1
Francuski predsednik Emanuel Makron 2021. godine je obećao porodicama koje su izgbile svoje članove u okršaju narko bandi u Marseju da će pomoći u suzbijanju erupcije zločina i straha u kom građani Marseja žive. Ipak, dve godine kasnije ožalošćeni građani tvrde da ih je predsednik izneverio. Jedna od njih - Vasida Kesači istakla je da je predsednik razočarao, naročito nakon erupcije protesta koje je izazvalo ubistvo tinejdžera Naela M. Ali umesto nje, Makronovu posetu Marseju je pratio njen sin Amine, koji je imao nekoliko pitanja za lidera te zemlje.
Amine je pitao Makrona prilikom posete Marseju, da li namerava da ponovo uvede i pojača prisustvo policije u određenim četvrtima kako bi se popravio narušen odnos između meštana i policije.
Od 2021. godine, Amine i njegova majka posetili su 55 porodica koje su izgubile voljene u nemilosrdnim ratovima protiv narko bandi.
Kako građani ističu, predsednički kabinet verovatno ni ne zna da su oko Marseja delovi puta blokirani zbog bandi, koje odlučuju ko ulazi i ko izlazi iz grada.
Posle tragičnog događaja u Nanteru, gde je ubijen tinejdžer Nael M, Marsej služi kao upozorenje – šta se dešava kada policija izgubi kontrolu ili napusti zajednicu.
Postavlja se pitanje, ako Marsej, kao najmultikulturalniji grad u Francuskoj, može da postane poprište brutalnih okršaja, kakva je onda nada za neke druge gradove?
Za mnoge nije bilo iznenađenje da je taj lučki grad bio svedok nekih od najžešćih nereda, kada je uhapšeno na stotine ljudi, opljačkana prodavnica oružja, a policija ušla u borbe sa, kako su ih nazvali, „nasilnim grupama“.
U strahu da najgore tek dolazi, gradonačelnik Marseja pozvao je francusku vladu da hitno pošalje vojnike da stvari ne bi izmakle kontroli.
Govoreći nekoliko sati nakon što je video snimak pucnjave Naela M. u predgrađu Pariza, Amine je rekao da je policija već izgubila kredibilitet među stanovnicima koji stanuju u regiji kod Marseja.
„Dođu (policija) na nekoliko sati i kažnjavaju sve zbog nedostatka osiguranja ili neke druge gluposti. Ali ako bi 20 policajaca krenulo protiv kriminalaca, to bi zaustavilo nasilje“, rekao je Amine.
Džozef Dauning, viši predavač politike i međunarodnih odnosa, koji je odrastao na imanju u Londonu i živi u Marseju, kaže da se policija plaši da „zađe“ u te krajeve.
„Ta mesta su bukvalno van države. Ako pozovete policiju kao stanovnik, ona neće doći“, smatra on.
Skoro dve godine otkako je Makron poslednji put posetio Marsej i otkrio plan za poboljšanje uslova u gradovima, odnosi sa policijom su se drastično pogoršali.
Prošle godine gradske narko bande ubile su 32 osobe. Od početka ove godine bilo je 23 ubistva, sa više od 50 ranjenih.
Amine smatra da nasilje, bez sumnje, nikada nije bilo gore.
„Nasilja se dešavaju i u blizini škola. Stalno imamo kolateralne žrtve – u pitanju su deca i mladi“, kaže on.
Blokovi „Frais Vallon“ čine najveći i verovatno najmračniji deo grada.
„Ovde je oko 7.000 ljudi – prosečne starosti 36 godina i uglavnom poreklom iz Alžira, Maroka i Tunisa – zbijeno na komadiću zemlje koje je okruženo auto-putevima“, kaže Amine.
Abdi iz Tunisa živi u tim blokovima od 1961. godine. Ta 74-godišnjakinja optužila je državu da je zaboravila na „Frais Vallon“, dozvoljavajući narko kartelima da prezumu kontrolu nad tim kvartom.
„Po prvi put od dolaska, postalo je previše opasno. Moram da odem i odvedem svog 19-godišnjeg unuka kako bih ga spasila“, rekla je ona.
Amine je rođen u četvrti „Frais-Vallonu“ 2004. godine i posmatrao je kako tu, gde je nezaposlenost dostigla i 70 odsto, narko bande postaju dominantne.
Od svojih drugova iz razreda, Amine može da navede oko 50 njih koji rade za bande, dok je oko njih desetoro u zatvoru.
Njegov brat nestao je 29. decembra 2020. godine, dok je njegova majka šest dana pretraživala ceo grad sve dok shvatila da se on meće vratiti kući.
Brahim Kesači pronađen je uz još jedno telo u prtljažniku izgorelog automobila na izlazu iz grada. Drugo telo bilo je isečeno na komade motornom testerom.
„Ne shvatajući šta je uradio, Brahim se sprijateljio sa nekim ko je bio meta narko-bandi“, rekla je Vasida Kesači.
Nekoliko meseci pre smrti svog brata, Amine je osnovao Udruženje „Savest“, organizaciju koja pomaže mladima u tim četvrtima.
„Kada čujem za pucnjavu, odem do te porodice da izrazim saučešće. U početku je bilo jako teško, ali sada je to praksa, jer je prečesto, ponekad se te pucnjave dese i tri puta nedeljno. Postalo je normalno. Više ni ne plačem“, kaže on.
Kada je Amine prošle nedelje ispitivao Makrona, nije znao šta će dobiti kao odgovor. Naime, predsednik je bio impresioniran odlučnošću tinejdžera da pomogne, pa ga je pozvao u Jelisejsku palatu kako bi razgovarali o idejama.
Zbog ubistva brata, momku je saučešće izrazila i predsednikova supruga Brižit.
Pročitajte još...
1
0
0
Makron je nagovestio da će njihova organizacija dobiti 30.000 evra, ali je do sada dobio samo 10.000.
„Da je policija htela da reši ubistva, mogla bi, jednostavno ona (policija) to ne želi“, rekao je Amine.
Nedostatak policijske intervencije znači da ožalošćene porodice i dalje žive u istoj zgradi u kojoj su ljudi za koje znaju da su ubili njihove voljene. Do sada je organizacija koju predvodi Amine uspela da premesti 20 porodica iz zgrada u kojima bi naleteli na ljude koji su ubili nekog člana njihove porodice.
BONUS VIDEO Francuska u plamenu posle ubistva mladića arapskog porekla