3
Nakon 82 dana žestokih borbi na jugu Ukrajine, većina boraca iz čeličane Azovstal u Marijupolju evakuisana je autobusima koji su se uputili u Novoazovsk, grad u Donjecku koji je pod kontrolom ruskih snaga. Ovim su krvave borbe za čeličanu – poslednje uporište ukrajinske vojske u Marijupolju okončane, a broj dosadašnjih žrtava je nemoguće proceniti.
Bitka za Marijupolj traje od samog početka rata 24. februara. Ruske snage su svoje napore usmerile na lučki grad na jugu Ukrajine, koji je ključan zbog svog strateški važnog položaja.
Zašto baš Marijupolj
Marijupolj je luka na Crnom moru, koja predstavlja centar trgovine Ukrajine sa Evropom i svetom. Njenim blokiranjem zadat je udarac ukrajinskoj ekonomiji, ali i drugim zemljama jer je izvoz žitarica onemogućen.
Pored toga, osvajanjem Marijupolja ruske snage mogle bi da formiraju kopneni koridor do regiona Donbasa, koji čine samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika, koje su pod kontrolom Rusije.
Treći razlog za osvajanje Marijupolja, ruskim vlastima i najbitniji – ovaj grad branio je bataljon Azov, od strane Rusije označen kao neonacistički, što se Ukrajine tiče patriotski. Od početka rata, Marijupolj je pretrpeo najveću štetu, a po oceni mnogih i humanitarnu katastrofu.
Ruske snage su nakon mesec dana uspele da opkole grad, čime je dostava humanitarne pomoći postala praktično nemoguća. Oni koji su uspeli da pobegnu, ispričali su kako stanovnici Marijupolja nemaju hrane, vode, ni osnovnih životnih potrepština.
Poziv na predaju
Situacija se preokrenula 19. aprila, kada je ukrajinska vojska objavila da su sve snage skoncetrisane u čeličani Azovstal, u kojoj su smešteni i civili koji se do tada nisu evakuisali iz Marijupolja. U jednom trenutku oko 2.000 ljudi skrivalo se u podrumu Azovstala.
Rusija je pozvala ukrajinske borce i strane plaćenike da napuste čeličanu Azovstal u opkoljenom Marijupolju do 12 časova po moskovskom vremenu.
„Svima koji polože oružje garantujemo život“, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
Ukrajinske vlasti odbile su ovu ponudu Rusije i poručile da će ukrajinski vojnici do oslobođenja braniti Azovstal.
Od tada, trajali su snažni napadi na Azovstal iz vazduha, dok su vojnici i civili bili u skrovištu čeličane. U nekoliko navrata organizovana je evakuacija civila, koji su tek pre nekoliko dana uspeli da napuste opkoljeni Marijupolj.
Ruske snage uspele su pre nedelju dana da uđu na teritoriju čeličane, kada je došlo do sukoba sa ukrajinskim vojnicima. Vladimir Zelenski tada je upozorio da počinju pregovori o evakuaciji ranjenika, koji su sinoć i okončani. U čeličani se sada nalazi oko 600 ukrajinskih vojnika, o kojima vlasti Ukrajine i Rusije nisu razgovarali.
Unutar tvrđave Azovstal
U Azovstalu, jednoj od najvećih čeličana u Evropi, tuneli se spuštaju do šest spratova ispod zemlje, kao što je prikazano na mapi koja prikazuje jedan od objekata u čeličani. Na površini nalazi se čitav niz objekata poput brojnih skladišta, zgrada i dimnjaka koji pružaju sklonište ukrajinskim vojnicima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Unutar bunkera i tunela, koji su napravljeni kao sklonište od nuklearnih napada, može da boravi čak 40.000 ljudi. Procene su da se u tim tunelima trenutno krilo oko 3.000 ljudi – oko 2.000 ukrajinskih boraca (kako tvrdi Rusija) i oko 1.000 civila (kako tvrdi Ukrajina).
Ulazak u tunele značio bi borbu pod zemljom koja bi trajala danima obzirom da je 3.000 ljudi skriveno u različitim delovima kompleksa. Procenjuje se i da bi broj žrtava bio ogroman, a da bi taktika opsade imala suprotan efekat, jer bi vojska i civili iz tunela morali da se predaju u nekom trenutku usled nedostatka hrane, vode i municije. Takođe, blokada bi bila jednostavnija operacija za rusku vojsku, obzirom da Azovstal od centra Marijupolja deli reka Kal’mius.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Pucnjava kod Azovstala
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
