"Bile su potrebne stroge mere, jer disciplina i poslušnost nam nisu jače strane", "Zastrašivanje nije bilo neophodno", "Vlast nas je dovela u situaciju da ne znamo kome da verujemo!", neki su od komentara običnih ljudi, naših komšija, prijatelja, kolega... koji žive u zemljama regiona, ali i nas u Srbiji, o merama za suzbijanje koronavirusa, koje su sprovele balkanske države.
Mere za suzbijanje širenja koronavirusa, koje su bile na snazi nekoliko nedelja u svim zemljama regiona, bile su slične, kao da smo prepisivali jedni od drugih. Isti zadatak rešavali smo sličnom metodom, a rezultati su potpuno drugačiji. Pojedine mere sada su ostale na snazi u svim državama, zavisno od epidemiološke situacije koja je različita.
Šta o merama protiv virusa korona (COVID19) u zemljama regiona, misle naše komšije, ali i mi sami:
Rosana Rukavina (55), trgovac
„Slažem se sa svim merama koje su se sprovodile u Hrvatskoj. Da naši nisu postupili tako kako jesu, situacija bi bila kao u Srbiji, ili još gora, kao u zapadnoj Evropi. Ljudi su u Hrvatskoj dosta disciplinovani za razliku od Srbije, bar kako čujem. Srbija je loše prošla, čini mi se da je korona uzela maha, a sve zato što se ljudi ne pridržavaju preporuka. Ovde su prodavci u radnjama sve vreme sa rukavicama, maskama i iza pleksiglasa. Svaki dan je štab imao konferenciju i izveštavali su nas o situaciji u zemlji. Ovde su gradovi podeljeni u kantone i iz jednog u drugi nismo smeli da idemo bez posebne dozvole. Bilo je dosta strogo, a mislim da je sve to bilo zbog turizma jer mi živimo od toga. Sada je situacija dobra i već imamo sve više turista. Nadamo se da će ovako i ostati i da nam neće opet neko doneti virus.“
Dina Vukelić (29), dramaturg
„Korona mi se danas, kada se stvari polagano normalizuju, čini kao neki neuverljiv filmski scenario, uzevši u obzir da je Zagreb pored krize s koronom pogodila još jedna kriza, za mnoge od nas traumatičnija od same korone, a to je zemljotres koji je mnoge stanovnike destabilizovao, izbacio iz stanova i uništio mnoge delove grada, uključujući najuži centar. Koronu sam, kao i većina mojih sugrađana, provodila u samoizolaciji, a poslove koje sam mogla obavljala sam preko Zooma i uz kompjuter. Briga za budućnost pozorišta, neizvesnost, otkazani ili odloženi projekti mučili su me kao i većinu mojih kolega iz umetničke branše. No, sada postoje naznake da stvari kreću na bolje i da su ljudi željni kulture, ponovnih okupljanja, druženja, a ono što je bilo naprasno prekinuto lagano se nastavlja. Naravno, biće potrebno neko vreme da se sve potpuno stabilizuje iako u samom načinu života i u svakodnevici ne osetimo značajno posledice korone. Sve mi se to čini kao neverovatan SF film koji je neko drugi proživeo. I nadam se da će tako ostati.“
Nenad Jeličić, (24) diplomirani politikolog
„Smatram da su prvobitne mere u RS na vreme donešene. Lekari, sestre i kompletno medicinsko osoblje obavilo je dobar posao. Disciplina građana u većini gradova i opština je bila iznenađujuće dobra, s obzirom da narodi na Balkanu nisu uvek tako disciplinovani. Međutim, mislim da kampovi kod graničnih prelaza nisu bili potrebni i nisu bili adekvatno pripremljeni za prijem ljudi. To je bio čist promašaj. Ljudi su se sada generalno opustili. Ipak su stroge mere neophodne jer ne slušamo. Plašim se da bi ovo opušteno ponašanje moglo dovesti do ‘drugog talasa’.“
Milena Čolan (39), menadžer u turizmu
„Crna Gora je jedina zemlja u kojoj je objavljen spisak ljudi sa imenima i prezimenima onih koji su u karantinu, sa sve adresama, kako bismo znali imamo li u okruženju nekoga ko je zaražen. Ljudi su prijavljivali jedni druge, što je bila potpuna katastrofa, a kazne su bile drakonske. Mislim da su mere bile previše rigorozne i da zastrašivanje nije bilo neophodno. Prekršena su osnovna ljudska prava. Pozitivno jeste što je sačuano zdravlje većine građana, ali opet neke stvari nisu smeli da rade. Sada smo korona ‘free’ država, ali na žalost i turisti ‘free’, jer svuda je pustoš, nigde nikog nema i tek ćemo trpeti ozbiljne posledice zbog toga.“
Darko Bulat (54), matematičar-informatičar
„Slovenija je kroz epidemiju prošla uz vrlo burno političko razdoblje. Početkom godine vlada Marjana Šarca je odstupila i do formiranja nove vlade nije bilo primetnijih mera protiv epidemije. Tek nastupom nove vlade 13. marta uvode se mere zaštite. Najznačajnije mere, kao što su zatvaranje škola i slanje zaposlenih na ‘čekanje’ ili rad od kuće, bile su vrlo učinkovite, a širenje epidemije se time očigledno zaustavilo, što su dobre strane sprovedenih mera, koje su trajale koliko je bilo potrebno. Loše strane, iako ih je malo, svode se na to da nikada ne mogu svi biti zadovoljni, posebno ako je mere potrebno uvoditi brzo i efikasno. Zato su se povećale političke tenzije, koje su dobrim delom bile prisutne i pre, ali su ih razmere epidemije još uvećale.“
Ristana Nikolovska (46), regionalni šef osiguranja
„U poslednje dve nedelje imamo isti broj obolelih kao za prethodna tri meseca, pa su ljudi preplašeni. Veći deo građana poštuje mere, u prodavnice se ne ide bez maski i rukavica. Mislim da je vlada koju čekamo skoro šest meseci da se formira kiksnula u proceni korone. S jedne strane su veštački držali stroge karantine i policijski čas, a onda odjednom dozvolili ljudima slobodno da provedu Bajram, da se okupljaju bez pridržavanja mera. Tada su nastali najveći problemi, a sve se to desilo zbog politike. Izbori su nam pred vratima, 5. jula će se održati bez obzira na sve. Verujem da građani u velikom broju neće ni izaći na njih, jer su svi umorni i osećaju se prevareno od strane vlasti.“
Daša Džambazoski (49), frizerka
„Pratila sam dešavanja u Kini i u Italiji, pa mi je prva konferencija štaba u Srbiji delovala šizofreno. Smejali su se i savetovali nam put u Milano, a onda sedam dana kasnije pričali kako ćemo svi da pomremo. Doveli su nas u situaciju da ne znamo kome i u šta da verujemo. Onda sam prestala da ih slušam. Ispoštovala sam karantin, policijski čas i mislim da je to i trebalo uvesti, ali je sve moglo da prođe bez širenja panike i straha, koji je krenuo posle priče o grobovima kojih će biti malo. Mislim da je vlast iskoristila koronu u političke svrhe maksimalno, ne samo kod nas već u celom svetu. Ne kažem da korona ne postoji, ali mi je muka od zastrašivanja jer sam se i bez toga pridržavala pravila koja su savetovana. Ni kad je bilo bombardovanje nisam kupovala namirnice unapred, a ovi su me naterali da se ponašam kao paranoik jer su nas pumpali strahom. Svi treba da smo odgovorni prema sebi, a tako cemo sačuvati i druge, i to je dovoljno!“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare