0
Američka vojska se u potpunosti povukla iz Avganistana. Talibani, koji kontrolišu i prestonicu Kabul i veći deo zemlje, u rukama imaju oružje i opremu država članica NATO-a koje su boravile na teritoriji Avganistana. Reč je moćnoj opremi, čak prema navodima britanskih medija, talibani sada imaju jače vazduhoplovstvo od trećina država članica Severne alijanse.
PROČITAJTE JOŠ:
Na spisku oružja i opreme koji su talibani zaplenili su desetine miliona dolara vredni helikopteri i avione koje su kupile SAD, što sada daje više moći i opreme nego što imaju pojedine članice NATO-a.
Talibani su zauzeli i preostalih devet avganistanskih vazdušnih baza – uključujući i one u Heratu, Khostu, Kunduzu i Mazar-i-Šarifu, ali nije jasno koliko su aviona uzeli iz tih baza jer satelitski snimci nisu dostupni sa ovih aerodroma.
Kada je u njihove ruke pao i međunarodni aerodrom Hamid Karzai u Kabulu, talibani su snimljeni kako se penju u pilotsku kabinu transportnog aviona Herkules vrednog 14 miliona dolara. Avion, međutim, nije u funkciji jer su mu točkovi polomljeni.
Avganistansko ratno vazduhoplovstvo je krajem juna upravljalo sa 167 letelice, uključujući 108 helikoptera i 59 aviona, ali nije jasno koliko su je od tog broja zaplenjeno, prenosi BBC. Prema podacima američkog Specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana (SIGAR) od 30. juna, avganistansko vazduhoplovstvo imalo je 43 helikoptera MD-530, 33 Blek Hoka, 32 Mi-17, 33 aviona propelera C-208, 23 A-19 turbopropelerskih jurišnih aviona i tri Herkusa C-130.
Pre pada Kabula, Uzbekistan je potvrdio da je 46 avganistanskih aviona, uključujući 24 helikoptera, stiglo u zemlju kako bi se sprečilo da padnu u ruke talibana. Komandant američke misije za evakuaciju, general Frenk Mekenzi, rekao je da su američke trupe onesposobile 73 aviona pre nego što su napustile zemlju. Na fotografijama se vidi da su propeleri uklonjeni sa određenog broja aviona, dok su sa drugih aviona skinuti točkovi.
Prateći ovu računicu dolazi se do brojke od čak 48 aviona i helikoptera koje su ostali u rukama talibana, iako nije jasno u kakvom stanju bi mogli biti.
Prema navodima britanskih medija, ako je ova brojka tačna talibani imaju veće ratno vazduhoplovstvo nego deset od 30 članica NATO-a i to više od: Albanije, Bosne i Hercegovine, Estonije, Islanda, Letonije, Litvanije, Lukemburga, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovenije.
Na vrhu ove liste su SAD sa više od 13.000 letelica, zatim Francuska sa 1.057, pa Turska sa 1.056, a onda i Italija sa 876, pa Velika Britanija sa 738 letelica.
Na fotografiji uslikanoj šest dana nakon što su Kabul zauzeli talibani, vidi se pet aviona – najmanje dva helikoptera Mi-17, dva Blek Hoka i treći helikopter koji bi takođe mogao biti UH-60, ističe Angad Singh, vojni stručnjak za vazduhoplovstvo u Fondaciji Obeserver Riserč sa sedištem u Delhiju.
Nasuprot tome, 16 aviona – uključujući devet Blek Hoka i dva helikoptera Mi – 17 i pet aviona – moglo se videti na drugom satelitskom snimaku snimljenom 16. jula. To znači da su neki od ovih aviona ili odleteli iz zemlje ili premešteni u druge vazdušne baze, prenosi BBC.
Šta talibani mogu sa ovom opremom?
Talibanima je možda zaplena oružja bila laka, ali će upravljanje i održavanje biti teško, kaže dr Džonatan Šroden, direktor konsultantske grupe CNA i bivši savetnik američkih snaga u Avganistanu. Delove često treba servisirati, a ponekad i zameniti, a vazduhoplovstvo se oslanja na tim tehničara koji radi na održavanju svakog aviona.
Većinu aviona održavali su privatni američki izvođači koji su počeli da napuštaju avione pre nego što su u avgustu počeli napadi talibana na gradove i pijace.
Džodi Vitori, profesorka globalne politike i bezbednosti na Univerzitetu Džordžtaun i veteran američkih vazdušnih snaga koji je služio u Avganistanu, slaže se da talibanima nedostaje stručnost da ove avione učine operativnim.
Ali efekti neće iti ograničeni samo na Avganistan. Postoje strahovi da bi malokalibarsko oružje moglo da se zloupotrebi na crnom tržištu i da može da se koristi pobunama širom sveta, prenosi BBC.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
