0
Snežana Anđelić već dugi niz godina radi sa traumatizovanom decom iz Gaze. Ona je dečiji psiholog i psihoterapeut i svedočila je užasnim posledicama koje rat ostavlja na najmlađe. U jeku novog, nikada krvavijeg sukoba na Bliskom istoku, Anđelić je za "Novu" ispričala kako iz prve ruke izgleda rad sa decom iz Gaze. Ona je svoju misiju počela još 2011. godine, kada je krenula da obučava učitelje i psihologe da rade sa decom koja su prošla kroz traumu, da je prepoznaju i pomognu deci da tu traumu prevaziđu.
„Rad sa decom u Gazi je vrlo kompleksan, jer je celokupno društvo traumatizovano. Reč je o transgeneracijskoj patologiji, tako da je to jedan začarni krug u kojem sam mogla da prepoznam da deca imaju puno problema sa koncentracijom, ispoljavanjem emocija, sa gubicima. Deca su s jedne strane vrlo nesigurna i napaćena, jer je svaka porodica nekoga izgubila“, rekla je Anđelić za „Novu“.
UNICEF je od početka invazije Hamasa svakodnevno upozoravao na katastrofu koja se dešava u Gazi, koja je postala „gora od groblja za decu“ i da situacija može samo da se pogorša. Prema najnovijim podacima, preko 20.000 ljudi ubijeno je u Gazi od 7. oktobra, a najveći deo žrtava čine deca. Ipak, prema rečima Anđelić, deca su te surove realnosti bila svesna i pre invazije, jer su udari na Gazu bili kontinuirani.
Prema njenim rečima, deca u Gazi su vrlo svesna situacije u kojoj žive, jer je u pitanju kontinuirano iščekivanje nečega katastrofalnog – „Da li ću doživeti sutra“.
Ona kaže da za razliku od mnoge dece u Srbiji, palestinskoj deci malo treba za kreativnu igru, jer koriste sve što vide oko sebe – kamenje, drveće, granje.
„Kod njih mi je bilo zanimljivo da posmatram hipersenzitivnost. Oni prepoznaju određene zvukove i mogu tačno da procene kad se šta dešava. Na primer, na Zapadnoj obali, gde vojnici svakodnevno ulaze, deca su po zvuku mogla da prepoznaju kad se šta dešava. Rekli bi mi – ‘Bežimo sad u unutra, vojnici dolaze, bacaće suzavac, gađaće gumenim mecima'“, priča dečiji psiholog.
Na pitanje da li su izraelski vojnici milosrdniji prema deci, Anđelić kaže da je vojska obučavana tako da i u deci vidi neprijatelja.
„Bila sam svedok na Zapadnoj obali kada su vojnici počeli da hapse decu, jer je dete gađalo vojnika kamenjem. U pitanju je vrlo nemilosrdan pristup. Kad sam pokušala da kažem nešto odgurnuli su me, a hapsili su dete od osam godina“, kaže ona i dodaje da vojska tinejdžere vidi kao veću opasnost od odraslih, jer su odrasli uglavnom svesni realnosti u kojoj žive.
Kako bi pomogla palestinskoj deci koja su prošla kroz traume, Anđelić priča kako je njena prijateljica osnovala Centar za resocijalizaciju, inspirsana sudbinom koju je doživeo njen 12-godišnji sin, koji je tri godine proveo u zatvoru, jer je zapalio gume na automobilu.
„Njen sin je imao velikih psihičkih problema koje nije mogao da prevaziđe. U pitanju su užasne traume, veliko poniženje, jer vojnici kod dece pokušavaju da slome duh. Oni su ga saslušavali, nije smeo da ide u toalet, nisu mu davali hranu, tri dana je bio zatvoren u jednoj sobi, a onda su usledile pretnje i zastrašivanja. Dete od 12 godina nema kompletno razvijen mentalni kapacitet da bi moglo da podnese sve što mu se dešava, tako da je njihov zadatak da ga psihički unište“, kaže ona i dodaje da nije u pitanju samo hapšenje dece, već zastrašivanje palestinskog naroda.
Takođe je kazala da su se dešavali primeri da ukoliko tinejdžer gađa vojnike, u roku od tri dana dolazi buldožer koji ruši kuću te porodice.
„Bila sam svedok toga da su roditelji pretili deci da ne izlaze uveče, da se ne približavaju vojnicima, jer je posledica za tinejdžerski revolt užasna“, kaže Anđelić.
Gaza je, kako sama kaže, jedan veliki zatvor, okružena zidinama i žicama.
Još u decembru 2021. godine, izraelska vojska je pričala o visokotehnološkoj nadogranji barijere, takozvanom „Gvozdenom zidu„.
Anđelić kaže da je za ulazak u Gazi morala da ima dozvolu od Izraela. Kada bi dobila dozvolu, slede ogromne kontrole, a u moru su takođe postavljeni brodovi koji sprečavaju palestinske čamce ili brodove da napuste tu teritoriju.
S druge strane, Zapadna obala je takođe okružena zidinama, ali, kako je rekla, izlazak i ulazak je mnogo jednostavniji.
„Tamo je delimična kontrola Palestinaca, pošto vojska redovno može da uđe na tu teritoriju da vrši napade i hapšenja, ruši kuće, napada usred noći, dok u Gazu izraelske trupe ne ulaze, one kontrolišu samo ulaz“, kaže ona.
S obzirom na dugogodišnji rad i život koji je provela u Izraelu, Anđelić kaže da je invazija Hamasa „ni najmanje nije iznenadila“, već je iznenadilo samo to da su toliko dugo čekali, jer, prema njenim rečima, Hamas je posledica, a ne uzrok rata.
„Posle četiri godine života u Izraelu, sa ulogom mirotvorca, kod sebe sam uvidela veliki bes, jer si bespomoćan. Na svakom kontrolnom punktu me pretresaju, vade iz automobila, ulazim u takav nivo frustracije da počinjem da se svađam sa vojnicima, jednostavno ne mogu da kontrolišem taj stepen bespomoćnosti, zbog čega me obuzima bes“, kaže ona.
Hamas je, kaže, opcija koju je na neki način stvorio Izrael.
„Da nema Izraela, ne bi bilo ni Hamasa“, ocenjuje Anđelić.
Pročitajte još...
0
0
0
Ističe da je Hamas posledica okupacije od 1948. godine.
„Upoznala sam mnogo ljudi u Gazi koji ne podržavaju Hamas, ali sam upoznala i one koji su očajni i koji su položili nade da će ih neko izbaviti iz tog zatvora i ponadali su se da će to biti Hamas. Ništa ovo nije počelo 7. oktobra, 7.000 ubijene dece nije Hamas. Ne govorimo o ratu protiv Hamasa već o konačnih pet minuta koje je Izrael dočekao da ‘rak-ranu’ koja se zove Gaza uništi, odnosno, operiše, izvadi, baci i završi“, govori ona.
Ovim ratom, Izrael ima dobro opravdanje da uđe na tu teritoriju, da je preuzme i kontroliše ono što ranije nije mogao, zaključila je Anđelić.