Svakog trenutka svakom razumnom postaje sve jasnije - koronavirus se može zaustaviti, ali za to su potrebne inteligentne, efikasne i često radikalne mere. To dokazuje primer Južne Koreje kojoj je pretila katastrofa, koja je u silaznoj putanji s brojem zaraženih.
Rani znaci krajem februara bili su alarmantni, broj zaraženih s nekoliko desetina stigao je na stotine i hiljade. Na vrhuncu epidemije zabeležno je više od devet stotina slučajeva u jednom danu, a samo sedmicu kasnije broj zaraženih počeo je da se smanjuje. Ove nedelje zemlja je prijavila samo 64 slučaja.
Time je Južna Koreja postala jedina zemlja uz Kinu kojoj je pošlo za rukom da suzbije infekciju, piše Slobodna Dalmacija, prenoseći Njujork tajns. Objašnjava kako je ova država upotrebom „agresivnog javnog zdravstva“ uspela da pobediti epidemiju. Pritom je, naglašavaju, sve to uspela bez drakonskih mera ograničavanja kretanja i govora kao u Kini ili opšte samoizolacije poput nekih evropskih zemalja.
Njihove napore pohvalio je i čelnik Svetske zdravstvene organizacije (WHO) Tedros Adhanom Gebrejsus, rekavši da je to „dokaz da se može“ i pozivajući druge nacije da se ugledaju u njihov primer.
Sve to učinilo je južnokorejskog predsednika Mun Je-Ina vrlo „popularnim“ među stranim državnicima. Francuski predsednik Emmanuel Makron i Stefan Lofven, švedski premijer, nazvali su ga da bi zatražili detalje o sprovedenim merama.
LEKCIJA 1. – INTERVENIŠI BRZO, PRE KRIZE
Samo nedelju dana nakon što je potvrđen prvi slučaj državni službenici sastali su se s predstavnicima farmaceutskih kompanija. Naložili su im da izrađuju setove testova na koronavirus, obećavši im punu podršku. U samo dve sedmice, dok su potvrđeni slučajevi još bili u dvocifrenim brojevima, Koreja je distribuirala hiljade testova dnevno. Sada ih proizvodi oko 100 hiljada dnevno i u pregovoru su sa 17 zemalja da ih izvoze, što znači da bi na koronakrizi mogli i da zarade. Takođe, hitno su preduzete mere u Degu, gradu od 2,5 miliouna stanovnika gde se zaraza proširila kroz lokalne crkve.
LEKCIJA 2. – TESTIRAJ RANO, ČESTO I SIGURNO
Južna Koreja testirala je više stanovnika nego ijedna druga zemlja na svetu, čime su došli u situaciju da mogu na vreme izolovati sve sumnjive slučajeve i dati im brzu pomoć nakon što se otkrije da su zaraženi. Testirano je oko 300.000 ljudi, što je 40 puta više nego SAD.
– Testiranje je ključno za rano otkrivanje virusa jer minimalizuje mogućnost daljeg širenja virusa. To je ključ male smrtnosti od koronavirusa u Južnoj Koreji – rekao je južnokorejski ministar spoljnih poslova Kang Kjung – Va.
Pritom su, da bi rasteretili bolnice, vlasti otvorile više od 600 centara u kojima je bilo moguće sprovesti testove na koronavirus. Osim što su time ubrzali testiranja, smanjili su izloženost zdravstvenih službenika. Na 50 mesta uvedena su „drive in“ testiranja – pacijenti su testirani u desetominutom postupku pri čemu uopšte nisu napuštali vozila. Vozačima su dali upitnik, izmerili im temperaturu i uzeli brisove. Nalazi su bili gotovi za nekoliko sati.
LEKCIJA 3. – PRAĆENJE KONTAKATA OBOLELIH, IZOLACIJA I NADZOR
Kada je neko potvrđeno pozitivan na koronavirus, sledi treća faza. Sprovode se mere identifikacije, praćenja i – ako je nužno – izolacije svih osoba s kojima je zaraženi bio u kontaktu. Južnokorejske vlasti tokom epidemije MERS -a razvile su alate i veštine praćenja obolelih koje uključuju nadzor obolelih putem sigurnosnih kamera, zapisa kreditnih kartica i podataka iz GPS uređaja njihovih automobila i mobilnih telefona.
Takođe, građane su o razvoju situacije obaveštavali putem društvenih mreža. Kada bi se ustanovilo kretanje obolelog, na mobilne telefone dobijali su informacije gdje su se kretali, čak i koje su autobuse koristili, a ako je bilo moguće saznati građanima je rečeno i je li oboleli koristio zaštitne maske. Razvijena je i aplikacija koju moraju koristiti oni u samoizolaciji, a ako bi pacijent napustio kuću, bio bi kažnjen s više od 1.000 evra.
LEKCIJA 4. – RAČUNAJ NA POMOĆ JAVNOSTI
Nijedna zemlja nema dovoljno zdravstvenih radnika da svima mjere temperaturu, pa tako ni Južna Koreja. Zbog toga su vlasti zamolile građane za pomoć. Televizijske emisije, radio, internet portali te javni razglasi poslužili su da vlasti obavještavaju građane o važnosti nošenja maski, izbjegavaju socijalne kontakte… Angažirani su i brojni volonteri, a sve je rezultiralo povjerenjem javnosti u državne službe.
Zanimljivo je da NY Times postavlja pitanje da li su ove mere moguće u drugim zemljama? Južnu Koreju smatramo bogatom i visokotehnološko razvijenom zemljom. Ali, list tumači kako je od sedam najpogođenijih zemalja sveta njih pet čak bogatije od Južne Koreje, a tehnologija koja je korištena uporediva je, kažu, sa „tehnološkim dostignućem gumenih rukavica“.
Ključno je, ističe se, politička volja i volja javnosti da pristane na ove mere.
Vreme reakcije je pritom – najvažnije.