1
Hrvatska tehnički i dalje vodi borbu protiv pandemije, ali Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) signalizira da bi izbori mogli da budu održani na leto, umesto u redovnom terminu krajem godine. Kažu da sve zavisi od epidemiološke situacije, a iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da preveremene izbore podržava manje od deset odsto građana, sagovornici Nova.rs koji su govorili o tome kakve su šanse HDZ-a da odnese pobedu, šta poraz Kolinde Grabar-Kitarović od Zorana Milanovića znači za odnos snaga hrvatskih stranaka i kakav će uticaj neizvesne radne sezone biti na političku klimu u Hrvatskoj smatraju da su šanse da izbori budu održani na leto velike, jer HDZ ne želi da propusti šansu da uzjaše talas uspeha posle dobro vođene krize.
Šanse HDZ-a na predstojećim izborima za relativnu pobedu su velike, smatra politički analitičar i profesor Žarko Puhovski, ali su šanse za pobedu koje bi stranci omogućile da vlada bez koalicije praktično nepostojeće.
HDZ je, ističe Puhovski, vodio Hrvatsku u razdoblju ekonomskog napretka i to je ostalo zabeleženo u kolektivnoj svesti građana, a u aktuelnoj krizi HDZ se pozicionirao kao stranka iza Nacionalnog štaba za civilnu zaštitu koji je upravljao pandemijom – Hrvatska je relativno dobro prošla kroz epidemiju.
„Različiti stepeni oštećivanja ljudskih prava su prihvaćeni kao zahtev lekara i stručnog, umesto političkog autoriteta što je HDZ-u dobro došlo“, objašnjava Puhovski.
Premijer Andrej Plenković i Vlada su pustili lekare napred, mada je Plenković vodio računa da javnost ne smetne s uma da je štab njegov; naposletku se ispostavilo da su doslovno svi ljudi koji vode „stožer“ članovi i članice HDZ-a. U prilog HDZ-u idu i „ponavljane gluposti“ najjače opozicione stranke SDP.
Pročitaj i:
„Nivo demokratske kulture je kod nas još uvek toliko nizak da ljudi u klasičnoj formuli relativno lako prihvataju gubitak slobode, ili jednog njenog dela, u ime sigurnosti“, ističe Puhovski. „Javnost je uverena da je Hrvatska dobro prošla, uz napomenu koju u Hrvatskoj malo ko iznosi – da Bosna i Hercegovina sa istim brojem stanovnika ima i isti broj žrtava kao Hrvatska, a BiH praktično nema državu.“
Hrvatska jeste prošla krizu bolje od Srbije, ali u poređenju sa BiH, po broju žrtava na milion stanovnika, ne kotira se ništa bolje, ali hrvatska Vlada u svakom slučaju od pandemije više dobija nego što gubi. Puhovski ističe da će neminovno uslediti ekonomske poteškoće, a vlada stiče mogućnost da sve elemente novog siromaštva pripiše pandemiji – čak i one čiji uzrok nije korona-kriza.
HDZ je doživeo poraz sa Kolindom Grabar-Kitarović i pobedom Milanovića i to je nakratko dovelo do toga da u prvim nedeljama posle predsedničkih izbora SDP bude ispred HDZ-a, što se nije dogodilo godinama unazad, ali je HDZ uspeo da iskoristi greške SDP-a i činjenicu da se Milanović, dok je kriza trajala, držao diskretno.
„Milanović se pojavio kao ozbiljan element na političkoj pozornici tek svojim rekacijama na pozdrav ‘Za dom spremni’ čime je vratio klasičnu raspravu o podeli na ustaše i partizane koja takođe ide u prilog HDZ-u“, smatra Puhovski. „Moje je uverenje da je Milanović ovime pomogao prvenstveno Plenkoviću.“
Plenkovića u stranci, ali i delu biračkog tela, zadnjih godina zameraju da HDZ gura ulevo, a Milanovićevi napadi na one koji ne žele da se ograde od ustaškog poziva zapravo vraćaju Plenkovića u poziciju da bude desničar. Sam Plenković nije podržao pozdrav, ali su se u prvom planu našli Milanovićevi oštri napadi na njega.
„U ovom trenutku, za HDZ na izborima nije glavni problem SDP, već mogućnost da Škoro organizuje ljude i na izborima pokupi čak do 15 odsto glasova koji bi inače otišli HDZ-u“, ističe Puhovski i dodaje da bi potencijalni Škorovi glasači još eventualno mogli da uopšte ne izađu na izbore, ali da u svakom slučaju ne bi svoj glas u alternativi dali SDP-u.
Osipanje glasova HDZ-a je realna mogućnost ukoliko Miroslav Škoro konsoliduje podršku, i to je definitivno jedan od razloga zašto se žuri sa izborima – dati Škoru dovoljno vremena da se organizuje, a u slučaju da njemu to ne pođe za rukom, velika je verovatnoća da hrvatski parlament obrazuju dve velike stranke, sa još nekolicinom pojedinačnih poslanika. U tom slučaju je, ističe Puhovski, koalicija nužna.
Sa druge strane, na izbore će se ići na leto dok se još ne osećaju prave posledice krize koje su neminovne.
„Neuspeh turističke sezone je izvestan, ali će se njegove posledice osetiti tek na jesen“, ističe Puhovski.
Novinar Drago Hedl takođe smatra da se HDZ-u žuri da se izbori održe što pre.
