7
U jeku informacija o broju zaraženih i umrlih od korone u Kini, koje su prethodnog vikenda obišle ceo svet, otkrivena je još jedna velika kriza sa kojom se ova zemlja suočava. Naime, kompanije u Kini koje se bave proizvodnjom testova i opreme za koronu, sada se bore da plate i zadrže radnike, zbog čega su sve češće pobune o kojima se ćuti u kineskom vrhu.
Nakon što je Kina poništila ograničenja politike „nultog kovida“, njihova ogromna mašinerija za nadzor i testiranje virusa je propala, čak i kada je broj infekcija i smrtnih slučajeva porastao. Sada se vlasti suočavaju sa još jednim problemom: ljutitim radnicima koji traže plate i poslove.
Radnici na proizvodnom mestu testova za kovid Zibio Inc., koji se nalazi u prostranoj jugozapadnoj metropoli Čongking, pokrenuli su proteste tokom vikenda, prema snimcima na platformama društvenih mreža. Oni su se protivili iznenadnom otpuštanju hiljada radnika i neisplaćenim platama. Stojeći na zalihama inventara, demonstranti su šutirali i bacali kutije sa brzim testovima na antigen na zemlju, prosipajući hiljade testova.
Radnicima u fabrici „Acon Biotech“ u Hangdžou, početkom ovog meseca rečeno da će biti otpušteni na dve nedelje jer su prihodi kompanije smanjeni otkako su ukinute mere „nultog kovida“. Svedoci su rekli da se nekoliko radnika popelo na krov fabrike za testiranje i zapretilo da će skočiti u znak protesta zbog neplaćenog odsustva. A u posebnom proizvodnom pogonu za testiranje u gradu, radnici su danima protestovali zbog spora o platama.
Jedan zaposleni koji je učestvovao u protestima, koji je pristao da govori samo ako ga ne citiraju po imenu s obzirom na političku osetljivost radnih nemira, rekao je da su radnici pobesneli zbog odsustva jer to znači da ne mogu da zarade novac pre Lunarne Nove godine. Radnicima je pre nedelju dana konačno dato 3.000 juana, ili otprilike 445 dolara po komadu, a većina radne snage je tada otišla na praznike.
Workers have clashed with police at a COVID test kit factory in China, protesting unpaid wages and layoffs by the manufacturer. pic.twitter.com/UXHb87RHdX
— DW News (@dwnews) January 11, 2023
Nemiri ovog meseca naglašavaju malo primećen aspekt društvenih i ekonomskih posledica zaokreta kineske politike „nultog kovida“. Masovno testiranje je bilo kamen temeljac kineske strategije izolacije virusa pre nego što se on proširio. Ali kovid testiranje bilo koje vrste više nije u velikoj potražnji. Kompanije koje su proizvodile komplete za testiranje i analizirale rezultate u laboratoriji vide da njihovi prihodi opadaju, što dovodi do otpuštanja i smanjenja plata za njihove radnike. Jedan izveštaj sugeriše da masovno testiranje u velikim gradovima čini oko 1,3 odsto kineske ekonomske proizvodnje.
„Sada smo bespomoćni“
Za Li Hua, koja je od juna radila na štandu za testiranje na kovid u Šangaju, nagli kraj politike „nultog kovida“ bio je borba.
Kompanija za koju je radila, a koja je vodila mrežu štandova u kojima bi hiljade ljudi stajalo u redovima za skoro svakodnevno testiranje u vreme kada je Kina imala nultu toleranciju na širenje virusa, odlučila je prošlog meseca da većina zaposlenih bude otpuštena 8. januara – na dan kada stupila je na snagu nova politika protiv kovida u zemlji. Još gore, ona i njene kolege nisu dobile platu od novembra, rekla je. Radnici sada odbijaju da napuste svoje spavaonice, ali kompanija kaže da nema novca jer im vlada nije platila fakture.
„Sada smo tako bespomoćni“, rekao je 50-godišnja Li, koji planira da ode na lokalnu radničku arbitražu sledeće nedelje ako problem ne bude rešen.
