krenu sa radom. Gasovod je stalna i jako komplikovana tema diskusije u našoj partiji.
BONUS VIDEO Izbori u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
