1
Ana Levina, ruska dokumentaristkinja koja živi u Bejrutu, priprema se za mogući izraelski napad na Liban. Već godinu dana skladišti nekvarljive namirnice, od kada su Hezbolah i Izrael počeli da razmenjuju rakete.
„Neprijatan je osećaj, ali čekala sam ovaj trenutak“, kaže Levina, komentarišući izraelske vazdušne napade u kojima je poginulo više od 2.000 ljudi, uključujući napade u Bejrutu. U utorak, Izrael je započeo kopnenu ofanzivu na jug Libana, sukobljavajući se s borcima Hezbolaha.
Levina opisuje bombardovanje stambenih zgrada i medicinskih centara u njenoj blizini. „Teško je nositi se sa ovim na ljudskom nivou“, dodala je, prenosi Al Džazira.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa strateške tačke gledišta, ruska pozicija prema ovom sukobu postaje složena. Spoljna politika Rusije pod Vladimirom Putinom usmerena je ka multipolarnom svetu, suprotstavljenom američkom globalnom poretku. Trenutna eskalacija između Izraela, Libana i Irana dodatno komplikuje ruske interese na Bliskom istoku.
„Rusija je ozbiljno zabrinuta zbog ove eskalacije“, kaže Aleksej Malinin, stručnjak iz Centra za međunarodnu interakciju. Rusija je više puta pozivala na diplomatska rešenja, ali ti napori često nailaze na američku podršku Izraelu, tvrdi Malinin. Ta podrška, prema njegovom mišljenju, doprinosi tome da se Liban pretvori u bojište.
Za razliku od zapadnih zemalja, Rusija je osudila izraelsku vojnu akciju u Libanu, pozivajući Izrael da povuče svoje trupe. Takođe je osudila ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasrala, navodeći da Izrael snosi punu odgovornost za eskalaciju.
Rusija je poslednjih godina pojačala vojnu saradnju sa Iranom, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Ruski stručnjak Ruslan Sulejmanov ističe da je Moskva postala zavisna od iranskog oružja, uključujući Shahed dronove, koji su ključni u sukobu sa Ukrajinom. Ovo vojno partnerstvo prisiljava Rusiju da podržava iranske saveznike, poput Hezbolaha, na Bliskom istoku.
Ipak, analitičari se slažu da Rusija ne želi veći rat u regionu. „Moskva nema interesa za veliku vatrenu oluju“, tvrdi Sulejmanov, podsećajući da je Rusija pozivala na uzdržanost tokom prethodnih tenzija između Irana i Izraela.
S jedne strane, Rusija koristi haos na Bliskom istoku da bi skrenula pažnju SAD sa Ukrajine. S druge strane, Kremlj ne želi novi veliki sukob u regionu. Iako Moskva deli zajednički antagonizam prema SAD sa Iranom, balansira svoje interese i ne staje uvek nedvosmisleno na stranu Teherana.
Ruski interesi u Libanu, s druge strane, ostaju prilično ograničeni. Iako postoji istorijska veza između Rusije i Libana, posebno kroz sovjetski period i Komunističku partiju, današnji odnosi su znatno slabiji. Kompleksan odnos sa Hezbolahom takođe otežava situaciju, jer su tokom libanskog građanskog rata napetosti između Hezbolaha i Sovjetskog Saveza bile prisutne.
Levina ističe da se trenutno među posmatračima veruje da postoji prećutni dogovor između Rusije i Izraela u vezi sa Sirijom. Naime, kada Izrael napada Hezbolahove položaje u južnoj Siriji, gde su prisutne ruske trupe, „Rusija ne reaguje“, tvrdi Levina.
Dok se situacija u Libanu pogoršava, Rusija je već evakuisala deo diplomatskog osoblja iz zemlje, ali hiljade ruskih državljana ostaje u Libanu. U međuvremenu, Levina se nada da će Hezbolah uspeti da zaustavi izraelsko napredovanje, iako je svesna da su kopnene invazije Izraela već dvaput završile neuspehom.
BONUS VIDEO: Rakete Hezbolaha i PVO Izraela iznad glave reportera N1 – uživo iz doline Emek
