0
Zbog pandemije korona virusa ove godine na Blajburskom polju u Austriji neće biti održana tradicionalna komemoracija tzv. blajburškim žrtvama na kraju Drugog svetskog rata, ali će zato sutra praktično istovremeno biti održane tri mise - u Blajburgu, Zagrebu i Sarajevu.
Organizator je, kao i obično, tzv. Počasni blajburški vod, uz suorganizaciju Katoličke crkve, dok je pokrovitelj Hrvatski sabor.
U Zagrebu će se u ime države i u prisustvu predsednika Sabora Gordana Jandrokovića venci polagati na Mirogoju.
Istoričar Ivo Goldštajn kaže da se na tim komemoracjama na Blajburškom polju govorilo da je reč o “stradaloj hrvatskoj vojsci”, što, kako kaže, nije tačno, već je reč o oružanim snagama kvislinške ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) u Drugom svetskom ratu.
Prema hrvatskom Ustavu, kaže Goldštajn za portal nedeljnika „Novosti“, tada su hrvatska vojska mogli biti samo partizani.
„I dok je ranijih godina pažnja javnosti bila usmerevana na dekor – znakovlje, kape i pozdrave – sam program komemoracije ocrtava istorijski fundamentalno smušen i faktički pogrešan, a moralno i politički zloćudan odnos Hrvatske prema događajima iz maja 1945. I to počevši od nacionalnog prideva u sintagmi “Hrvatski krsni put“, kojim se vojsku genocidne tvorevine izjednačava s nacijom, dok se pojmom “krsni put“ implicira pravednost njenih pripadnika, od kojih su mnogi bili monstruozni zločinci – poput jasenovačkih koljača Ivice Matkovića ili Dragutina Pudića-Paralize – dok se čitavom stradanju daju parareligijske konotacije”, objašnjava Goldštajn.
Ukazuje da je Počasni blajburški vod udruženje posvećeno rehabilitaciji ustaške NDH i prikrivanju njenih zločina.
“Njen predsednik Vice Vukojević je tvrdio da su (zloglasnim koncentracionom logorom) Jasenovcem upravljali Jevreji, a za glavnog operativca Božu Vukušića “okupacija je trajala od “45. do “90.“ O kakvoj se kaljuži radi, govori to da je Vukušić odsedeo 7,5 godina u nemačkom zatvoru zbog naređivanja ubistva jednog gastarbajtera: da sve bude apsurdnije, i njega i Vukojevića dovodi se u kontekst saradnje s jugoslavenskom obaveštajnom službom”, objašnjava Goldštajn.
Prema njegovim rečima, takvu istorijsku travestiju podržava i overava najviša predstavnička institucija hrvatskih građana, Sabor, a blagosilja Katolička crkva.
“Dakle, manifestaciju koju je predsednik Dokumentacijskog arhiva austrijskog pokreta otpora Rudolf Edlinger nazvao “najvećim fašističkim skupom u Evropi“. Moglo bi se tvrditi da komemoracija u dosadašnjem obliku i po svojim organizatorima nije protivna samo istorijskim faktima, nego i Ustavu RH, koji državu definiše kao sledbenicu ZAVNOH-a – dok Počasni blajburški vod identitet današnje Republike više vidi u kontinuitetu sa zločinačkom NDH”, ističe Goldštajn.
Još je gore, navodi, to što je takve stavove rečima i simboličnim gestima iskazivao niz državnih zvaničnika.
#related-news_1
Podseha da je donedavna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović prošlogodišnju posetu Blajburgu stavila u kontekst““Dana spomena na hrvatske žrtve u borbi za slobodu i nezavisnost“.
Goldštajn upozorava da se veoma veliki korpus laži nagomilao u vezi sa Blajburgom.
“Počnimo od činjenice da se na komemoracijama govorilo da je reč o stradaloj hrvatskoj vojsci. To nije hrvatska vojska, nego oružane snage NDH. Prema Ustavu, hrvatska vojska tada mogu biti samo partizani – ako je ZAVNOH temelj hrvatske državnosti, onda je hrvatska i oružana sila koja ga je omogućila”, ističe Goldštaj.
Tu je, dodaje, niz drugih laži, kao na primer da su masovno ubijani civili ili žene i deca.
“Smisao tih mistifikacija je relativizacija zločinačkog karaktera NDH i na neki način amnestiranje od njenih zločina”, ističe Goldštjan.
Ovaj istoričar ističe i da mitologizacija “Blajburške tragedije” falsifikuje čak i geografiju.
“Dok o tragediji u određenom smislu jeste reč, pojam je promašen zemljopisno jer pored samog Blajburga ubijanja uglavnom nije bilo. Revizionisti “tragedijom“ verojatno smatraju kapitulaciju vojske NDH, na koju su 15. maja, suočeni sa odbijanjem Britanaca da prihvate masu kvislinga i civila – što nije bila “izdaja“ nego čin dosledan dogovoru saveznika – u dvorcu pored Blajburga bili prisiljeni predstavnici vojske NDH”, ističe Goldštajn.
Podseća da takva situacija, što se zvaničnog sećanja na Blajburg tiče, vlada još od devedesetih, kada je tada i sada vladajuća Hrvatska demokratska zajednice (HDZ) uvela spomendan.
“O ideološkoj kapitulaciji opozicije dovoljno govori činjenica da je pokroviteljstvo Sabora uvedeno 2000. u vreme (socijaldemokratske) Račanove vlade; s druge strane, Stipi Mesiću nikad nije palo na pamet da ode u Blajburg. Treba istaći da je vlada Zorana Milanovića ukinula saborski patronat u periodu od 2011. do 2016. kada ga je HDZ opet vratio”, naveo je Goldštajn.
On je podsetio da je Milanović kao premijer vence polagao u Teznom, gde, kako kaže, zaista jesu masovno i sistematski ubijani razoružani ustaše i viši domobranski oficiri, dok je za Blajburg govorio da tamo idu oni koji “žale Luburića i Pavelića“.
Iako je, podseća, Milanović 2008. ipak bio u Blajburgu, uvek je govorio da je reč o ratnom zločinu koji je okaljao pravednu antifašističku borbu.