1
Nema više dileme da će se Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada graditi u bivšoj kasarni Čerkezovac na Trgovskoj gori nedaleko od Dvora gde će se odlagati institucionalni radioaktivni otpad i iskorišćeni izvori ionizirajućih zračenja iz Republike Hrvatske te 2400 tona nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane Krško.
Hrvatska tačno četiri decenije zna da mora pronaći mesto za pola otpada iz Krškog, rok za to joj je 2023., a krajnji rok da ga preveze iz Slovenije ističe najviše dve godine posle, znači 2025. godine. Te godine počinje gradnja u Čerkezovcu, a godinu posle stižu prvi radioaktivni paketi. Još uvek ne postoji ključni dokument na kojem će se temeljiti izbor i uslovi gradnje – studija uticaja na okolinu, ali kakva god ona bila, biće prihvaćena jer više nema vremena, izbora ni plana B.
Predat zahtev
U toku je izrada sigurnosnih analiza i idejnog projekta za potrebe dobijanja lokacijske dozvole pa je nadležnom Ministarstvu predat zahtev za određivanje sadržaja studije uticaja na okolišu, dokument na 137 stranica iz kojeg se dobro mogu iščitati gotovo svi detalji o radu budućeg Centra, prenosi Jutarnji list.
On, naglasimo, neće skladištiti nuklearni otpad, niti biti opasan za okolinu. No, sama činjenica što on postoji neće doprineti da se tamo počnu doseljavati ljudi, a to je jedini način da se ovaj kraj otrgne od sigurne smrti. Od popisa do popisa stanovništva između 2011. i 2021. opštinu Dvor napustilo je čak 45 odsto stanovništva, deo je umro, deo se odselio, a u brojkama je reč o više od 2500 ljudi. Projekcije kažu da će se u sledećih deset godina dogoditi sličan odliv i da će taj broj pasti na manje od 1500 stanovnika.
Sredstva fiskalnog izravnanja iz državnog budžeta, koja zavise od broja stanovnika, ovoj će opštini biti skinuta za oko 700.000 evra, upravo toliko koliko se očekuje da će im biti plaćana renta zbog radioaktivnog otpada koju će ove godine odrediti Vlada RH posebnom uredbom.
Projektom budućeg Centra rukovodi Fond za financsiranje razgradnje NEK-a. Silno se trude uveriti lokalnu javnost da je Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada super stvar i žele im se dopasti. Putem javnog konkursa dodelili su u veljači finansijska sredstva pčelarskom udruženju na području opštine Dvor.
U martu su dodeljena sredstva Športsko-ribolovnoj udruzi. U pripremi je i konkurs za nabavku opreme za ribice. U gradu su otvorili Info centar kojim građanima nastoje približiti aktivnosti na odlagalištu, a prikazan je gotovo kao turistička atrakcija.
„Posetioci mogu putem tehnologije virtualne stvarnosti ‘otputovati‘ s domaćinima iz Fonda u jedan od evropskih centara za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i obići postrojenja(…). Moći će da prođu put kojim prolaze bačve s radioaktivnim otpadom od trenutka nastajanja i primanja do skladištenja i provozati se na kamionu s burićima koji ih smešta na njihovo mesto u skladištu. Kroz iskustvo proširene stvarnosti posetioce će dočekati Otpadožder, ali i jedna od najvećih naučnica svih vremena, Marija Kiri koja će ispričati ponešto o radioaktivnosti…“, glasi pozivnica za posetu Info centru gde posetioce čeka i prikaz jezgra tla s dubine od 198 metara s mesta gde će biti skladište. Zavirili smo u dokument, svojevrsni podlog studije uticaja na okolinu koju je za Fond izradilo poduzeće Ekonerg – institut za energetiku i zaštitu okoline.
Mere zaštite
Na 60 hektara bivše kasarne rekonstrukcijom postojećih objekata pripremiće se središnje skladište za institucionalni radioaktivni otpad, a iznova će se graditi objekt za radioaktivni otpad iz Krškog, armirano-betonska građevina veličine 6330 kvadratnih metara, visoka 17 metara i s kapacitetom 2450 rezervoara od armiranog betona, ulazni plato s upravnom zgradom i objektom kontrole te nova saobraćajnica za dopremu RAO-a.
PROČTIAJTE JOŠ:
„Doze zračenja za radnike i javnost, kao posledica aktivnosti skladištenja otpada, neće prelaziti relevantne granične vrednosti utvrđene IAEA standardom i hrvatskim propisima. Skladišta se projektiraju i rade na način da se optimizuje zaštita od zračenja(…). Zaštitne mere biće takve da u slučaju bilo kojeg predvidivog kvara ili nesreće pri radu skladišta nema posledica na ljude i okolinu“, navodi se u dokumentu.
Tvrdi se i kako ni na koji način tokom građenja, a i posle tokom skladištenja, neće biti ugrožena zajednica, flora ni fauna, obližnja Una i vodotoci. Sve to nije previše utešno za predsednika opštine Dvor Nikolu Arbutinu. Kako on, tako i niti jedan drugi stanovnik zaboravljene opštine nije prihvatio ovaj Centar, ali se polako mire s činjenicom da će on tamo zasigurno doći.
Stanovnici protiv
„Mi smo jedina država na svetu koja je odredila lokaciju, a tek onda idemo dokazivati je li ona pogodna za zbrinjavanje radioaktivnog otpada. Građani i Opštinsko veće još su 2015. rekli da smo protiv ideje zbrinjavanja radioaktivnog otpada na našem području, no to ne znači ništa, oni idu svojim putem mimo nas“, kaže predsednik opštine Arbutina.
„Renta je kukavičje jaje koje je država vešto stavila pred građane opštine Dvor zato što ne postoji nikakav dokument o bilo kakvoj isplati ili davanju na osnovi Centra, a mi štetu trpimo već četiri godine jer se naša opština medijski spominje samo po pitanju zbrinjavanja radioaktivnog otpada. Dvor zaista nema blistavu budućnost, nemamo resursa da okrenemo te trendove, a država ih možda ima. Za opstanak je nama nužno doseljavanje. Stav je svih građana na svetu da ne žele radioaktivni otpad u svom dvorištu. To što Fond predstavlja da je to dobro može se govoriti u sredinama koje su naučile živeti s nuklearnom elektranom, a nama dovoze otpad koji nije nastao na našem području. To nije prirodno i nije O.K.“, kaže predsednik opštine.
BONUS VIDEO: Hrvatski predsednik o srpskim cajkama
