0
Veliki broj ljudi stigao je u protekla dva dana u grad Kan Junis na jugu Pojasa Gaze. Stotine hiljada pobeglo je ovamo sa severa na onome što je moglo da ih nosi - automobilima ako je bilo goriva, konjima i zapregama ako su se mogli naći, sopstvenim nogama ako nije bilo druge mogućnosti.
A ono što su pronašli bio je grad na kolenima, loše pripremljen da se njegovo stanovništvo bukvalno udvostruči preko noći. Svaka soba, svaka uličica, svaka ulica je prepuna muškaraca, žena i mladih. I nema kud više.
Hamas kaže da je 400.000 od 1,1 milion ljudi koji severnu Gazu nazivaju domom, krenulo na jug niz Salah al-Din put u poslednjih 48 sati, nakon naređenja Izraela da ode.
Među njima je i novinar BBC-ja Rušdi Abu Alouf koji je iz Gaze pobegao sa ženom i troje dece i hranom za dva dana, prenosi BBC.
Za mnoge, pretnja izraelskim bombama i predstojeća invazija – koja dolazi nakon što su naoružani napadači iz Gaze ubili 1.400 u Izraelu – poništavaju Hamasovu naredbu da se ostane na mestu.
Ali u ovom uskom pojasu zemlje, blokiranom sa svih strana i odsečenom od ostatka sveta, mogućnosti gde će neko završiti su ograničene. Sigurnost nikada nije zagarantovana.
I tako se ogromna masa naroda, od kojih su mnogi već bombama oterani iz svojih domova, svi izgubljeni, svi uplašeni, ne znajući ništa šta sledi, okupila se u Kan Junisu.
Ovaj grad, inače dom za 400.000 ljudi, preko noći je narastao na više od milion. Kao i sa severa, došli su sa istoka, koji je strašno stradao u ratu 2014. godine. Svakom od njih treba sklonište i hrana, a niko ne zna koliko dugo.
Oskudni resursi ponestaju, brzo. Ovo je grad koji je već bio iscrpljen. Veliki priliv ljudi doveo je to toga da stvari počinju da se raspadaju.
Glavna bolnica ovde, koja već ima malo osnovnih potrepština, ne samo da je primala bolesne i povređene sa severa – ona je sada postala utočište.
Izbeglice se nižu duž hodnika dok lekari rade na novopridošlicama povređenim u izraelskim bombama.
Ne možete kriviti ljude što su došli ovde. Bolnice su među najbezbednijim mestima u vreme rata, zaštićene međunarodnim pravom.
Po nekim merilima ovi ljudi su možda i srećnici, bar za sada.
Lekari kažu da gotovo da nemaju šta da ponude povređenima – voda je predviđena na 300 ml dnevno za pacijente. Izbeglice ne dobijaju ništa.
Na drugim mestima, stanovnici primaju novopridošle. Mnogi u Kan Junisu su od početka živeli u skučenim uslovima.
Novinar BBC-ja ističe da je video male stanove, u kojima je već bilo više ljudi nego što je moglo da stane, kako postaju „domovi“ za 50 ili 60 ljudi – niko ne može dugo da živi ovako.
Njegova porodica sada deli kuću sa još četvoro ljudi u prostoru sa dve male spavaće sobe. On ističe da svoju porodicu smatra srećnicima.
Škole širom grada, takođe „sigurne“ od rata, pune su mnoštva porodica – desetine hiljada možda, ali ko zna? U jednoj školi, koju vodi humanitarna agencija UN-a UNRVA, svaka učionica je ispunjena, svaki balkonski prostor ispresecan konopcima za odeću.
Majke i bake kuvaju na klupama u parku u dvorištu dok njihova gladna deca nestrpljivo čekaju.
Ali kada više nema mesta – i nema više mesta – čovečanstvo se neizbežno izliva na ulice, ispunjava uličice i podvožnjake, i živi i spava u prljavštini, prašini, ruševinama, čekajući nešto bolje.
Malo je hrane, malo goriva. U prodavnicama nema vode. Vodene stanice su najbolja nada. To je katastrofalna situacija.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
I nije kao da je ovaj grad zaštićen od zla. Redovno se bombarduje – još uvek je u ratnoj zoni. Srušene zgrade i gomile šuta zatrpaju ulice.
Novinar BBC-ja je rekao da je čuo raketiranje iz blizine bolnice, dok Hamas nastavlja da napada unutar Izraela. To je otvoreni poziv na odmazdu.
Zujanje izraelskih dronova koji traže svoju sledeću metu je uvek prisutno.
I bombe padaju, i zgrade padaju, a mrtvačnice i bolnice su pune ljudi.
Jutros je u blizini stana njegove porodice pala bomba. Pošto su sve telefonske usluge isključene ili su ozbiljno u prekidu, trebalo mu je 20 minuta da kontaktira sina. Ističe da ljudi ne mogu ovako da žive, a da ofanziva Izraela tek treba da počne. Ističe da ovako nešto nikada nije video.
„Koliko god da su prethodni ratovi bili loši, nikada nisam video ljude da gladuju ili umiru od žeđi na ovom mestu. Ovo je sada realna mogućnost. Jedina opcija za izlaz iz Gaze, prelaz Rafa u Egipat, ostaje zatvorena. A Kairo zna da bi njegovo otvaranje dovelo do nove humanitarne katastrofe. Sada milion izbeglica iz Gaze čeka 20 km od Rafe. Kada se prelaz otvori, nastao bi haos“, ističe
Navodi da je istu stvar video 2014. godine, kada su hiljade pokušale da pobegnu od rata. Ovog puta bi bilo mnogo, mnogo gore. Toga se Egipat plaši. Veliki broj ljudi će jednostavno preplaviti granicu, i biće ponovo katastrofa i haos.
BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael