0
Nesnalaženje oko nove tehnologije koristi se u političke svrhe, kažu iz Hrvatske regulatorne agencije za telekomunikacije (HAKOM) povodom vesti da je Gradsko veće grada Hvara 2.juna zabranilo testiranje 5G tehnologije u tom mestu, dok se ne dokaže da nije štetna za zdravlje ljudi. Hvar je jedna od 14 lokacija u Hrvatskoj koje su izabrane za pilot projekat Evropske komisije "5G za Evropu".
Ivo Majerski iz HAKOMA nije komentarisao odluku Gradskog veća Hvara, jer je još nisu službeno dobili.
„No, žalosti nas da se pitanje uvođenja nove tehnologije i ova nerazumevanja koriste u političke svrhe. Stariji ljudi se možda sećaju, prilikom uvođenja svake nove generacije imamo istu stvar, da se objašnjava zašto se uvodi 3G tehnologija, pa 4G tehnologija, sada 5G“, kaže Majerski.
#related-news_1
U svim slučajevima radilo se o uticaju radijskih frekvencija na ljude, a sada protivnici projekta, kako kaže Majerski, netačno tvrde da se radi o novoj tehnologiji.
„Nema veze kakva je tehnologija – bitna je frekvencija i količina izloženosti magnetnim poljima. Ako se nešto želi zabraniti, onda prvo treba razumeti o čemu se radi“, zaključuje Majerski, javlja RSE.
Gradski većnici su, glasajući za tu odluku, spominjali povezanost 5G tehnologije sa pojavom karcinoma i drugih bolesti i bunili se što ih pri donošenju odluke o uključivanju Hvara u projekt niko nije pitao.
Za testiranje 5G tehnologije u Hrvatskoj određeno je 13 gradova i jedno ostrvo, većinom najveći gradovi i turističke top-destinacije.To su Zagreb i obližnji manji gradovi Samobor i Sveta Nedelja, zagrebački aerodrom „Franjo Tuđman“, Osijek, Rijeka, Split, Dubrovnik, Hvar, Novalja na Pagu, Jastrebarsko, Rab i Bjelovar, kao i celo područje ostrva Krka.
Određeno je da Osijek bude prvi 5G grad u Hrvatskoj. Testiranja su uspešno obavljena u februaru, a predsednik Udruženja IT firmi „Osijek Software City“ Vlatko Vlahek iz osječkog „Prototypa“ objašnjavajući angažman udruženja u tom projektu, kaže kako će na taj način brojni korisnici u gradu doći do visokobrzinskog interneta i biti konkurentniji na tržištu rada.
„Mi mislimo da je reč stvarno o vrhunskom pomaku u pogledu brzine, pristupa internetu i konzumiranja sadržaja, pogotovo sa mobilnih uređaja, što će omogućiti mnogim delovima grada koji u narednih pet ili deset godina ne bi dobili optičku infrastrukturu da dobiju pristup stabilnijem i bržem internetu u puno kraćem roku“, kaže Vlahek.
„Što je bolja povezanost, što su bolje mreže u zemlji u koju vi kao turist idete, to je bolja mogućnost lokalne navigacije i traženja turističkih i kulturnih središta koje bi turisti htjeli posetiti. Što bolju povezanost imamo mi u Hrvatskoj, to smo konkurentniji sa tehničke, ali i sa turističke strane“, zaključuje Vlahek.
A celo propitivanje štetnog uticaja 5G tehnologije krenulo je iz Rusije, kako bi se ublažilo posledice njihovog tehnološkog zaostajanja u tom sektoru, kaže urednik portala faktograf.hr Petar Vidov.
Društvenim mrežama se šire teorije zavere da je 5G tehnologija povezana sa širenjem koronavirusa
„Oko priče o 5G mreži formirala se jedna teorija zavere koja je drastično dobila na vidljivosti nakon pandemije koronavirusa, međutim jako je zanimljiva geneza cele te priče“, navodi Vidov.
„Ta propitivanja štetnosti 5G tehnologije po ljudsko zdravlje“, nastavlja Vidov, „lansirana su kao propagandna kampanja ruskog državnog kanala ‘Raša Tudej'“.
„Teoretiše se da je razlog tome što je Rusija zapravo najmanje odmakla u razvoju 5G tehnologije, pa je svrha te kampanje bila da se strahom pokuša sprečiti da njihovi politički i privredni konkurenti razviju tu tehnologiju pre njih“, kaže Vidov.Zato se, kaže naš sugovornik, sada raspravlja izaziva li 5G tehnologija rak, prži li mozak ili izaziva koronavirus.
„Sve je to zajedno naravno potpuno neosnovano. Međutim, problem je u tome da zaista treba priznati da se kreće sa implementacijom te mreže, a da pre toga nisu obavljena neka naročita ekstenzivna testiranja koja bi trebala pokazati da li signal emitovan na toj frekvenciji može imati neke posledice po ljudsko zdravlje. Ono što mi do sada znamo o fizici govori da ne bi trebalo, međutim ja mogu shvatiti da svaki put kada se pojavljuje nekakva takva nova tehnologija koja će drastično promeniti svet u kojem živimo ljudi ipak očekuju da je ona pre nego što se pusti u široku upotrebu adekvatno testirana u kontrolisanim uslovimaa“, upozorava urednik faktografa.
Prema njegovoj oceni, regulatorne institucije ne shvaćaju dovoljno ozbiljno strah ljudi od nepoznatih i novih tehnologija. te konstatuje da se ljudima treba objasniti kako stvari zaista funkcionišu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