„Svesni su da su dobro vodili borbu protiv Covida-19, Hrvatska se relativno uspešno oduprela nekontrolisanom širenju pandemije i kod ljudi je to izazvalo odobravanje, a Stožer čine isključivo ljudi iz HDZ-a, pa se uspeh po automatizmu pripisuje stranci što se videlo i na poslednjem merenju rejtinga“, navodi Hedl. „U HDZ-u su duboko svesni toga da bi, ukoliko se izbori održe u redovnom terminu u novembru, prošli značajno lošije nego u slučaju da se izbori raspišu u relativno kratkom roku odsad, pošto će posledice ekonomskog urušavanja biti osetnije već u septembru.“
Hedl smatra da bi HDZ mogao da bude relatinvi pobednik predstojećih izbora, ali će problem predstavljati formiranje vlasti, pošto je skoro izvesno da će HDZ morati pristane na koaliciju.
„Problem je u tome što u ovom trenutku samo tri stranke prelaze cenzus – HDZ, SDP i Škorov pokret koji bi mogao da ima ulogu mosta za sastavljanje vlade“, navodi Hedl. „Biće zanimljivo pošto Škoro oko sebe okuplja i one koji smatraju da HDZ nije dovoljno desno orijentisan, pa će se verovatno ponuditi da bude koalicijski partner HDZ-u, mada je pitanje koliko će njegovi veliki apetiti biti prihvatljivi HDZ-u.“
Hedl ističe i da postoji mogućnost koja bi u ovom trenutku za Hrvatsku bila najbolja – velika koalicija SDP i HDZ.
„Biće neophodna velika odricanja i značajne reforme koje nijedna od ove dve stranke neće moći da sprovede sama“, smatra Hedl.
Milanović je čvrsto stao protiv neoustaštva i onih koji pokušavaju da naprave revizionistički zaokret koji je u Hrvatskoj već uhvatio maha. U mandatu Kolinde Grabar-Kitarović su svi desničari i braniteljska udruženja utihnuli, smatra Hedl, jer nisu imali metu za gađanje, a sada se ponovo aktiviraju pred Milanovićem koji ima drugačiji stav.
„Milanović je postupio vrlo odlučno i siguran sam da u tome ima podršku velikog dela birača, ali je time otvorio i front neprijatelja koji sada opet imaju u koga da upiru prstom“, navodi Hedl. „Milanović je svakako osvetlao obraz Hrvatske i pokazao premijeru kako bi i on trebalo da reaguje na takve pojave.“
Hedl smatra i da Plenković pokušava – pošto su mu izbori pred vratima – da se ne zameri onima koji misle da pozdrav „Za dom spremni“ veličati, umesto zabraniti.
Milanović se u pandemiji držao po strani jer ionako nema ovlašćenja da se preterano petlja, ali je bio zanimljiv njegov poslednji istup kada je upozorio na činjenicu da Nacionalni štab vode isključivo pripadnici HDZ-a i da HDZ sebi pripisuje političke zasluge za ono što je učinjeno na medicinskom i epidemiološkom planu, ističe Hedl. Da je na mestu predsednice ostala Grabar-Kitarović, izvesno je da bi ona češće nastupala u javnosti i hvalila poteze Vlade.
Prema anketama, HDZ ima prednost u odnosu na opoziciju, ističe istoričar Ivo Lučić koji takođe smatra da HDZ ima velike šanse da osvoji još jedan mandat i da je teško verovati da neka druga stranka može dobiti više glasova.
„Koliko god činjenica da je Milanović porazio Grabar-Kitarović deluje ohrabrujuće na opoziciju, isto tako deluje i upozoravajuće i motivišuće na birače HDZ-a, odnosno onaj konzervativni deo biračkog tela“, smatra Lučić. „To verovatno neće bitno uticati na parlamentarne izbore koji su ipak bitno drugačiji od predsedničkih.“
Predsednik Milanović, ističe Lučić, nije „vodio krizu“ – zaustavljanje pandemije nije u njegovoj nadležnosti.
„On je to na samom početku jasno i rekao, što svakako smatram ispravnim i korektnim držanjem u takvoj situaciji“, navodi Lučić i dodaje da ne misli da bi stvari bile značajno drugačije da je na njegovom mestu bila Grabar-Kitarević, pošto je borbu protiv pandemije vodila Vlada preko Štaba civilne zaštite.
Lučić smatra da Vlada neće profitirati od pandemije, ali bi uspešan rad na kontroli i zaustavljanju epidemije mogao da joj donese više glasova.
„Veliki broj ljudi ceni obavljeni posao, što je svakako doprinelo jačanju autoriteta i ugleda Vlade“, ističe Lučić.
Biće teško pronaći adekvatno rešenje za turističku sezonu i izvesno je da nikada neće svi birači biti zadovoljni, kakav god plan bude implementiran.
„Oni koji su skloni opozicionim strankama i nalaze se na suprtostavljenim ideološkim pozicijama biće protiv sadašnje HDZ-ove Vlade i njenog predsednika Plenkovića, kao što će se njegove pristalice suprotstavljati smeni vlasti i dolasku onih koje ne doživljavaju bliskima“, ističe Lučić. „Važno je da se ta legitimna borba za vlast odvija po Ustavu, zakonima i propisanoj proceduri. To u Hrvatskoj nije upitno, kao ni sigurno i regularnost izbora, bez obzira na probleme sa pandemijom i njenim posledicama.“
