2
Nakon što je prvi pokušaj Rusije da pokori Ukrajinu u prvim nedeljama invazije propao, više od dve godine preovladavalo je mišljenje da se kraj sukoba ne nazire.
To se poslednjih meseci promenilo iz nekoliko razloga – od promena na bojnom polju i promena u javnom mnjenju do izbora bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji se vraća u Belu kuću 20. sukoba Evrope od Drugog svetskog rata za dan-dva.
Dakle, može li se rat Rusije protiv Ukrajine završiti 2025. godine?
Ako kraj znači trajni mirovni sporazum, mnogi analitičari kažu da je odgovor ne — delimično zato što ruski predsednik Vladimir Putin to ne želi, bez obzira na njegove tvrdnje, osim ako Moskva ne dobije određeni stepen dominacije nad Ukrajinom, što je za Kijev neprihvatljivo i njenih saveznika u inostranstvu.
Eksperti smatraju da Putin želi da Rusija ostane stalna pretnja Ukrajini i izazov Zapadu, koji ona prikazuje kao agresora u sukobu civilizacija.
Ukrajinci, s druge strane, ne žele mirovni sporazum ako to znači formalnu predaju teritorije Rusiji i odricanje od odgovornosti za ruske zločine protiv njihove zemlje i naroda.
„Mislim da smo veoma, veoma daleko od kraja rata“, rekao je Najdžel Guld Dejvis za RSE, viši naučni saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.
Pročitajte još:
Ipak, pritisak za prekid vatre je gotovo siguran, s obzirom na Trampova obećanja da će brzo okončati rat. Pregovori sada izgledaju verovatniji nego što su bili otkako su pregovori prekinuti mesecima nakon što je ruska invazija počela 2022. godine.
Prekid vatre nosi niz rizika, uključujući mogućnost da bi Rusija mogla da iskoristi prekid vatre da se pregrupiše i ponovo napadne, osim ako se ne uspostave efikasni mehanizmi odvraćanja i zaštite Ukrajine.
Postoje i brojni izazovi za postizanje bilo kakvog sporazuma, uključujući i naizgled nepomirljive stavove o ključnim pitanjima sukoba.
Jedna od njih je teritorija. Prekid vatre sada izgleda verovatnije nego ranije, delom zbog znakova da bi Ukrajina, iscrpljena i oslabljena sporim, ali skupim ruskim napredovanjem, mogla da pristane na sporazum koji bi privremeno i neformalno ostavio veći deo teritorije pod ruskom kontrolom.
Ali Putinu to možda nije dovoljno. On i ruski zvaničnici smatraju da priznanje četiri ukrajinske pokrajine kao dela Rusije – uključujući delove koje kontroliše Ukrajina – nije predmet pregovora, što je Kijevu neprihvatljivo.
Još veća prepreka su ozbiljne i efikasne bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Rusija je odlučna da spreči ulazak Ukrajine u NATO: Jedan od zahteva Moskve da izbegne invaziju u punom obimu bio je obavezujući sporazum da Kijev nikada neće postati član Alijanse. Analitičari kažu da bi se Kremlj gotovo sigurno usprotivio svakom aranžmanu koji bi mogao protumačiti kao de fakto članstvo u zapadnom vojnom savezu.
Ako bi zapadni saveznici Ukrajine „pokušali da zaobiđu ovo tako što bi konstruisali nešto što bi imalo suštinu, ali ne i formu garancije, Putin bi jasno stavio do znanja da to za njega ne bi bilo prihvatljivo“, rekao je Guld-Dejvis.
„Veoma je teško zamisliti kako bi takva bezbednosna garancija za Ukrajinu mogla da izgleda“, dodao je on.
Jedna od glavnih tema razgovora poslednjih nedelja bila je mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Međutim, u Evropi postoje nesuglasice po ovom pitanju i Rusija to ne bi pozdravila.
„Kremlj neće želeti da vidi zapadne trupe, posebno snage NATO-a, duž te linije kontrole da nadgledaju prekid vatre“, rekao je Grin, jer „Rusija želi da zadrži inicijativu. Ona želi da bude ta koja kontroliše eskalaciju i održava nesigurnost između Ukrajinaca i Zapada“.
„Pitanje je da li će (Kijev i Zapad) moći da nateraju Moskvu u poziciju u kojoj neće imati izbora osim da prihvati takav aranžman“, dodao je on.
S obzirom da Rusija napreduje na bojnom polju, njena ekonomija izgleda daleko od kolapsa uprkos znacima upozorenja, i sa neizvesnošću oko buduće podrške Zapada Ukrajini, ta mogućnost se za sada čini dalekom.
