Građane Srbije, Hrvatske, Slovenije i BiH pitali da li bi glasali za Kamalu ili Trampa. Ovo su njihovi odgovori, Bosna glasala kao Amerika

Pored toga, postoje razlike i u percepciji uticaja navedenih izbora na međunarodne odnose, prvenstveno Evropsku uniju.

Američki predsednički izbori 2024. godine održaće se početkom novembra, a glavni kandidati su Donald Tramp iz Republikanske stranke i Kamala Haris iz Demokratske stranke. Ovaj izborni ciklus privlači globalnu pažnju zbog značajnog uticaja koji ishod može imati na američku unutrašnju i spoljnu politiku.

U BiH ne postoji izraziti favorit dok Kamala Haris uživa značajnu podršku u Hrvatskoj, a Tramp u Srbiji

Prema sprovedenom istraživanju, Kamala Haris uživa najveću podršku u Hrvatskoj, gde bi je 56% građana rado videlo kao predsednicu Sjedinjenih Američkih Država. Dosta jaka podrška prema kandidatkinji Demokratske stranke je i u Sloveniji – 46% bi radije videlo Kamalu Haris kao narednu predsednicu u odnosu na Donalda Trampa čija podrška nije zanemariva i iznosi približno 30%.

Građani BiH su podeljenog mišljenja gde bi trećina BiH populacije podjednako želelo Kamalu Haris, ali i Donalda Trampa na čelu Bele kuće. Preostala trećina građana je neodlučno ili im rezultat američkih izbora nije bitan. Ipak, gledano na nivou entiteta, Kamala Haris uživa puno veću podršku na području Federacije BiH, dok su građani Republike Srpske dominantno uz Donalda Trampa i njega bi želeli da vide za narednog predsednika SAD.

S druge strane, Donald Tramp ima ubedljivo najveću podršku u Srbiji, gdje bi ga skoro polovina građana radije videlo na čelu Amerike, dok Kamala Haris ima najmanju podršku u poređenju sa ostalim zemljama (13%). Ipak, u Srbiji je i najveći procenat neodlučnih (38%) što govori da građani Srbije nisu sigurni oko favorita na američkim izborima ili im pobednik nije važan.

Četvrtina bh građana smatra da bi eventualna pobjeda Donalda Trampa negativno uticala na BiH

Kada je reč o očekivanjima u vezi s američkom spoljnom politikom prema Bosni i Hercegovini nakon izbora, rezultati pokazuju jasne razlike u zavisnosti od kandidata.

Pa tako, većina građana Bosne i Hercegovine (71%) veruje da će politika SAD-a prema BiH ostati nepromenjena ako pobedi kandidat Demokratske stranke (Kamala Haris), dok 18% smatra da bi se odnosi mogli pogoršati pobjedom Harisove. Samo 10% očekuje poboljšanje u odnosu prema Bosni i Hercegovini. S druge strane, u vezi s pobedom Donalda Trampa, percepcije su drugačije. Značajniji broj građana BiH (26%) smatra da bi Trampova pobeda mogla da pogorša odnose SAD-a prema BiH, dok većina (57%) veruje da će politika ostati nepromenjena. Ipak, 17% građana, dominantno sa područja Republike Srpske, vidi mogućnost poboljšanja odnosa u slučaju Trampove pobede.

Eventualna Trmpova pobeda bi mogla značajno da promeni politiku SAD-a prema EU

Istraživanje je takođe ispitivalo percepcije o tome kako bi pobeda jednog od kandidata uticala na politiku Sjedinjenih Američkih Država prema Evropskoj uniji. Pa tako, kada je u pitanju Kamala Haris, većina građana regije smatra da će politika SAD-a prema EU ostati ista, a što je donekle i očekivano s obzirom na vlast Demokratske stranke u SAD-u u poslednje četiri godine.

S druge strane, pobeda Donalda Trampa bi mogla u značajnoj meri da utiče na promenu američke spoljne politike. EU građani, pre svega Hrvati, njih više od polovine, smatraju da će se Trampovom eventualnom pobedom politika SAD-a spram EU pogoršati. Sličnog su mišljenja i Slovenci, dok građani Srbije, njih oko 20%, podjednako smatraju da će do promene politike doći, bilo na lošije ili na bolje.