Britanske, američke i kanadske bezbednosne agencije obavestile su da ruski hakeri ciljaju organizacije koje pokušavaju da razviju vakcinu protiv koronavirusa. Oni, kako je naznačeno, koriste nedostatke softvera da bi pristupili ranjivim računarskim sistemima, uz korišćenje zlonamernog softvera za učitavanje i preuzimanje datoteka sa zaraženih mašina.
Iako je zvanični Kremlj to veoma bro i oštro demantovao, moglo bi se reći da gde ima dima sigurno postoji i neka vatra. Upravo ta vatra ruskih hakerskih upada u razne, pre svega, zapadne institucije, plamti već nekoliko godina, tako da se može praktično napraviti čitav pregled preuzimanja podataka sa ranjivih platformi mnogih ustanova koja su najčešće bila koordinisana iz direkcije Komiteta državne bezbednosti (KGB).
Ruska vlada je, dakle, do sada organizovala više desetina značajnih sajber napada na strane zemlje, ponekad kako bi naštetila određenom političkom kandidatu, a neretko i kako bi sejala haos, međutim, uvek je to bilo radi projekcije ruske moći u svetskim okvirima.
Počev od 2007. godine, Rusi su najpre napali bivše sovjetske države poput Estonije, Gruzije i Ukrajine, a zatim su se obrušili na zapadne nacije poput SAD i Nemačke.
Američki obaveštajni zvaničnici i sajber stručnjaci kažu da je strategiju kojom se hakerski napadi spajaju sa onlajn propagandom ruska obaveštajna služba pokrenula pre više od decenije i da je od tog doba samo usavršena i proširena, naravno, sa Putinovim blagoslovom.
To je potvrdio bivši američki ambasador u Rusiji Majk Mekfaul, koji kaže da postoji suština u obrascu hakovanja.
„Kremlj već godinama traži načine kako da uništi demokratiju, da pomogne ljudima koji vole da dođu na vlast i da podriva kredibilitet demokratskog procesa. Rusija želi da oslabi Evropsku uniju i NATO“, tvrdi Mekfaul.
Pregled dosadašnjih hakerskih upada u režiji ruske vlade pokazuju da je Moskva bila umešana u nekoliko važnih političkih događaja širom sveta.
April-maj 2007: Estonija, mala baltička država koja je do 1991. bila deo Sovjetskog Saveza, naljutila je Moskvu planirajući da preseli ruski memorijal iz Drugog svetskog rata i grobove ruskih vojnika. Rusija se osvetila privremenim onesposobljavanjem interneta u čitavoj zemlji, što je bio oštar udarac u najefikasnijoj svetskoj ekonomiji koja u potpunosti zavisi od interneta. Napad na uskraćivanje ove usluge usredsredio se na vladine kancelarije i finansijske institucije, poremetivši komunikaciju među njima.
Jun 2008: U sličnom napadu Rusija je kaznila još jedan bivši posed na Baltiku. Kad je litvanska vlada zabranila prikaz sovjetskih simbola, ruski hakeri su vladine veb stranice zasuli srpom i čekićem sa slikama sovjetskih zastava.
Avgust 2008: Nakon što je uspostavljena prozapadna vlada Gruzije, ruske kopnene, vodene i vazdušne jedinice napale su zemlju, dok su ruski hakeri napali gruzijski internet, prvi put kada je Rusija koordinirala vojne i sajber akcije. Svaki vid unutrašnjih komunikacija u Gruziji bio je prekinut i isključen.
Januar 2009: Kao deo napora da se predsednik Kirgistana ubedi da izmesti američku vojnu bazu, ruski hakeri uspešno su ugasili dva od četiri internet provajdera efektivnim hakerskim napadom. Kirgistan je izmestio vojnu bazu SAD, pa je nakon toga vrlo brzo Kremlj dobio pomoć u vidu kredita od dve milijarde dolara.
April 2009: Nakon što je jedna medijska kuća u Kazahstanu objavila izjavu tamošnjeg predsednika kako kritikuje Rusiju, napad na internet mrežu koji se pripisuje ruskim elementima potpuno je ugasio ovaj medij.
Avgust 2009: Ruski hakeri napali su Tviter i Fejsbuk u Gruziji kako bi obeležili prvu godišnjicu ruske invazije.
Mart 2014: Po drugi put je ruska vlada koordinirala vojnu i sajber akciju. Hakerski napad, 32 puta veći od najvećeg napada koji je korišćen tokom ruske invazije na Gruziju, poremetio je internet u Ukrajini, dok su ruski naoružani proruski pobunjenici zauzeli kontrolu nad Krimom.
Maj 2014: Tri dana pre predsedničkih izbora u Ukrajini, hakerska grupa sa sedištem u Rusiji je tokom jednog noćnog napada srušila sajt izborne komisije te zemlje. Čak je oboren i rezervni sistem sa podacima, ali su ukrajinski računarski stručnjaci uspeli da obnove ovu štetu pre izbornog dana. Ukrajinska policija saopštila je da je uhapsila hakere koji su pokušavali da lažiraju rezultate. Napad je imao za cilj stvaranje haosa i nanošenje povrede nacionalnom kandidatu kako bi se pomaglo proruskom kandidatu.