China’s abrupt reversal of its strict “zero Covid” policy has created a new source of unrest: pandemic-control workers angry over unpaid wages and layoffs.https://t.co/aWDYHDutya
— The New York Times (@nytimes) January 16, 2023
Li i njene kolege su neki od miliona ljudi širom Kine, koji su sprovodili politiku Pekinga protiv korone tri godine, ali se sada suočavaju sa neizvesnom budućnošću. Iznenadni kraj politike takođe signalizuje preokret bogatstva za kompanije koje su imale koristi od buma potražnje za testiranjem i distribucijom hrane tokom karantina, dok je ogromna cena najstrože kontrole virusa na svetu opteretila kase lokalne vlade.
Strahuje se od većih nemira
Njujork tajms je posetio tri fabrike za proizvodnju kovid testova u Hangdžouu gde su radnici i stanovnici potvrdili da je poslednjih dana bilo protesta radnika. U jednoj fabrici kojom upravlja firma „Ksiniue Biotech“, vatrogasno vozilo, kola hitne pomoći i policijski kombi mogli su se videti u fabričkom dvorištu kako odgovaraju radniku koji se popeo na krov petog sprata i pretio da će skočiti u znak protesta. Zatvorena fabrika bila je poprište višednevnih demonstracija, rekli su svedoci u blizini fabrike.
Tajms je takođe pregledao video snimke protesta u Hangdžouu i Čongkingu koji su kružili društvenim mrežama, gde su se radnici u velikom broju sukobili sa policijom.
Incidenti odbijanja i protesta, nekada retka pojava u Kini, postajali su sve češći što se duže odugovlačilo sa politikom „nultog kovida“. U novembru, stotine radnika u glavnoj fabrici ajfona kompanije „Epl“ u Džengdžouu sukobile su se sa obezbeđenjem, dok su tenzije proključale nakon skoro mesec dana strogih ograničenja namenjenih suzbijanju izbijanja kovida 19.
Zero-Covid policy brings China to brinks of bankruptcy. China's economy is really bad now.
— Songpinganq (@songpinganq) January 10, 2023
There are protests everywhere now ,because workers couldn't get their unpaid up to one year wages.
This happened in Wuhan today. pic.twitter.com/DZcXEQbhlj
Istog meseca, protesti protiv oštrih pravila o virusima izbili su širom Kine u najrasprostranjenijim demonstracijama u zemlji poslednjih decenija. Iako im se naveliko pripisuje da su u decembru pokrenuli zvaničan pomak od politike nultog kovida, Kina je navela da je već unosila promene u politiku pre sukoba.
Masovno testiranje finansijski neodrživo
Mnoge kineske kompanije za testiranje gomilale su bogatstvo tokom skoro tri godine strogih mera suzbijanja kovida. Ali pojava visoko prenosive omikronske varijante učinila je obuzdavanje virusa gotovo nemogućim, a Kina je odustala od svoje strategije početkom decembra.
Čak i bez omikrona, kineska strategija masovnog testiranja pokazala se finansijski neodrživom. Mnoge lokalne samouprave — već pod značajnim finansijskim pritiskom zbog usporavanja i nedostatka prodaje zemljišta za razvoj nekretnina — borile su se da plate milione besplatnih briseva koje je stanovnicima bilo naređeno da uzmu praktično svakog dana.
PROČITAJTE JOŠ:
Za finansiranje testiranja i drugih kontrola pandemije, novac je preusmeren iz javnih projekata u nekim provincijama, dok su gradovi smanjili bonuse zvaničnicima i nametnuli smanjenje plata državnim službenicima. Nekoliko provincija i opština počelo je da naplaćuje testove.
Firme za laboratorijsko testiranje koje su ranije požnjele ogromne prihode počele su da prijavljuju da vlade kasne sa isplatama, zbog čega su bile izložene lošim dugovima. Među njima je bila i „Dian Diagnostics“, velika kompanija za testiranje u Hangdžouu, koja je u oktobru prijavila da je iznos novca koji joj duguje porastao za skoro 80 odsto u poređenju sa godinom ranije.
BONUS VIDEO: Masovno testiranje ljudi na ulicama i po stanovima u Šangaju
