0
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje i član Nacionalnog štaba Krunoslav Capak, govorio je o hrvatskim iskustvima u borbi sa koronavirusom, kao i o tome koliko je ovu zemlju bolest iznenadila, sa čim su se epidemiolozi susreli, ali takođe osvrnuo se i na to u čemu je Srbija pogrešila u borbi protiv korone i kako ocenjuje njenu trenutnu epidemiološku situaciju.
Na pitanje u čemu je pogrešila Srbija tokom ove epidemije Capak je rekao:
„Oni su uveli strože mere, ali su krenuli oštro vojnim merama koje mogu kod stanovništva da izazovu revolt, što ja mislim da nije primenjivo za hrvatsku situaciju. Ja to ne bih preporučio epidemiološki. Oni s to napravili prema svojim procenama discipline. Njihova epidemiološka situacija je lošija od naše“.
Capak ističe da je smrtnost u Hrvatskoj oko jedan posto što je veoma nisko i da je od celog komšiluka, jedino u boljoj situaciji Mađarska.
Capak je istakao da je koronavirus komplikovan i da zna često da iznenadi tamo gde se najmanje očekuje:
„Nikada kao u sadašnjoj krizi nismo svesni potrebe samodovoljnosti u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Ako postoji mogućnost da se propišu epidemiološke mere da se smanji prenos bolesti, popuštaćemo mere“, rekao je Capak.
On se osvrnuo i na američku procenu u vezi epidemije koronavirusa u Hrvatskoj da se vrh zaraze očekuje između 18. i 25. aprila.
„Bilo kakva prognoza je nezahvalna jer se može prognozirati na temelju modela i ulaznih podataka koji su potrebni za to. Svaki od ulaznih podataka menja model. Oni su na temelju nekog modela napravili vrhunac za sve zemlje, što ne znači da će to kod nas funkcionisati. Pojačavamo ili smanjujemo mere u skladu sa epidemiološkom situacijom. Narednih nekoliko nedelja je ključno i trudimo se da održimo disciplinu i razumevanje i podršku građana na nivou koji nam je potreban da epidemiološka situacija ostane kakva jeste“, rekao je Capak.
Hrvatski direktor Instituta za javno zdravlje se osvrnuo i na to da li je konačno rešenje da se spreči nova pojava epidemije korone u kolektivnom imunitetu i koji procenat populacije je potreban da bi se govorilo o njemu.
„Svi koji su govorili da je to rešenje, da 75 odsto preboli bolest i stekne imunitet i da će manji deo biti zaštićen su tu teoriju napustili. Bolest je nepredvidiva i smrtonosna. Smrtnost koju smo imali u Kini je dvostruka u Italiji i brojnim drugim zemljama u EU koje imaju bolje zdravstvene sisteme od Kine“, kaže Capak i dodaje:
„Znate da je Donald Trump imao neoliberalni stav da se ništa ne može dogoditi, a vidite kakvu sada ima situaciju. Drastično je promenio retoriku i mere. Ta neoliberalna teorija o kolektivnom imunitetu je napuštena. Moramo prilagoditi mere da smanjimo broj obolelih i prilagodimo sistem lečenju najtežih slučajeva. Mi smo se dobro pripremili. On je tek konačno rešenje“, naglašava hrvatski lekar.
Capak se osvrnuo i na novu metodu lečenja obolelih od koronavirusa „krvnom plazmom“, koju će uskoro i Srbija krenuti da primenjuje
„Znamo za postojanje imuniteta kod onih koji su preboleli bolest, ali tu postoji čitav niz problema koje je prethodno potrebno rešiti da bi se neko lečio sa plazmom. Postoje brojni rizici prenosa zaraznih bolesti, treba tehnički i tehnološki sve dobro pripremiti. Je li efikasno, videćemo kad se napravi šira priprema“, dodaje ovaj hrvatski lekar.
Ovaj lekar dotakao se i testiranja i rekao da se procena ko će biti testiran temelji na preseku populacije, slučajnog uzorka. Takođe dotakao se i nekih kritika:
„Oni koji prigovaraju da bi testiranja trebalo biti više, bila je prisutna informacija da nam repatrijacijom dolaze ljudi iz zemalja sa visokim rizikom obolevanja, napravili smo 300 testova na ljudima iz Austrije, Nemačke, Španije, Portugala, i imamo samo dva pozitivna testa od 300. Nije suština u testiranju, nego u dobroj proceni koga treba testirati.
Na pitanje kad očekuje sprovođenje izlazne strategije u Hrvatskoj kad za koronu ne postoji lek, ali ni cepivo, Capak kaže da će to trajati jedno vreme. On smatra da će tokom leta slabiti širenje koronavirusa.
Autor: Andrej Mlakar/N1
