0
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocenio je u Ohridu da postojeći "status kvo" nije održiv i da je EU potrebna nova strateška vizija za budućnost Zapadnog Balkana.
Na prvoj sesiji Prespa foruma za dijalog, kako su preneli lokalni mediji, on je istakao da je agresija Rusije na Ukrajinu osvetlila i iznela na površinu značaj evropske perspektive Zapadnog Balkana i težnje zemalja tog regiona da se pridruže EU.
„Nova politička situacija pokazuje da sadašnji status kvo ili stagnacija više nije održiva, niti donosi stabilnost, stoga je potrebna nova strateška vizija za budućnost regiona koja ne bi samo da bi garantovala stabilnost, već i ciljeve regionalne demokratizacije i ekonomskog razvoja. Buduće članstvo u EU na Zapadnom Balkanu je zaista u političkom, bezbednosnom, ekonomskom interesu EU“, rekao je Grlić Radman na sesiji „Evropski mirovni projekat na Zapadnom Balkanu“.
Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak rekao je da je ruska agresija potkopala stubove globalne arhitekture i da je proces proširenja EU učinila političkim i pokazala da to nije samo tehnička stvar.
Na Balkanu je taj rat, kako je istakao, pokazao da nema vremena za samodovoljnost i da region ne može da stoji između dve realnosti.
„Rat u Ukrajini izazvao je zamajac, ali taj zamajac se neće sam od sebe pretvoriti u novi kvalitet. Ne možemo da sedimo i da čekamo da se taj momentum dogodi. Potrebna nam je jasnoća i moramo da radimo zajedno sa zapadnobalkanskom šestorkom i shvatimo da je sada vreme za donošenje ovih odluka i da obe strane moraju da urade svoj deo. Šta je nova realnost? Na početku, to je upravo otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom“, rekao je Lajčak.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas ocenio je da je rat u Ukrajini naglasio strateški značaj odnosa EU i Zapadnog Balkana, ali je i naglasio da Unija ostaje nedovršen posao.
On je ponovio izjavu premijera Kirijakosa Micotakisa od 10. juna da kriterijumima treba dati šansu da završe integraciju Zapadnog Balkana do 2033. godine, što je veoma ambiciozan, ali ostvariv vremenski okvir.
„Devetnaest godina nakon Solunske agende iz 2003, EU treba da učini sve što može u ovoj oblasti, a partneri treba da ispune relevantne kriterijume u skladu sa kriterijumima i uslovljenošću. Ali u isto vreme, EU treba da vrati Zapadni Balkan na pravi put i to vrlo brzo. Grčka daje sve od sebe da doprinese ovom kolektivnom naporu“, rekao je Dendijas.
BONUS VIDEO: Josip Juratović i Željko Pantelić; „Utešna Evropska unija“ za zapadni Balkan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
