20
Svake godine iz Hrvatske trbuhom za kruhom ode oko 40.000 ljudi. Među njima su i Alisa Hergić, koja je kao samohrana majka dvoje dece sa svega nekoliko kofera iz ove države otišla u nemački Keln, i Bojana koja je Hrvatsku napustila davne 1989. godine. One su o svojoj odluci da napuste zemlju govorile za Nova.rs.
Pročitajte još:
„Hrvatska je zemlja puna rasizma, korupcije i kriminala, nemam nikakvu želju da se ikada vratim. Ovde radim na izgradnji budućnosti za svoju decu, nameravam da ovde živim do kraja života, ne gajim nikakve nade o povratku na Balkan“, kaže nam Alisa.
Ona sada radi u posredničkoj agenciji „Zeit“ i kako kaže obajvljanje samo tog jednog posla dovoljno joj je da svojoj deci obezbedi više nego pristojan život. Zbog toga bi svakom poželela da se preseli u Nemačku.
„Svako ko poželi da dođe ili se preseli ovde rešio je polovinu svojih problema. Svi ovde dolazimo da bi nam bilo bolje. Nemačka je uređena zemlja, u kojoj i ako recimo neko, baš ne želi da radi, ne mora da radi i imaće za pristojan život, neće morati samo da preživljava kao u balkanskim državama“, kaže.
Prisetila se i perioda u Hrvatskoj.
„Svačije iskustvo je drugačije, ja potičem iz skromne porodice i čitav život sam se mučila ni za šta. Zbog toga verovatno ni ne želim da se vratim“, zaključuje.
Bojana otišla pre raspada Jugoslavije
Da je svačije iskustvo drugačije, dokazuje i primer Bojane Ž. koja u Njujorku živi već dugih 25 godina.
„Kada sam otišla još uvek je postojala Jugoslavija. Preselila sam se prvo u London, u kojem sam bila sedam godina, a zatim u Njujork. Otišla sam iz ličnih razloga. Želela sam da se odvojim od roditelja i osamostalim“, kaže nam ona.
Međutim, ona nije planirala da van domovine provede više od dve decenije.
„Zapravo, ja sam želela da se vratim dve godine kasnije, početkom 1991. godine, da upišem master studije. Ali dok sam ja razmišljala o povratku, kroz par meseci u Jugoslaviji je izbio rat i bilo je pametnije ne vraćati se. Tako da ja jesam otišla iz privatnih razloga, ali se nisam vratila zbog političke situacije koja je vladala u tom trenutku. Pored toga, ja sam dete iz mešovitog braka. Odrasla sam u Zagrebu, ali je moj otac Srbin, a majka Hrvatica. Tako da je izbijanje rata dovelo moju porodicu u jednu jako tešku i napetu situaciju. Tada sam po prvi put u svom životu shvatila da bi to što je problem to što moj otac ima srpsko poreklo. Odlučila sam da se ne vratim zbog rata i nabujalog nacionalizma. Osećala sam se kao da je moja zemlja nestala“, priča ona.
Danas, rata više nema, a ne bi trebalo ni da ima podele na „naše“ i njihove“. Međutim, Bojana se ne bi saglasila sa time da je danas sitacija bolja.
„Zabrinuta sam zbog toga što vidim da ponovo jača desnica, da je demokratija ugrožena, da smo homofobni, patrijahalni, ksenofobični. To mi jako teško pada, jer ja živim u Njujorku, koji je multikulturan, multirasan, multietički grad. Ja lično ne želim da živim u nekom ‘getu’ u kome svi ljudi izgledaju ili razmišljaju isto kao ja. Ne želim živeti u društvu koje nekažnjeno ‘mlati’ žene i homoseksualce“, kaže Bojana.
Ipak, u posetu matici dolazi kada god joj se ukaže prilika.
„Sa Hrvatskom održavam kontakt odlascima u posetu porodici u Hrvatskoj. Moja majka je još uvek živa, otac mi je preminuo pre tri godine. Dolazim i u očevu zemlju kada god mogu i tu imam dosta rođaka i prijatelja. Ali, iskreno pitam se kako ću se osećati kada jednog dana dođem u Zagreb, a moje mame tu ne bude. Jer, kuća je mesto na kom su vama dragi ljudi“, kaže.
Ali, kako kaže, mladima iz Hrvatske ne bi preporučila da sreću potraže u Njujorku, jer Amerika nije ono što je bila pre 40 godina.
„Danas ovde vlada veliki jaz između bogatih i siromašnih, a ovih drugih je sve više. Amerika zaista više nije zemlja snova, američki san ne postoji. Da biste materijalno dobro stajali, morate da se odreknete pregršt stvari. Mladima bih pre preporučila zapadno evropske zemlje ili recimo Novi Zeland“, zaključuje Bojana.
BONUS VIDEO: Novi pogled na Njujork
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
