0
Dođite u Nanter da biste dobili sveobuhvatan pogled na krizu koja ovih dana potresa u Francusku. Ali ako ste novinar, savetujte vam da spustite glavu, piše Hju Skorfild, reporter BBC-ja iz Pariza. On donosi reportažu o tome kako izgleda situacija sa lica mesta, dok se Francuska bori sa najvećim nemirima koji su izbili nakon što je policija ubila tinejdžera (17).
Na mestu gde je policija prošlog utorka ubila 17-godišnjeg dečaka alžirskog porekla, žene u islamskim maramama uzvikuju policiji i medijima iz automobila u prolazu. Lutajući ulicama inkognito – bez fotoaparata ili notebook-a – pored izgorelih automobila i smrskanih prostorija, moguće je nazreti nekoliko poslednjih katastrofalnih dana.
Tri sredovečne bele dame, Lusil, Mari i Žana, ćaskaju sa crnim prijateljem na klupi ispred svog stambenog bloka. Oblast je netaknuta, okružena baštama – kao i mnogi drugi stambeni blokovi u Nanteru.
Ne žele da budu fotografisani jer se plaše da će njihova deca biti identifikovana i ciljana, ali rado su prokomentarisali sutuaciju, prenosi BBC.
„Poslednje tri noći su bile užasne. Između ponoći i 4 sata ujutru je haos ispred naših prozora. Niko ne može da spava. Osećam se kao da živim na drugoj planeti“, kaže Lusil.
Da li možda ne osećaju da je bes izgrednika razumljiv kada je jedan od mladih stanovnika Nantera, Nahel, ubijen na policijskoj kontroli?
„Ovi neredi nemaju veze sa onim što se desilo. Naravno, nije trebalo da strada dete. Ali šta je on radio bez dozvole u osam sati ujutru, kada deca idu u školu?“, navodi se.
Mari gleda u smrskanu autobusku stanicu išaranu grafitima na kojima piše „jedan policajac, jedan metak“.
„Vidite šta tamo piše? Ja sam potpuno protiv. Ne mislim da je policija rasistička. U svakoj grupi ljudi ima dobrih i loših“, kaže ona.
Imaju malo vremena za majku mrtvog tinejdžera, Muniju, koja je u četvrtak učestvovala u masovnom maršu u znak sećanja na Nahela.
„Šta je radila u tom kombiju sa otvorenim krovom u maršu? Bilo je nedostojanstveno. To nije bio marš tuge. Ona se igra politike“, navodi jedan sagovornik. Ostali klimaju glavom u znak saglasnosti.
Nedaleko na Aveniji Georges Clemenceau, obrubljenoj platanima, šef koji vodi odeljenje Hauts-de-Seine došao je da pregleda olupinu koja je bila ispred lokalne poreske uprave. „Žalosno, žalosno“, kaže on.
Rakete za vatromet koje su demonstranti ispalili na zgradu ostavili su rupe na prozorima na gornjem spratu. Na nivou ulice, svako okno je razbijeno teškim instrumentom. Ispred ulaza su razbacani ugljenisani poreski formulari.
Među posmatračima je i poreski inspektor Siril, koji živi u Nanteru, ali takođe odbija da bude fotografisan.
„Ono što osećam je samo jadna tuga“, kaže on. „Ova poreska uprava služi narodu Nantera. Novac koji dolazi odavde koristi se da im se kupe usluge. Kakva je poenta napada na nju? To je potpuno nesrazmeran odgovor“, Naveo je.
Siril, međutim, kaže da je u velikoj meri saosećajan sa ljudima koji žele da protestuju protiv ubistva u utorak.
„Nisam siguran da li je policija u pravu. Recimo da imaju stav. Sva deca su ovde imala grub tretman, često zato što su radili nešto glupo, naravno. Ali vidi, ovo je bilo dete“, kaže Siril.
„Policajac je bio odrasla osoba. Imao je pištolj. Njegov posao je bio da kontroliše situaciju. A nije“, dodao je.
Daleko jačih stavova ima, naravno, među meštanima koji su učestvovali u memorijalnom pohodu.
Kao Bakari, koji ne opravdava nerede, ali veruje da su razumljivi: „Određeni ljudi reaguju na nasilje nasiljem“.
„Nisam bio iznenađen Nahelovim ubistvom jer svi imamo loša iskustva sa policijom. Svuda ima dobrih i loših, ali velika većina policije je rasistička“, naveo je on.
Ili Iasmina: „Apsolutno mrzim francusku policiju. Želim im sve najgore. Čitav sistem je korumpiran sistemskom, rasističkom ideologijom. Nahel je mogao da bude moj mlađi brat. Šokirana sam od pomisli da takvo dete može da napravi neku glupu grešku, kao što bi svako mogao da uradi. On nije zaslužio da umre“.
Grad Nanter je daleko od pakla izolovane socijalne deprivacije koju bi neki želeli da prikažu. Prostrano je, čisto i ima dve stanice prigradskog voza od Trijumfalne kapije u centru Pariza.
Postoji pozorište, univerzitet, nacionalna operska plesna škola i veliki park nazvan po ministru kulture bivšeg predsednika Šarla de Gola Andreu Malrou. Nažalost, juče je izgoreo dečiji kružni tok koji je tu stajao poslednjih 50 godina.
Preovlađujući utisak koji se ostavlja na grad je sudara dva univerzuma.
Na jednom nivou, sva standardna oprema velikodušne francuske države je očigledna.
Ali u istom geografskom prostoru postoji i drugi način postojanja: onaj koji izgleda potpuno otuđen od sistema; koji brzo uočava i odražava neprijateljstvo.
Na benzinskoj pumpi kod poreske uprave, fotograf Erik Hadj posmatra svoj smrskani automobil i priprema formulare za potraživanje od osiguranja.
„Bili smo ovde u četvrtak tokom marša. Neki veliki momci su došli i rekli nam da izađemo. Jasno su nam stavili do znanja da rizikujemo nešto veoma gadno ako ne uradimo. Kada smo se danas vratili, auto je naravno bio potpuno razbijen“, naveo je on.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Hadj je prošao kroz mnoge nerede u svoje vreme, ali kaže da nikada nije video ovako nešto.
„Ovo je gore, daleko gore nego 2005. godine“, kaže on.
Svi se ovde osvrću na poslednje neprekidne nerede koji su tri nedelje potresli francuska predgrađa, pitajući se koliko će trajati najnoviji nemiri.
„Danas postoje društvene mreže, što izgrednicima daje veliku prednost. Ali, pre svega, nasilnije je. Imaju rakete“, kaže fotograf.
Žerar Kolom, bivši socijalistički gradonačelnik Liona i ministar unutrašnjih poslova za vreme predsednika Makrona, poznat je po svojim sadržajnim izrekama.
Kada je napustio funkciju 2018. godine, žalio je na zabrinjavajuću tendenciju francuskog društva da se podeli na zajednice – što je, kako je mislio, kontradiktornost jedne, ujedinjene republike.
„Danas živimo jedni pored drugih“, rekao je on. „Bojim se da ćemo sutra biti licem u lice“, dodao je.
U Nanteru je jedno lice Francuske protiv drugog.
BONUS VIDEO: Francuska kao ratna zona