Vulkan koji je eruptirao na jugozapadu Islanda lansirao je veliku količinu lave u obližnji grad Grindavik. Ovaj grad praktično nestaje u vatrenoj kugli, nakon što su kuće i građevine izgorele u, kako kažu vlasti, u drugoj najvećoj erupciji koju je ovo područje registrovalo u poslednjih nekoliko nedelja.
Nije bilo neposredne opasnosti za stanovnike Grindavika, malog ribarskog grada, imajući u vidu da je evakuacija naređena još tokom prve faze opasnosti. Međutim, sada nekoliko hiljada evakuisanih ljudi iz privremenih domova gleda kako njihove kuće, zgrade, prodavnice bespovratno guta lava.
Kamera koju je postavila islandska javna televizija „RUV“ pokazala je mlaz lave koji odjednom teče u Grindavik, dok su zapaljene zgrade u tim trenucima bile samo nekoliko metara udaljene od drugih kuća.
Hjordis Gudmundsdotir, portparol islandske Agencije za civilnu zaštitu, ranije je upozorio da je „sasvim moguće“ da lava stigne do grada i ošteti infrastrukturu, iako je zaštićena zidovima protiv lave i da vlasti prate tok kretanja.
U subotu je islandski nacionalni komesar policije naredio stanovnicima Grindavika, koji su prvi put evakuisani u novembru, da se ponovo evakuišu, nakon što su se vulkanske pukotine otvorile na putevima u toj oblasti.
Do sada je evakuisano više desetina domaćinstava, rekao je Gudmundsdotir, dodajući da se mnogi ljudi još nisu vratili nakon prošlomesečne erupcije. Stoga, nije bilo opasnosti po ljudske živote, rekao je Gudmundsdotir.
Nakon nove erupcije, policija je podigla nivo uzbune. Helikopter obalske straže Islanda takođe je raspoređen da prati situaciju.
Nekoliko sati pre erupcije, islandska meteorološka kancelarija prijavila je zemljotres.
Govoreći o vazdušnom saobraćaju, Gudmundsdotir je rekao da je aerodrom u obližnjem Keflaviku bezbedan jer erupcija nije proizvela pepeo, što bi moglo da utiče na letove.
„Ova erupcija neće uticati na aerodrom Keflavik, niti na putovanja avionom uopšte“, rekao je on.
Grindavik, grad na oko 70 kilometara jugozapadno od glavnog grada Islanda Rejkjavika na poluostrvu Rejkjanes, prethodno je evakuisan nakon višenedeljne seizmičke aktivnosti koja je kulminirala dramatičnom vulkanskom erupcijom koja je izbacila nalet lave i poslala ogroman dim u oblake.
Pukotina je nakon decembarske erupcije iznosila oko četiri kilometra, dok je nedeljna erupciona pukotina bila oko četvrtine te dužine.
U gradu Grindaviku se nalazi i čuvena islandska Plava laguna, koja privlači turiste svojom toplom geotermalnom vodom i jedna je od najposećenijih atrakcija u zemlji.
„Može se pretpostaviti da će naredba o opasnosti i evakuaciji biti na snazi u naredne tri nedelje“, navodi se u saopštenju Agencije za civilnu zaštitu zemlje. Jedini izuzeci od ove naredbe, navode iz Agencije, biće odobreni za vlasti koje obavljaju službene poslove, za hitne službe dok su na terenu, ili za stanovnike. Međutim, kako ističu, za građane ovo važi isključivo „za kratko vreme dok eventualo pokušavaju da spase dragocenosti iz domove koje lava nije progutala“.
Najnovija naredba za evakuaciju došla je nakon što je islandska meteorološka kancelarija u petak izvestila da se opasnosti povezane sa vulkanskim pukotinama smatraju većim rizikom nego u njihovoj prethodnoj proceni.
„Na osnovu procene opasnosti Odeljenja civilne zaštite objavljene 12. januara, ne smatra se opravdanim da se nastavi boravak u Grindaviku, u svetlu razmatranja javne bezbednosti“, saopštila je vladina agencija.
Količina magme dostigla je nivo sličan onome kada se dogodila prethodna erupcija u decembru, saopštila je agencija. Ali, u slučaju najnovije erupcije, magma bi mogla da „migrira južnije“ – u poređenju sa prethodnom erupcijom – i možda stigne do grada Grindavik, naveli su. To se i obistinilo i lava sada guta ovaj grad.
Zasad, stručnjaci smatraju da je erupcija u decembru bila najveća do sada, iako lava tada nije predstavljala opasnost za gradove. Kada je reč o vanrednom stanju, ono je proglašeno još u novembru.
Island je dom za 32 aktivna vulkana i nalazi se na granici tektonske ploče koja se neprestano razdvaja, gurajući Severnu Ameriku i Evroaziju jednu od druge duž linije Srednjoatlantskog grebena.
Kao takva, zemlja je navikla na vulkanske erupcije, iako se često dešavaju u divljini, daleko od naseljenih područja.
Vulkanski sistem Bararbunga u centru zemlje eruptirao je 2014. godine, proizvodeći lavu koja je pokrivala 84 kvadratna kilometra brdskog područja, ali nije oštetila nijednu zajednicu.
Stručnjaci ne očekuju da će poslednja serija erupcija izazvati isti nivo haosa koji je viđen 2010. godine, kada je eruptirao vulkan Ejafjalajokul. Kako navode eksperti, sada je malo verovatno da će uključiti glacijalni led koji je doveo do ogromnog oblaka pepela.
Te 2010. godine, otkazano je oko 100.000 letova, što je pogodilo dva miliona ljudi, kao rezultat pepela izbačenog erupcijom iz te godine, koja je pretila da ugasi motore aviona i izazove kvar na struji.