April 2015: CNN je objavio da su ruski hakeri poslednjih meseci prodrli u osetljive delove računara Bele kuće. Rečeno je da su FBI i druge američke obaveštajne agencije svrstale napade među najsofisticiranije ikad pokrenute protiv američkih vladinih sistema.
Maj 2015: Nemački istražitelji otkrili su da su ruski hakeri probili u softver nemačkog Bundestaga, što je bio najznačajniji sajber napad u nemačkoj istoriji. Nemačka domaća obaveštajna služba objavila je kasnije da Rusija stoji iza ovog napada, da traže informacije ne samo o radu Bundestaga, već i o odnosu nemačkih lidera sa NATO alijansom. Stručnjaci za bezbednost rekli su da su hakeri pokušavali da prodru u računare stranke CDU kancelarke Angele Merkel.
Jun 2015: Pariski medijski servis TV5Monde napali su hakeri koji su koristili zlonamerni softver za napad, izbacivši svih dvanaest njegovih kanala iz etra. Odgovornost za napad je u početku preuzela grupa koja je sebe nazivala „Sajber kalifat“, ali je dublja istraga francuskih vlasti otkrila da je napad na mrežu imao veze sa APT28, hakerskom grupom povezanom sa ruskom službom GRU.
Jun 2015.-novembar 2016: U SAD su ruski hakeri prodrli u računare Demokratske stranke i dobili pristup ličnim mejlovima demokratskih zvaničnika, koje je kasnije Vikiliks distribuirao globalnim medijima. I CIA i FBI sada veruju da su ovi ruski napadi nameravali da potkopaju izbore, načine štetu Hilari Klinton i pomognu Donaldu Trumpu da pobedi.
Oktobar 2015: Stručnjaci za bezbednost veruju da je ruska vlada pokušala da napadne računare holandske vlade kako bi izvukla izveštaj o rušenju aviona MH17 nad Ukrajinom. Holandski odbor za bezbednost vodio je istragu o malezijskoj aviokompaniji, zaključivši da je putnički avion oboren raketom ruske proizvodnje, ispaljenom iz područja u kome su se nalazili proruski pobunjenici.
Decembar 2015: Hakeri za koje se veruje da su Rusi preuzeli su kontrolni centar ukrajinske elektrane, zbog čega je 235.000 domova ostalo bez struje.
Januar 2016: Jedna finska bezbednosna kompanija objavila je da veruje da su ruski hakeri stajali iza napada na finsko ministarstvo spoljnih poslova pre nekoliko godina.
Decembar 2016: Ranije tog meseca, šef nemačke obaveštajne službe Hans-Georg Masen upozorio je da je sve više dokaza o pokušajima uticaja na savezne izbore, misleći na izbore koji su bili u planu u septembru 2017. Masen je posebno naveo Rusiju kao izvor napada, dodajući da se očekuje povećanje sajber napada u vreme pred izbore. Stručnjaci smatraju da su Rusi pokušali da naštete kancelarki Merkel, koja je podržala sankcije protiv Putinovih ličnih saradnika nakon što je Rusija anektirala Krim.
Maj 2017: Uoči francuskih predsedničkih izbora, više od 20.000 mejlova koji su pripadali kampanji Emanuela Makrona stavljeno je na anonimnu veb stranicu za deljenje datoteka, ubrzo nakon što su predstavnici kampanje objavili da su hakovani. Analiza američke kompanije za sajber bezbednost utvrdila je da grupa APT28 stoji iza ovog hakovanja.
Jun 2017: Gardijan je izvestio da je zagovornik Bregzita Najdžel Faraž bio obaveštajno interesantna osoba u FBI zbog ruskog mešanja u predsedničke izbore u SAD 2016. U oktobru naredne godine su članovi parlamentarnog Odbora za kulturu, medije i sport zatražili su da Fejsbuk, Tviter i Gugl objave sve oglase i detalje plaćanja Rusije u kampanji za Bregzit.
Maj 2018: Američki tim za odgovore na računarski sadržaj u kriznim situacijama objavio je upozorenje da je ruska vlada sprovela višesatnu kampanju sajber upada koji su ciljali na mreže malih komercijalnih objekata gde su postavljali zlonamerni softver, vršili lažno predstavljanje i dobijali daljinski pristup energetskom sektoru. Hakeri su ciljali na najmanje desetak američkih elektrana, uz objekte za preradu vode, vazduhoplovstva i vlade.
Januar 2019: Trogodišnja proruska dezinformaciona kampanja na Fejsbuku sa oko 4,5 miliona pratilaca otkrivena je u Poljskoj početkom 2019. Kampanja je objavljivala lažne vesti i podržala tri poljska proruska političara i njihove veb stranice.