0
Uprkos sankcijama, Rusija bi trebalo da ima dovoljno novca za nastavak rata za još najmanje godinu dana, navedeno je u američkom saopštenju koje je nedavno procurilo u javnost. Visoki zvaničnici ruskog režima, vladine agencije i firme osetili su uticaj restriktivnih mera, ali pokušavaju da im se prilagode, a iako se neki članovi ruske ekonomske elite možda ne slažu s politikom Kremlja prema Ukrajini, malo je verovatno da će odustati od podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, procenile su početkom marta obaveštajne službe SAD-a, a sada je to objavio Vašington Post.
Kako piše Jutarnji list, ruske vlasti za ublažavanje uticaja sankcija „računaju na veće korporativne poreze, sredstva iz Fonda nacionalnog bogatstva, povećanje uvoza i sposobnost firmi da se prilagode kako bi pomogle da se ublaži ekonomski pritisak“.
Prema američkim saopštenjima, ne procenjuje se učinkovitost najnovijih restriktivnih mera, niti dugoročne posledice uvođenja gornje granice cena ruske nafte, ali napominje se da će sankcije poslati i određeni signal ruskoj eliti.
Ovih dana pojavilo se još nekoliko analiza koje otkrivaju kako Putinov režim pokušava da se odupre sankcijama. Na primer, ubrzo nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, zapadne zemlje su najavile da će zamrznuti zlatne rezerve Ruske središnje banke.
Mera je uticala na oko 300 milijardi dolara, jer su ta sredstva bila čuvana u zemljama koje su uvele sankcije protiv Moskve. Međutim, ta imovina ne može da se zapleni zbog zakonskih prepreka, a uspešno se ušlo u trag samo jednoj trećini tog novca.
U međuvremenu Rusija je uspela da poveća svoje „rezerve u senci“ na evropskim računima za do 100 milijardi dolara tokom prošle godine, otkrila je „Novaya Gazeta Europe“.
Iako su SAD, EU, Japan i druge zemlje zamrznuli ruske rezerve, a zapadni političari povremeno otvaraju tu temu kako bi pomogli Ukrajini da ponovno stane na noge, jedva da je bilo ikakvih pomaka u pravnom smislu.
„Namera postoji, ali pravno nije beznačajna; ima još puno posla na tome“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošlog leta. U kasnijim izjavama Zapad je imao nejasne nagoveštaje i očigledno da je malo verovatno da će Ukrajina da dobije barem deo ruske rezerve dok traje rat.
„Ruska imovina u našim jurisdikcijama ostaće imobilizovana sve dok ne dođe do rešenja sukoba koje se odnosi na rusko kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Svako rešenje sukoba mora da osigura da Rusija plati štetu koju je prouzrokovala“, saopštio je G7.
S privatnim fondovima i nekretninama mnogo je lakše raditi. SAD je već prešao s blokiranja bankovnih računa na konfiskaciju imovine ruskih oligarha na meti sankcija.
Na primer, sud u Njujorku je doneo odluku o zapleni 5,4 miliona dolara u vlasništvu ruskog biznismena i medijskog mogula Konstantina Malofejeva i transferu tog iznosa kao pomoć Ukrajini. To je prvi takav slučaj otkako je Ministarstvo pravde SAD-a prošlog proleća osnovalo „KleptoCapture“, radnu grupu za održavanje sankcija i izvoznih ograničenja protiv Rusije i za uzvraćanje udarca „korumpiranim ruskim oligarsima“.
SAD je takođe doneo zakon koji omogućava predaju zaplenjene imovine „ruskih oligarha“ Ukrajini kao humanitarnu i vojnu pomoć.
Ruski deficit dosegao je 26,5 milijardi evra u prvom tromesečju 2023. godine, premda je ruska vlada planirala deficit od samo 33,1 milijardu evra za celu 2023. godinu. Javni rashodi ubrzali su se na 1,35 milijardi evra dnevno u prvoj polovini aprila, nakon 830 miliona evra u martu i gotovo 1,1 milijardi evra u februaru i januaru. Ali, prerano je zaključiti da bi u aprilu moglo da dođe do deficita, jer ovaj skok troškova može da bude privremen i nije jasno šta se događa s prihodima.
Ali, Rusija ima i tajne rezerve, pa je Blumberg izračunao da od 227 milijardi dolara viška stope plaćanja, oko jedne trećine, 80 milijardi dolara, ostaje u inostranstvu. Kremlj ih drži kao gotovinu ili ulaganja u nekretnine i firme, što je razlog da zapadni ekonomisti smatraju da ruske rezerve neće da presuše u skorije vreme. A ako Kremlju i ponestane, to neće biti zbog sankcija.
„Hronični budžetski deficit sigurno može da postane stvarnost, a vlasti će tražiti načine da ga pokrije. Ali, to nije situacija kada više nema novca. To će se dogoditi tek ako svetske cene nafte padnu na manje od 50 dolara“, prognozirali su za Blumberg.
Osim toga, zapadne sankcije nametnute Moskvi znače velike poslove negde drugde u bivšem Sovjetskom Savezu, a posrednici se trkaju kako bi zaradili na preprodaji nedostupne robe Rusiji.
Ti novi lanci nabavke, koji Ruse drže dobro snabdevene alkoholom, luksuznom robom i drugim zapadnim proizvodima, potkopavaju napore Evrope da kazni Moskvu i trebali bi da budu blokirani, upozorio je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelius Landbergis.
Pročitajte još:
Njegovu tezu potvrdile su brojke. Gruzija je doživela porast trgovine s Rusijom za gotovo 22 odsto u prošlih godinu dana, dok je količina alkohola koju izvozi u Rusiju porasla za više od 120 odsto.
Kazahstanski izvoz u Rusiju naglo je porastao u istom razdoblju, i to za oko 57 odsto.
Jermenija, koja održava bliske trgovinske veze s Rusijom, zabeležila je rast BDP-a od neočekivanih 11 odsto prošle godine, dok je izvoz u Rusiju porastao pet puta, a transferi iz Rusije sedam puta na godišnjem nivou, podaci su Svetske banke. Pritom je zabeležen i suficit, a njena valuta, dram, bila je jedna od najboljih u svetu.
BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu
