5
Direktor Zavoda za javno zdravstvo Virovitičko-podravske županije dr. Miroslav Venus odgovorio je na neke od glavnih dilema koje muče građane Evrope i regiona u vezi s novim talasom delta soja koronavirusa. Prema njegovim rečima, mnogi su činjenicu da su vakcinisani - pogrešno shvatili.
PROČITAJTE JOŠ:
Dr. Venus, ujedno i predsednik Hrvatskog epidemiološkog društva pri Hrvatskom lekarskom zboru, za Index je prokomentarisao što prelazak na taj model ustvari menja za hrvatske građane, a u razgovoru se dotakao i drugih pitanja o epidemiji, od vakcinisanosti do epidemioloških mera, prenosi Index.hr.
Zašto broj hospitalizovanih postaje glavni kriterijum za donošenje mera?
„Kroz celo vreme pandemije pratili su se određeni parametri koji su opisivali intenzitet i ozbiljnost zaražavanja, brzinu širenja epidemije i sl. Oni su uključivali broj novozaraženih, odnosno otkrivenih slučajeva, udeo (procenat) novozaraženih u ukupnom broju testiranih, sedmodnevnu odnosno četrnaest-dnevnu kumulativnu incidenciju, broj hospitalizovanih, „zasićenost“ respiratora i jedinica intenzivne nege, naposletku, i broj umrlih“, rekao je za Index.hr Venus.
„S obzirom na tok razvoja epidemije, veća važnost u epidemiološkom smislu pridavala se je incidenciji, odnosno broju novozaraženih, dok se sada najavljuje da će veća važnost biti na broju hospitalizovanih odnosno umrlih. Uostalom, nama epidemiolozima u praćenju novozaraženih otkrivenih RT-PCR testom, uz kliničku sliku i epidemiološke podatke koje dobijemo prilikom obrade, od značaja je i tzv. CT (cycle threshold), vrednost PCR testa koja govori o potrebnom broju ciklusa da bi testirana osoba bila proglašena pozitivnom. Najavljena veća važnost u praćenju hospitalizacija nipošto ne znači da se i dalje neće pratiti svi navedeni parametri, ali će se daljnji postupci određivati prvenstveno (ne i isključivo) prema podacima o opterećenosti stacionarnog zdravstvenog sistema odnosno bolnica“, kazao je.
„Navedeni pristup ima smisla s obzirom na to da nam je sada na raspolaganju moćno oružje u borbi protiv bolesti, a to je vakcina, koje u prethodnom razdoblju nismo imali. Pitanje je samo koliko dobro i u potpunosti to navedeno oružje koristimo“, precizirao je.
„Postizanje kolektivnog imuniteta je praktično nemoguće“
Ističe da ipak, što se tiče vakcinisanosti, nema prostora za zadovoljstvo.
„S obzirom na podatke o vakcinisanosti, posebno kompletnoj, te kada to stavimo u odnosu na celokupno stanovništvo, koje uključuje i decu, ne možemo i ne smemo biti zadovoljni. Stoga, s obzirom na to da određen broj odraslog stanovništva odlaže svoju odluku o vakcinaciji s obzirom na to da se generalno deca ne vakcinišu te da se pojavljuju novi, mutirani sojevi, sve veći broj stručnjaka izjavljuje da je postizanje kolektivnog imuniteta, posebno na globalnom nivou usled izrazite nejednakosti u svetskoj distribuciji vakcina, praktično nemoguće“, objasnio je.
„Ako se složimo da je postizanje kolektivnog imununiteta nemoguće (koji smo do nedavno svi želeli da postignemo), onda nam ostaje da se naučimo na suživot sa virusom. On (suživot) uključuje upravo to, da se naviknemo da će kontinuirano, nekad više, nekad manje, biti novozaraženih, ali uglavnom među onim delom populacije koja će kliničku bolest savladati bez nekih težih posledica, dok će nam se ‘alarm’ paliti ako nam se bolnice počnu puniti bolesnicima sa težim kliničkim slikama, kako zbog njih samih tako i zbog toga što će „zauzeti mesto“ nekim drugim jednako tako ozbiljno bolesnim ljudima, koji boluju od drugih teških bolesti, a na koje smo pomalo u ovom razdoblju zaboravili“, objašnjava Venus.
„Treba iskoristiti vrednost modernih vakcina“
Nastavio je oko pitanja buster doza vakcine.
„Naveliko se već počelo raspravljati o potrebi primene tzv. „buster“, odnosno „treće doze“ vakcina, uprkos tome što preveliki broj odraslih nije primio ni prvu dozu, nažalost. Zato neki, koji su se baš odlučili na vakcinaciju, kad čuju da se priprema neka dodatna doza, odustaju. Kod određivanja dodatne doze, opet se treba voditi prioritetima i vakcinisati one kategorije stanovništva za koje i inače znamo da pripadaju u osetljiviji deo populacije po tom pitanju. Ako virus ostane među nama i nastavi dalje sa mutacijama, treba iskoristiti vrednost modernih vakcina, kod kojih se lakše postiže promena u sastavu s obzirom na predominantnu mutaciju, te se ona mogu u tom smislu doraditi. Uostalom, imamo primjer sezonskog, kampanjskog vakcinisanja protiv gripa, svake sezone sa neznatno promenjenim sastavom vakcine“, precizirao je.
„Radnici u zdravstvu moraju shvatiti da uz prava idu i obaveze“
Dotaknuo se onih koji rade u zdravstvu.
„Poseban deo zaslužuju zdravstveni radnici, kao i radnici u zdravstvu, koji, uz dužno poštovanje, moraju shvatiti da uz određena prava idu i određene obveze, odnosno odgovornost. Stoga smatram da svi iz sistema koji se premišljaju oko vakcinisanja, moraju prelomiti i prihvatiti odgovornost te svojim primerom pokazati i drugima. Uostalom, što je veći broj vakcinisanih u zdravstvenom sistemu, on sam će biti sigurniji za sve“, navodi.
„Mislim da je određen broj ljudi pogrešno shvatio da je vakcina ‘čarobni štapić’ koji će rešiti sve probleme u vezi korone, više se neće morati nositi maske, izbegavati nepoznata velika okupljanja i sl., pa su sada razočarani jer i neki vakcinisani mogu preneti zarazu, čak se i razboleti. Zaboravlja se pri tome da je broj hospitalizovanih teško bolesnih, pa i zaraženih daleko, daleko veći među nevakcinisanima“, dodaje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
