Bivši egipatski predsednik, Hosni Mubarak, sahranjen je danas uz vojne i državne počasti.
Mubarakova 30-godišnje vladavina je okončana 2011. godine tokom talasa demonstracija protiv korupcije u Egiptu.
Kovčeg sa Mubarakovim telom, pokriven državnom zastavom, odvezen je paradnom konjskom zapregom do džamije u molitvenom kompleksu Kaira, praćen pogrebnom povorkom koju je predvodio predsednik Abdel Fatah al Sisi, u pratnji egipatskog državnog vrha i uglednih predstavnika arapskih zemalja.
Bivši egipatski predsednik preminuo je juče u bolnici gde se nedeljama oporavljao od hiruške intervencije.
Egipatska javnost je i dalje podeljena oko značaja i istorijske uloge predsednika Mubaraka, koji je vladao Egiptom u razdoblju stagnacije i represije kojeg se mnogi prisećaju kao „stabilnijeg od haosa koji usledio“.
Mubarak se smatra jednom od prvih političkih žrtava Arapskog proleća, revolucionarnog pokreta koji je 2011. godine zahvatio ceo region.
Nakon puča, on je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog urote i ubistva 239 demonstranata, a 2015. godine ponovo je optužen da je zajedno sa svoja dva sina zloupotrebljavao državni novac da bi uvećao lično bogatstvo.
U zatvoru i po vojnim bolnicama Mubarak je proveo nekoliko godina sve do 2017. godine, kada je pušten na slobodu.
Egipatski predsednik al Sisi i vojska danas žale za Hosnijem Mubarakom, bivšim vojnim pilotom i herojem arapsko-izraelskog rata 1973. godine, pa je u zemlji danas proglašena trodnevna nacionalna žalost.
Egipatska državna televizija je izvestila da će Mubarakov kovčeg, nakon vojne ceremonije, helikopterom biti transportovan sa heliodroma džamije Maršala Tantavia, do porodičnog groblja gde će biti pokopan.
Više desetina Mubarakovih zemljaka i pristalica iz rodnog sela Kafra al Mesela, okupilo se danas ispred džamije, javio je dopisnik Rojtersa.
Mnogi od njih su rekli da je dobro što je Mubaraku na kraju vraćeno dostojanstvo i što je država prepoznala njegov istorijski značaj.
Jedan egipatski humanitarac ocenio je da je sadašnje stanje u zemlji, autokratija i ekonomska kriza, gore nego u vreme vladavine Hosnija Mubaraka.
Brojne organizacije za ljudska prava smatraju da je obračun aktuelnog predsednika Sisija sa disidentima najsuroviji u novijoj istoriji Egipta.
„Mubarakova era bila je bolna, ali ako uporedimo stepen ljudskih prava i sloboda i ekonomsku situaciju, sada je mnogo teže i bolnije“, ocenio je aktivista Mohamed Zari.
Mnogi Egipćani koji su učestvovali u demostracijama, borili se za promene i Mubarakovu smenu i danas su u zatvorima ili u egzilu.
Pristalice aktuelnog predsednika Sisija smatraju da je oštra reakcija države u tom trenutku bila neophodna da bi se zemlja stabilizovala nakon demonstracija.
U egipatskim štampanim i elektronskim medijima Mubarakova smrt je udarna vest.
Potpuno suprotnu sudbinu je doživeo Mubarakov naslednik Mohamned Mursi, prvi slobodno izabrani predsednik Egipta koji je samo godinu dana bio na položaju, do vojnog puča kada je svgnut.
Mursi je preminuo prošle godine, usred sudskog procesa koji je vođen protiv njega zbog navodne špijunaže i uz minimalnu izveštavanje strogo kontrolisanih egipatskih medija.