1
Naučnik i član Vladinog naučnog veća Hrvatske Miroslav Radman podelio je neka od svojih razmišljanja o koronavirusu za N1.
Na pitanje da li su današnje brojke mogle biti predviđene, Radman je odgovorio da se „vrlo malo može predvideti s obzirom na širenje Kovida-19“.
„Ljudi su dovoljno pametni da ne predviđaju, jer nemamo elemente predviđanja budućnosti „, izjavio je on.
„Najvažniji podatak je koja je posledica ovih infekcija. Većina je asimptomatska i mortalitet vremenom naglo opada, tako da nema potrebe za panikom. Bilo bi dobro znati zašto smrtnost opada, a ne opada samo jer su i mlađi ljudi zaraženi, posebno tokom leta. Zanimljivo je zapažanje da smrtnost naglo pada u odnosu na februar i mart“, rekao je Radman.
Pročitajte još:
Na pitanje kakvu poruku nauka šalje, Radman je odgovorio da bi bilo bolje da imamo više vremena da dublje istražimo prirodu ovog virusa.
„Što je zdravlje ljudi lošije, to su veće posledice po njih“, rekao je.
„Mislim da je dobro vratiti se dva koraka unazad i zapitati se – u Hrvatskoj svake godine 51.000, 52.000 ljudi umre zbog različitih uzroka, 330 ih je umrlo od koronavirusa. Samo po sebi, da ništa ne znamo, niko se ne bi užasno uplašio da se od 51.000, 52.000 mrtvih godišnje, 330, možda 350 pripiše virusu“, rekao je Radman.
„Trudim se da to podignem na čisto akademski način, da razmišljam hladne glave, jer se u suprotnom stvara previše buke i, psihički, odgovor ljudi takođe može da pređe normalu i da ima više štete od ovog direktnog, biološkog dejstva virusa“, dodao je on.
„Verujem da niko ne bi želeo da se zarazi, naravno da se treba plašiti, sprečiti koliko god možemo i što je moguće razumnije, ali se nikada nećemo rešiti svih bolesti. Živeti sa rizikom je normalna stvar, ništa nije opasnije po život nego živeti. Smrtnost se povećava s petom brzinom vremena u kom živimo. Život i smrt su u jednom jedinstvu“, objasnio je.
Dodaje, međutim, kako veruje da ljudi koji se bave javnim zdravstvom rade dobar posao.
„Zamislite da naučno veće ili ja lično kažem ‘samo se opustite, pravite se kao da se ništa ne dešava’, a onda da imamo 100.000 mrtvih. Ne može se govoriti protiv ovog principa opreza, svaki život je dragocen“, ističe.
„Ali s druge strane, oko jedan procenat stanovništva svake godine umre ako nema rata ili neke strašne epidemije. Jedan odsto se rađa i to vam je život. Umire se i rađa se, a na ljudima koji su odgovorni za javno zdravlje je da se potrude da što manje ljudi umre i oni svoj posao rade vrlo dobro“, rekao je Radman.
Takođe je podelio neka svoja razmišljanja, kao genetičar, o tome šta bi se moglo dogoditi sa virusom.
„I naučnici kada nemaju podatke, ne mogu biti funkcionalni. Kao genetičar, predviđam da će virus izumreti akumulirajući mutacije, sopstvene greške u kopiranju, jer oni virusi koji imaju RNK, a ne DNK kao genom, mutiraju oko 100.000 puta više. Virus će možda izumreti od genetske smrti, ako akumulira toliko grešaka u mutaciji. I to predviđam jer nemamo podatke za budućnost, koja je po definiciji nepoznata“, rekao je Radman za N1.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
