0
Vrhovni sud UN-a mogao bi izdati hitne mere kojima bi se Izraelu naredilo da prekine svoje vojne operacije u Gazi. Današnja sednica Međunarodnog suda pravde (ICJ) deo je slučaja koji je pokrenula Južnoafrička Republika, a u kojem se tvrdi da Izrael sprovodi genocid.
U raspravi pred Međunarodnim sudom pravde, takođe poznatim kao Svetski sud, Južnoafrička Republika je zahtevala hitnu obustavu izraelske vazdušne i kopnene ofanzive na palestinsku enklavu, za koju je rekla da joj je cilj „uništenje stanovništva“ u Gazi, piše Index.hr.
„Izrael ima genocidnu nameru protiv Palestinaca u Gazi. To je vidljivo iz načina na koji se vodi ovaj vojni napad. Namera da se uništi Gaza promoviše se na najvišem državnom nivou“, rekao je sudu Tembeka Nukaitobi, advokat Visokog suda.
Izrael je odbacio optužbe za genocid kao neosnovane i optužio Pretoriju da igra ulogu đavoljeg advokata za Hamas, palestinsku islamističku militantnu grupu protiv koje Izrael ratuje u Gazi. Konvencija o genocidu iz 1948. definiše ga kao „dela počinjena s namerom da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.
Izrael je pokrenuo sveobuhvatni rat nakon prekograničnog divljanja militanata Hamasa 7. oktobra, u kojem je, kako su izraelski zvaničnici rekli, ubijeno 1.200 ljudi, a 240 ih je odvedeno u Gazu kao taoci.
Južnoafrička Republika, koja snažno podržava Palestince, zatražila je od suda izdavanje devet privremenih mera, uključujući prekid vojnih aktivnosti Izraela, dok razmatra optužbu za genocid. Presuda se ne očekuje uskoro, na nju bi se moglo čekati i godinama. Izrael je besno reagovao na optužbe za genocid, optužujući Južnu Afriku za iskrivljavanje istine. Rekao je da ima pravo braniti se i da cilja borce Hamasa, a ne palestinske civile.
Izrael je tražio od sudija da odbace zahtev Južne Afrike za koji tvrdi da se temelji na „uveliko iskrivljenim“ i neosnovanim optužbama o nepostojećem genocidu.
Prilikom donošenja presude, 17 sudija (15 stalnih sudaca, plus po jedan iz Južne Afrike i Izraela) mora odgovoriti na dva pitanja. Prvo, slažu li se navodi Južnoafričke Republike s UN-ovom Konvencijom o genocidu iz 1948. godine, čiji su potpisnici Izrael i Južna Afrika, koja definiše šta je genocid. U ovoj preliminarnoj fazi slučaja letvica je relativno niska.
Drugo, postoji li verovatan rizik od nepopravljive štete palestinskom narodu u Gazi ako se izraelska vojna akcija nastavi.
Takođe, sudije nisu ograničeni na specifične zahteve Južne Afrike. Panel bi jednostavno mogao dati upute Izraelu da osigura da su njegovi postupci u skladu s međunarodnim pravom i da osigura da ne čini ništa što bi sprečilo isporuke hrane, vode ili lekova.
ICJ, međutim, ima samo ovlašćenja da daje savetodavna mišljenja. I dok su njegove odluke u teoriji pravno obvezujuće, sud nema način da ih sprovede. Ako presuda bude protiv Izraela, gotovo je sigurno da će je Izrael ignorisati.
Pročitajte još...
To bi, međutim, izvršilo dodatni politički pritisak da Izrael poradi na prekidu vatre te će pojačati pritisak na njegove najjače međunarodne saveznike da učine sve što mogu iza kulisa kako bi pronašli rešenje i obezbedili da humanitarna pomoć stigne tamo gde je potrebna.
JAR se nakon apartheida zalaže za „palestinsku stvar“, što je odnos koji je nastao kada je borbu Afričkog nacionalnog kongresa protiv vladavine bele manjine podržala Palestinska oslobodilačka organizacija Jasera Arafata.
Sud danas neće odlučivati o optužbama za genocid – ti postupci bi mogli da traju godinama.