„U ovom trenutku, (Putin) veruje da se njegova teorija pobede pokazuje tačnom – da je Rusija dovoljno velika i izdržljiva na duži rok da nametne i izdrži gubitke protiv manjeg protivnika, Ukrajine, da je vojno slomi i nadživi Zapad politički“, rekao je Guld-Dejvis.
„Ono što bi to moglo da promeni i natera Putina da zauzme drugačiji stav bio bi značajan pritisak Trampove administracije, pretnja visokim troškovima nastavka rata koji bi naterali Putina da veruje da bi njegov sopstveni režim mogao biti ugrožen“, dodao je on.
Osim što je naznačio da će koristiti nivoe pomoći Ukrajini kao sredstvo uticaja na Kijev i Moskvu, Tramp nije otkrio mnogo o tome kako planira da okonča rat.
Dok čeka početak Trampovog mandata, čini se da Putin igra dvostruku igru, šaljući oprečne poruke – istovremeno se predstavlja kao konstruktivan i spreman na ustupke, ali u isto vreme postavlja prepreke na putu bilo kakvom dogovoru koji bi bio prihvatljiv za Kijev i Zapad.
Primer: Tokom 4,5-časovne sesije pitanja i odgovora uživo na državnoj televiziji 19. decembra, Putin je tvrdio da je Rusija spremna da napravi kompromis po pitanju Ukrajine — ali je takođe dao nekoliko izjava koje sugerišu suprotno.
Između ostalog, Putin je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog prikazao kao nelegitimnog lidera sa kojim neće potpisati sporazum. On je takođe ponovio da takozvani Istanbulski komunikat – okvirni sporazum predstavljen neposredno pre kolapsa pregovora između Moskve i Kijeva – mora poslužiti kao osnova za bilo kakve pregovore.
„Putin, međutim, kaže da uslovi tog sporazuma, koji je predviđao suštinski neutralisanu Ukrajinu – ne samo isključenu iz NATO-a, već i demilitarizovanu, a samim tim i veoma, veoma laku metu za Rusiju u budućnosti… centar svakog budućeg mirovnog sporazuma“, rekao je analitičar Mark Galeoti.
„On pokušava da ovaj proces učini što neprijatnijim, a da u isto vreme zvuči što je moguće fleksibilnije“, rekao je Galeoti.
Grin sugeriše da bi Rusija možda bila voljna da „smanji nivo nasilja“ i razmotri prekid vatre, ali samo ako Putin bude uveren da Moskva može da nastavi da preti Ukrajini i da održi sukob sa Zapadom, ključni element njegove vladavine.
„Ruska ekonomija trenutno funkcioniše samo zbog rata. Ruski politički sistem je sada izgrađen oko rata. To opravdava i objašnjava nivo centralizacije, represije i ideološke kontrole da će Kremlj biti veoma nevoljan, ako uopšte, da odustane, “, rekao je Grin za RSE.
„Čak i kada bi Rusija krenula ka prekidu vatre, verovatno bi nastojala da održi nivo konfrontacije koji trenutno ima sa Ukrajinom, ali i sa Zapadom u širem smislu.
Što se tiče propagande, Grin tvrdi da su „Putin i Kremlj uopšte ostavili sebi značajnu retoričku fleksibilnost. Oni mogu da definišu pobedu, čak i privremenu ili delimičnu, na više načina“, rekao je Grin za RSE.
Oliker je takođe naglasio da ruski stavovi o teritoriji i drugim pitanjima ne znače nužno da bi dogovor bio nedostižan ako bi se pregovori vodili.
„Postoji prednost u započinjanju pregovora. A kada ih započnete, ljudi će možda biti spremni da naprave ustupke koje nisu spremni da priznaju na početku“, rekla je ona. „Uvek ulaziš sa svojim maksimalističkim zahtevima i bio bi budala da to ne učiniš“.
Dogovor možda neće biti postignut 2025. godine. Ali ako do pregovora ipak dođe i dogovor bude postignut, analitičari upozoravaju da zapadne zemlje moraju paziti da prerano ne proglase kraj sukoba.
„Odgovor Evrope na bilo kakav sporazum o prekidu vatre biće ključan – i za Ukrajinu i za samu Evropu“, rekla je Rut Dejermond, viši predavač na Katedri za ratne studije na Kings koledžu u Londonu, u pisanoj izjavi za RSE.
„S obzirom da se mnoge zemlje suočavaju sa političkim previranjima kod kuće (koje često podstiče Rusija), moglo bi doći do iskušenja da se ovo tretira kao kraj sukoba i prilika za resetovanje odnosa sa Rusijom. To bi bila ogromna greška“, napisala je ona.
„Rusija će nastaviti da predstavlja najozbiljniju i neposrednu konvencionalnu i nekonvencionalnu pretnju evropskoj bezbednosti.
BONUS VIDEO:
