0
Šta god javno govorio, nema sumnje da je predsedniku HDZ-a Andreju Plenkoviću najmanje blizak put do parlamentarne većine od 76 poslanika i do sastavljanja nove vlade onaj koji je najizgledniji: naime, koalicija HDZ-a i celovitog Domovinskog pokreta, a kad kažemo celovitog Domovinskog pokreta, mislimo na 13 izabranih saborskih poslanika te stranke. Isključujemo, dakle, Mislava Kolakušića (Pravo i pravda) koji je izabran s liste DP-a u Prvoj izbornoj jedinici, jer je on čvrsto pri stavu da neće u koaliciju ni s HDZ-om ni s levicom predvođenom SDP-om, ali među tih 13 ostavljamo nezavisnog Željka Lackovića, koji je bio na DP-ovoj listi u Četvrtoj jedinici. HDZ-ov 61 i DP-ovih 13 poslanika daju 74. Kako doći do još dva glasa koji nedostaju za većinu?
Jedna je mogućnost razbijanje osmočlanog Kluba poslanika nacionalnih manjina, s obzirom na to da celoviti DP, prema onome što vođstvo te stranke izjavljuje i posle izbora, neće pristati na bilo koji oblik učestvovanja SDSS-a u većini. Premda je dogovor manjinskih poslanika da se drže zajedno, ne bi bilo iznenađenje da HDZ pridobije najmanje dvojicu manjinskih političkih predstavnika kojima ne bi bilo zazorno podržati desno-desnu vlast kojoj troje srpskih poslanika nema pristup zbog DP-ova ultimatuma, piše Portal Novosti.
Pitanje je, međutim, hoće li dvojica HSLS-ovih poslanika, izabranih na zajedničkim listama s HDZ-om, podržati takvu koaliciju: predsednik HSLS-a Dario Hrebak ovih dana nagoveštava da bi njegova stranka mogla da uskrati podršku takvom savezu, pri čemu ga je teško shvaiti za ozbiljnog, ali… Ako se DP smekša u pregovorima s HDZ-om, što ipak nije isključeno, moguće je i to da će svi manjinski poslanici funkcionisati kao parlamentarna podrška vladi HDZ-a i DP-a.
Druga solucija je pronalaženje dva glasa među poslanicima drugih stranaka, a prvi kandidati u tom smislu jesu Marijan Pavliček i Vesna Vučemilović iz Hrvatskih suverenista. Njih dvoje prošli su na koalicijskim listama Mosta i Suverenista. U proteklih sedam dana, po uzoru na Domovinski pokret, proklamovali su jedino to da ne dolazi u obzir bilo kakva saradnja sa SDSS-om i s Možemo!, ali i to da će u svemu nastupati koordinisano s Mostom. Most je, pak, zabavljen unutrašnjim sukobima i postalo je teško pratiti koja je, zapravo, njihova pozicija: sad ne žele ni s HDZ-om ni sa SDP-om te insistiraju na pregovorima s Domovinskim pokretom, mada je nejasno o čemu bi se vodili ti pregovori.
Na drugoj strani, IDS (dva poslanika), Nezavisna platforma Sever Matije Posavca (takođe, dva) i Fokus (poslanik Dario Zurovec) odlučili su da neće ići s HDZ-om, na šta ih Plenkovićev liberal Hrebak i dalje poziva, apelujući na njih da spase Hrvatsku od radikalnog skretanja udesno. Plenkoviću bi koalicija s tih pet poslanika plus osmoro „manjinaca“ plus dva prebegla iz DP-a (ili s neke druge liste) bila neuporedivo draža od saveza s celovitim DP-om, ali zasad se čini da takav scenario naprosto nije ostvarljiv. Je li, pak, realno da Plenković otkine DP-u čak sedam od 13 poslanika, jer sedam mu ruku fali do većine čiju bi okosnicu, kao i dosad, činili HDZ i poslanici etničkih manjina, njih sedam kojima ne bi smetalo da stvore većinu zajedno sa SDSS-om? To je teško proceniti, ali u DP-u već sad je vidljiva podela na one koji su veoma raspoloženi za koaliciju s HDZ-om i na one koji su nešto skeptičniji prema toj soluciji. Čini se da je vođa prve grupacije Mario Radić, zamenik predsednika DP-a, dok je predsednik stranke Ivan Penava na čelu frakcije koja nije tako blagonaklona naspram HDZ-a. Teško je, takođe, u ovom času precizno odrediti koliko pripadnika ima jedna struja, a koliko druga: stiče se utisak da su otprilike izednačene kad je reč o brojnom stanju.
I tu se iscrpljuju Plenkovićeve koalicijske opcije za ostanak na vlasti, jer su Možemo! i Most odlučno protiv saradnje s HDZ-om. Ne treba, naravno, sasvim isključiti neočekivane preletače, jer HDZ je dosad pokazao stopostotnu efikasnost u postizbornim situacijama koje su im davale šansu za oformljivanje većine i sastavljanje vlade. Nije teško izmisliti viša opravdanja za realizaciju relativno niskih poriva.
Zašto je aktualnom šefu HDZ-a najmanje mio onaj scenario u kojem uspostavlja vladajući savez s čitavim DP-om? Plenković je svestan da u tom slučaju mora odustati od nekih bitnih elemenata politike koju je vodio proteklih sedam i po godina, politike kojom se neprestano hvali, na koju je toliko ponosan i koja je učinila da dođe na dobar glas u Briselu. Morao bi da se ovako ili onako odrekne SDSS-a i (većine) manjinskih poslanika, morao bi da odbaci koncept međunacionalne tolerancije, morao bi da prihvati rat protiv „antihrvatskih“ i „izdajničkih“ pojava u kulturi i medijima, morao bi se pokoriti iracionalnim zahtevima u vezi s migrantskim pitanjem, Istanbulskom konvencijom i školskim sadržajima, morao bi pristati na militarizaciju društva, na koketiranje s ustaštvom i na istorijski revizionizam, ukratko, morao bi da kompromituje svoju dosadašnju proevropsku i umerenjačku orijentaciju.
Najmanji su problem položaji u vlasti, premda u tom segmentu Plenković nije spreman dati baš sve što DP-ovcima padne na um, a to se pogotovo odnosi na resore pravosuđa i kulture. DP bi zaista mogao da traži Ministarstvo kulture i medija: razlog nije u uticaju Zlatka Hasanbegovića, koji ovaj put nije izborio saborski mandat, nego u ambicijama Slobodana Prosperova Novaka, novog DP-ova kulturnog komesara, čije se dugogodišnje glavinjanje političkom scenom u potrazi za ličnim prodorima trenutno zaustavilo kod Penave i Radića.
Šef HDZ-a zna da ga čekaju raznorazna poniženja od ljudi o kojima ne misli ništa dobro, ali unutarstranački pritisak da se pod svaku cenu sklopi dogovor s DP-om, jer je tako najlakše i najlogičnije, previše je snažan da bi ga Plenković mogao zanemariti, odnosno Plenković više nije dovoljno politički jak da se odupre i sprovede svoju volju, naročito u situaciji u kojoj HDZ-u visi ostanak na vlasti. Ivan Anušić, potpredsednik HDZ-a koji je dobio najviše preferencijalnih glasova od svih koji su izašli na ove parlamentarne izbore, duvaju za vrat partijskom vođi i otvoreno govori da je sporazum s DP-om idealno rešenje, bez obzira na to čega se i koga HDZ morao odreći u dosezanju tog cilja. Anušić je ionako, ne tako davno, izražavao nezadovoljstvo koalicijom sa SDSS-om i političkim ponašanjem Milorada Pupovca. Plenković stoga samom sebi već stvara alibi za pokleknuće pred većinskim raspoloženjem stranke: tumači da je biračko telo otišlo udesno, pa se u skladu s time mora pomaknuti i njegova buduća vlada, koja bi mogla biti najdesnija u istoriji samostalne Hrvatske, kao da se radi o nekoj fizikalnoj zakonitosti.
„Da je manje ljudi izašlo na izbore, osvojili bismo 66 mandata i već bismo imali vladu. Ja sad jamčim da oni neće doći do 76. To su gubitnici koji imaju program da se prave da su pobednici. Ja ću sad iz inata, iz dišpeta, formirati 76“, izjavio je Plenković u ponedeljak. Ako se uspostavi, biće to, znači, vlada iz inata, i to, pre svega, iz inata Zoranu Milanoviću, a ne iz Plenkovićevog uverenja da čini nešto dobro, bilo za sebe, bilo za Hrvatsku. Inat nije jedini motiv: drugi je, rekosmo, Plenkovićeva nemoć u odnosu na sopstvenu stranku, koja mu sigurno ne bi oprostila neuspeh u okupljanju većine za očuvanje vlasti. Za svaki slučaj, šef HDZ-a sam je sebe stavio na čelo stranačke liste za evroparlamentarne izbore, koji će se održati 9. juna. To je stvaranje pretpostavki za njegovu izlaznu strategiju, ako se stvari na domaćem terenu zakomplikuju ili ako mu se posreći jedna od tri-četiri najvažnije funkcije u Briselu.
Pročitajte još...
Što se tiče šansi SDP-a i levo-liberalnog bloka u sastavljanju buduće vlade, postoje dve teoretske i nategnute mogućnosti. Svaka od njih, naime, podrazumeva učestvovanje Mosta, kao dela većine i vlade ili kao parlamentarne podrške SDP-ovoj manjinskoj vladi, a Nikola Grmoja u utorak je objavio da Most nije zainteresovan za savezništvo sa SDP-om, pri čemu trenutno nije poznato s koliko će poslanika, od devet izabranih, Most uopšte dočekati konstituišući sednicu Sabora; isključena je, osim toga, koalicijska saradnja platforme Možemo! i DP-a, što na drugi način limitira SDP u okupljanju većine.
Predsednik SDP-a Peđa Grbin obznanio je, usto, da odustaje od Zorana Milanovića kao premijerskog kandidata, a to je ujedno odustajanje od maglovite zamisli o vladi nacionalnog spasa. Grbin to nije učinio zbog protivustavne pretnje Ustavnog suda da bi mogao da poništi odluku o eventualnoj dodeli premijerskog mandata Milanoviću, nego zbog toga što se ispostavilo da Milanović ipak nije kohezivni element široke antihadezeovske opozicije od levice do desnice, uprkos tome što je uključenje predsednika Republike u parlamentarnu kampanju u celosti bilo koncentrisano na otvaranje prostora za nadideološko povezivanje protiv HDZ-a.
Jedino na što SDP još donekle može računati jeste konstituisanje novog saziva Sabora pre nego što se dogodi stvaranje većine, ako se dogodi, pa donošenje ili izmena nekih zakona i odluka oko kojih bi se u kratkom roku mogli dogovoriti SDP, DP, Možemo!, Most, IDS, Matija Posavec i Fokus. Takav rasplet, koji je na dugom štapu, značio bi da je HDZ-u propao pokušaj stvaranja vlade i da se novi izbori nameću kao najverovatnije rešenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
