0
Kada su nemačke Socijaldemokrate formirale "semafor koaliciju" sa Zelenima i Slobodnim demokratama 2021. godine, prodali su nekonvencionalni savez kao progresivnu trojku koja će transformisati nemačku politiku. Dve godine kasnije, to više tako ne izgleda, a ova koalicija je ugrožena kao nikada pre.
Težina situacije je u potpunosti prikazana nakon što je najviši nemački sud presudio da je središnji deo ekološke strategije alijanse – plan da se 60 milijardi evra preostalih iz hitnog fonda za Kovid 19 prenese za finansiranje klimatske agende koalicije – neustavan.
Odluka je napravila ogromnu rupu usred zakonodavne agende koalicije, posebno plana da se nemačka privreda promeni u korenu tako što će se odvići od fosilnih goriva. Ukoliko stranke ne nađu novi način da finansiraju te planove, sama koalicija bi mogla brzo da propadne, upozoravaju neki analitičari.
„Ako želite da stavite finu tačku na to, možete reći da se ova koalicija vratila na početak. Imam utisak da nijedna od tri strane nije sposobna da pronađe rešenje“, rekao je Albreht fon Luke, istaknuti nemački politikolog i komentator, prenosi Politiko.
Nemačke vlade retko propadaju, kako zbog ustavnih prepreka, tako i zbog činjenice da su skoro sve koalicije od Drugog svetskog rata bile savezi dve stranke, koje imaju tendenciju da budu stabilnije. Ipak, duboka nesloga u trenutnoj koaliciji podstakla je spekulacije da bi kancelar Olaf Šolc mogao da napusti Zelene i Slobodne demokrate, ili FDP, i nastavi sa koalicijom sa demohrišćanima desnog centra.
Sa manje od dve godine do sledećih nacionalnih izbora, koji se očekuju u jesen 2025. godine, takav ishod izgleda malo verovatno, posebno zato što nije jasno kakve bi koristi imali demohrišćani, koji sada vode u anketama sa velikom razlikom, kao mlađi partner.
Ipak, činjenica da ozbiljni posmatrači čak smatraju da je kolaps mogućnost, naglašava dubinu „nereda“ u Berlinu.
Sudski ukor, prvi put otkad je ustavni sud smanjio federalni budžet, naglašava ono što kritičari vide kao podelu između visokih ambicija koalicije i njenih zakonodavnih veština.
Vlada se u julu suočila sa sličnom sramotom kada je sud suspendovao glasanje u Bundestagu, nemačkom parlamentu, o značajnom zakonu o grejanju domaćinstava jer koalicija nije dala dovoljno vremena opoziciji da ga proceni. Druge velike inicijative, poput zakona o zaštiti dece, odložene su zbog upornih sukoba unutar koalicije, koja je, prema anketama, jedna od najmanje popularnih u nemačkoj istoriji. Prema anketi nemačke javne televizije objavljenoj prošle nedelje, samo jedna trećina stanovništva želi da aktuelna vlada ostane na funkciji, a više od 40 odsto njih poziva na nove izbore.
Proširivanje ideološke podele između jastrebova FDP – stranke koja odbija povećanje poreza i ukidanje dužničke kočnice – i levičarskih Zelenih pokazalo se kao posebno izazovno za kancelara Olafa Šolca. Njegovi napori da reši tenzije poslednjih meseci doveli su do privremenih primirja bez rešavanja osnovnih sukoba.
Plan korišćenja novca od kovida, koji je prvobitno osmislio Šolc, bio je od suštinskog značaja za spajanje fiskalnih zahteva FDP-a sa ekološkim prioritetima Zelenih kada je koalicija prvi put formirana.
Zbog toga nadoknađivanje manjka od 60 milijardi evra izgleda gotovo nemoguće. Jedine opcije za to su povećanje poreza, koje FDP odbija, značajno smanjenje potrošnje, koje neće podržati ni Zeleni ni SPD, i ukidanje dužničke kočnice, za šta koaliciji nedostaje neophodna dvotrećinska većina (čak i sa podrškom FDP).
FDP, na čelu sa ministrom finansija Kristijanom Lindnerom, bio je poražen na nizu nedavnih regionalnih izbora, delom zato što se baza brine da je stranka napustila fiskalnu disciplinu prihvatanjem niza budžeta u „senci“, kao što su klimatski fond i 100 milijardi evra „posebnog fonda“ za vojsku koji je takođe van redovnog budžeta.
Dok redovni nemački budžet od 446 milijardi evra za 2024. godinu, za koji se očekuje da će biti finalizovan kako je planirano u narednim nedeljama, nije u opasnosti, budućnost mnoštva infrastrukturnih investicija i ekoloških subvencija jeste.
Koalicija je stvorila ono što je nazvala „Fond za klimatsku transformaciju“ sa 60 milijardi evra van normalnog saveznog budžeta i već je namenila novac za finansiranje svega, od stanica za punjenje električnih vozila na ivičnjacima do modernizacije koloseka nemačke državne železnice tokom nekoliko godine.
Prednost ove strukture za koaliciju bila je u tome što bi im omogućila (ili su se barem nadali) da finansiraju subvencije bez izdavanja novog duga.
S obzirom da je nemački budžet već nategnut do krajnjih granica, planirana potrošnja za klimu bila bi nemoguća bez kršenja „kočnice duga“ zemlje, zakona o uravnoteženom budžetu koji bi trebalo da sprovodi fiskalnu disciplinu. Isto važi i za velikodušne subvencije koje je Nemačka ponudila da namami proizvođače čipova (uključujući 10 milijardi evra za Intel), novac koji je planirala da izvuče iz klimatskog fonda.
Kočnica duga je uvedena 2009. godine, ali je uglavnom zaboravljena sve do pandemije 2020. godine, kada je vlada morala da pokrene klauzulu koja dozvoljava njegovu suspenziju u vremenima krize.
Od tada, nemačka privreda stagnira, što otežava koaliciji da finansira svoju zakonodavnu agendu u okviru granice deficita.
PROČITAJTE JOŠ:
Uprkos sumnjama da će ustavni sud staviti pečat na vladinu odluku da prenameni preostali novac od kovida, koalicija je ipak krenula dalje, uverena da su njeni pravni argumenti legitimni.
Nakon presude, kancelar Olaf Šolc i njegovi partneri pokušali su da ostave utisak staloženosti, zahvaljujući sudu na jasnoći presude, istovremeno insistirajući da njihov dnevni red nije u opasnosti.
„Zajedno sa parlamentom, pažljivo ćemo proceniti detaljno obrazloženje ove presude i njene posledice“, rekao je Šolc novinarima, dodajući da će vlada sastaviti novi plan za finansiranje klimatskog fonda.
To je lakše reći nego učiniti, kao što je u junu priznao vicekancelar Robert Habek, koji predvodi klimatske reforme koalicije.
Ako bi ustavni izazov za klimatski budžet uspeo, rekao je, „to bi veoma teško pogodilo nemačku ekonomsku politiku – verovatno toliko da ne bismo preživeli“.
BONUS VIDEO: Žarko Puhovski: Zašto može Izrael, a ne može Vladimir Putin?
