0
Palestinska teroristička grupa Hamas nalazi se u središtu sukoba sa Izraelom. Upravo zbog ovog konflikta najviše ispaštaju stanovnii Gaze, područja kojim upravlja Hamas. Nije tajna da lideri ove militantne grupe uopšte i ne žive u Gazi. Tokom proteklih nekoliko dana svet je mogao da vidi njihove fotografije i snimke iz Katara. Kako se navodi, oni tamo žive u udobnosti i luksuzu, daleko od pakla kroz koji prolaze Palestinci u enklavi. Ipak, pored Katara, tu je i Turska koja na Hamas ne gleda kao na terorističku organizaciju. Ova zemlja se u poslednje vreme našla u centru priče o militantnoj grupi, i zbog jedne kompanije i njene ogormne imovine vredne oko milijardu dolara. Ovaj podatak znači da je Hamas potencijalno najbogatija terirističkom grupa na svetu.
Britanski Telegraf donosi reportažu o stambenom kompleksu Anda Park Balat 2 u Bursi i firmi Trend GIO koja ga je razvila. Američka vlada veruje da je kompleks Anda Park Balat 2, imovina visoke vrednosti u tajnom globalnom investicionom portfoliju koji bi mogao da vredi čak milijardu dolara. Ističu da njime upravlja Hamas, što ga potencijalno čini jednom od najbogatijih terorističkih grupa u svetu.
U petak je Ministarstvo finansija SAD objavilo svoju treću rundu sankcija od 2022. protiv Trend GIO, turskog developera Anda Park Balat 2 i nekoliko drugih projekata, jer je deo Hamasove međunarodne finansijske mreže.
Hamas je izgradio globalnu operaciju za usmeravanje sredstava za podršku svojim aktivnostima – koristeći fiktivne kompanije, fizički prebacujući gotovinu, prenoseći preko kriptovaluta, sifonirajući podršku od dobrotvornih organizacija i primajući infuzije od prijateljskih nacija kao što je Iran, koji podržava nekoliko militantnih grupa u zemljama koje se graniče s Izraelom.
Turska, jedna od zemalja u kojoj Hamas ima investicije preko firmi kao što je Trend GIO, nalazi se na udaru kritika jer nije zauzela jači stav prema Hamasu. Za razliku od SAD, Velike Britanije i EU, Turska ne smatra Hamas terorističkom organizacijom, Ankara je čak dala državljanstvo ljudima povezanim sa Hamasom, uključujući pojedince koje su kasnije sankcionisale SAD. Lider Hamasa Ismail Hanije takođe je navodno bio u Turskoj kada su naoružani ljudi grupe napali Izrael ranije ovog meseca.
U poslednjim sankcijama imenovana su tri glavna akcionara Trend GIO: Alaedin Šenguler, predsednik odbora; član odbora Gulsah Jigidoglu; i Arva Manguš. Druge navodne Hamasove kompanije sa sedištem u Sudanu, Alžiru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima takođe su ranije bile pod sankcijama SAD zbog bogaćenja lidera Hamasa i finansiranja aktivnosti grupe.
Većina projekata Trend GIO nalazi se u Bursi, u kojoj se vekovima nalaze vrhunske nekretnine kao prva prestonica bivšeg Otomanskog carstva. Britanski Telegraf je obišao svih pet Trendovih tornjeva Anda Parka u gradu naspram impozantne planine Uludag.
Najveći kompleks, Anda Park Milet, ima 135 rezidencija u četiri zgrade. Znakovi sa natpisom „satilik“ ili „kiralik“ isprekidani su po obodu ograde, ukazuju na nekretnine za prodaju i iznajmljivanje. Stanovi Anda Park kompanije Trend GIO su na tržištu za čak 267.000 dolara, a za iznajmljivanje se kreću od oko 728 dolara, prema navodima stanovnika i nekretnina. Takve cene su visoke u Turskoj, gde je prosečan prihod bio 2.233 dolara prošle godine, prema vladinim podacima.
Bilbordi u maslinjaku na zapadnoj ivici Burse potvrdili su da Trend GIO radi na novom projektu, kako je navedeno na sajtu kompanije – Trend Boulevard Houses, u kojem će se nalaziti 240 stanova i šest komercijalnih jedinica. U Istanbulu, Trend GIO takođe stoji iza projekta za gradski univerzitet trgovine.
„Sektor nekretnina je odličan način da se sakrije prljav novac s obzirom da cene nekretnina imaju tendenciju da budu prilično dosledne“, rekao je Nikolas Rajder, profesor prava i specijalista za finansiranje terorizma na Univerzitetu u Kardifu. Postoji čak i šansa da se „dobije i povraćaj na to, kao potencijalna investicija“, dodao je on. Trend GIO je sada procenjen na oko 18,8 miliona dolara na istanbulskoj berzi.
Nakon svake runde američkih sankcija, činilo se da je Trend GIO pokušavao da se distancira od navodnih veza sa Hamasom, obično tako što je pravio korporativne promene ili smenjivao svoje akcionare, prema pregledu prijava kompanija od tržišnog debija kompanije 2018.
U maju 2022, šest dana nakon što su SAD objavile svoje prve sankcije protiv Trend GIO, kompanija je objavila izjavu u kojoj kaže da je „uvek u potpunosti u skladu sa važećim zakonima u svim svojim poslovima i transakcijama“. Trend GIO je takođe rekao da je pojedinac koga su SAD sankcionisale, Hišam Junis Jahija Kafiše, pristao da podnese ostavku na zahtev odbora, da će prodati svoj udeo, „i da više nema nikakve veze sa našom kompanijom“.
Kafiše je bio jedan od četiri partnera koji su posedovali Trend GIO kada je kompanija tražila odobrenje regulatora za listing na berzi, a njegov potpis se može naći na javno dostupnim dokumentima kompanije. Američka vlada je prošle godine navela da je Kafiše bio zamenik Usame Alija, imenovan sredinom 2017. za šefa Hamasove investicione kancelarije, „poziciju sa koje je koordinirao finansijske transfere Hamasu“.
Vašington je takođe tvrdio da je Ali služio u Hamasovom izvršnom komitetu i da je imao direktan kontakt sa višim članovima Hamasa, uključujući lidera Hanija. SAD su sankcionisale Alija prošle godine, a Hanija 2018.
Dana 20. oktobra, Trend GIO je ponovo izdao slično saopštenje dva dana nakon nove runde američkih sankcija, rekavši da je osoba koja je sankcionisana, Amer Kamal Šarif Al-Šava, prestala da bude povezana sa firmom od 2019. godine. Ali istraga britanskog Telegrafa otkriva da Al-Šava ostaje povezan sa Trend GIO. On je jedan od tri člana investicionog komiteta Investrade Portfoi Ionetimi, turske firme koja je povezana sa Trendom, prema podacima berze.
Takve promene su pokušaj da se „zamagljuje stalna povezanost Trend GIO sa Hamasom prenosom vlasništva na druge strane“, navodi se u saopštenju američkog ministarstva finansija.
Zaista, kada je Kafiše prodao svoje akcije prošle godine, Šenguler, turski državljanin rođen u Egiptu – naveden u prošlonedeljnim sankcijama – kupio je kompaniju sa početnim udelom od 5,56 odsto, prema finansijskom izveštaju kompanije na kraju godine.
Početkom ove godine, takođe, kada se Gulsah Jigidoglu (31), još jedna osoba koja je sankcionisana prošle nedelje, prvi put pojavila u finansijskim izveštajima Trend GIO. Ona je prethodno radila kao nastavnica turskog u „privatnoj međunarodnoj obrazovnoj instituciji“, a u jednom trenutku je bila menadžer kompanije za nekretnine, i „vrlo dobro govori arapski“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Arva Manguš (37) treća akcionarka Trend-a koja je odnedavno pod sankcijama, drži akcije kompanije od sredine 2019. godine, kada joj je prethodni vlasnik Saleh Manguš preneo ceo svoj udeo od skoro 24 odsto. Nejasno je da li su njih dvoje povezani.
Trend GIO predstavlja samo jedan ugao velike globalne mreže kompanija povezanih sa uticajnim ličnostima za koje se priča da imaju veze sa Hamasom. Trend je deo Al-Ahmar grupe, koja ima 90 kompanija koje posluju u nekoliko sektora, uključujući bankarstvo, nekretnine, putovanja, operatere mobilne telefonije, kao i naftu i gas, navodi se na LinkedIn profilu.
Mnogo je znakova da su neke od ovih firmi lažne kompanije: Sajtovi ne izgledaju profesionalno, puni su pravopisnih grešaka i jedva da imaju ikakve detalje o rukovodiocima, operacijama i projektima.
Čini se da rukovodioci kompanija takođe imaju veze – ili barem imaju pristup – sa višim nivoima turske vlade, koja Hamas ne smatra terorističkom grupom. Al-Ahmar je, na primer, ranije bio na slici sa turskim predsednikom Redžep Tajipom Erdoganom.
A 2014. godine, turske novine su objavile da je Erdogan pozvao Šengulera, predsednika odbora Trend GIO kojeg su SAD sankcionisale prošlog petka, kako bi uputio saučešće nakon neočekivane smrti njegovog sina.
Trend GIO nije odgovorio na zahtev za komentar, iako je izdao saopštenje kompanije nakon poslednjih sankcija.
„Naša kompanija ne pruža nikakvu finansijsku podršku nijednoj organizaciji, što nije moguće prema zakonima kojih se pridržava“ i „odgovara za svaki potrošeni dolar, poštujući princip transparentnosti“, navodi se.