0
U Nemačkoj je od početka pandemije od koronavitrusa umrlo tačno 80.052 ljudi. Ono što ovaj podatak čini još crnjim jeste da je većina tih ljudi umrla u prepunoj bolnici, ali potpuno sama, bez poslednjeg pozdrava bližnjih i sprovoda kakav su zaslužili.
Pročitajte još:
Prošlo je više od godinu dana otkako je Nemačka, 9. marta 2020. godine, potvrdila prva dva smrtna slučaja od koronavirusa 89-godišnjakinja u gradu Esen i 78-godišnjak u Heinsbergu, gradu koji je bio loše pogođenih početkom pandemije.
Danas nešto više od godinu dana kasnije, situacija je znatno kritičnija.
U bolnicama, kako kažu lekari uskoro više neće biti mesta.
Stručnjaci upozoravaju na sve veći broj infekcija, te kreveta na intezivnoj nezi ponestaje za novoobolele.
Dodatni problem rastu infekcija jeste to što se sada prioritet uglavnom dalje onima koji su zaraženi koronavirusom, na štetu onih koji boluju od drugih smrtonosnih bolesti, te nema dodano ni mesta ni medicinskih radnika koji bi ih mogli zbrinuti.
„Do danas, od početka pandemije, nismo morali da delimo pacijente na one koji su prioritet ili ne, a sada su skoro svi kreveti na intezivnoj nezi popunjeni, pa moramo da upotrebljavamo, ovu ne tako humanu praksu“, rekao je portparol za štampu DIVI-a Džočen Albret.
Prema registru intenzivne nege DIVI, broj raspoloživih kreveta u Nemačkoj smanjio se sa preko 30.000 u junu 2020. na nekih 23.900 .
Od 17. aprila ove godine, 22.539 kreveta za intenzivnu negu zauzeto je širom zemlje, dok je raspoloživo oko 12 odsto ukupnog kapaciteta. Poređenja radi, na vrhuncu drugog talasa 16. decembra, udeo slobodnih kreveta bio je nešto ispod 17 odsto.
Nema ni medicinara
Ipak, najveći trenutni nedostatk je to što nema dovoljno kvalifikovanog zdravstvenog osoblja. Od početka pandemije početkom 2020. godine, oko 9.000 medicinskih sestara napustilo je svoju profesiju.
Uprkos napetoj situaciji, Nemačka je i dalje u relativno dobrom položaju u poređenju sa susednim zemljama, bar u pogledu ukupnog broja kreveta za intenzivnu negu. Još u martu 2020. godine, Nemačka je zauzela prvo mesto među 15 zemalja EU sa više od 30 kreveta na intenzivnoj nezi na 100.000 stanovnika, što je iznad proseka od 13.1 kreveta, prema studiji privatnog zdravstvenog osiguranja PKV. Suprotno tome, Portugal je tada imao samo 4.2 kreveta na 100.000 stanovnika.
Žele da izbegnu trijažu
„Dobra vest je da smo uvereni u to da ćemo u narednom periodu moći da se brinemo o svim pacijentima i nećemo imati situaciju da jednom pacijentu moramo da dajemo prioritet nad drugim“, rekao je Kristijan Karagianidis, naučni direktor DIVI intenzivne nege.
„Pre nego što se to dogodi, prešli bismo na apsolutni režim nužde“, rekao je.
Jedna od onih koji znaju koliko donešenje te odluke može biti potresno jeste medicinska sestra Andrea Krautkramer, koja radi u jedinici intenzivne nege u zapadnom gradu Koblenz.
„Radite sve što je u vašoj moći, i to nije dovoljno. Patite sa svakim pacijentom. I nadate se“ rekla je.
Da bi izbegli da donose te teške trijažne odluke, bolnice su izradile hitne planove. To znači da se sve „nebitne intervenicije“ na čekanje da se za njih nađe slobodno mesto u nekoj od bolnica u pokrajinama Nemačke.
Plan je organizovan po takozvanom principu deteline, prema kojem je 16 nemačkih država podeljeno u pet regija. Koncept je namenjen podršci preopterećenim regionima i bolnicama omogućavanjem premeštanja grupa pacijenata u mesta sa slobodnim kapacitetom.
Prema Centru za kontrolu bolesti Instituta Robert Koč, to se radi da bi se obezbedila adekvatna nega za svakog pacijenta i nikada ne mora da se daje prioritet pacijentima.
Sa druge strane, neka druga medicinska udruženja odlučula su da igraju na sigurno. Naime, još pre godinu dana, Asocijacija naučnih medicinskih društava u Nemačkoj (AVMF) razvila je smernicu koja je izašla sa rešenjem da zdravstveni radnici mogu da procene piroritetnost pacijenata intenzivne nege tokom pandemije. Ranije ovog meseca, važenje smernica produženo je do 31. oktobra.
Kako glasi smernica
Smernice predviđaju da se verovatnoća uspešnog lečenja mora uzeti u obzir za svakog pacijenta. U procenu ulaze osnovne bolesti, starost, socijalni aspekti i invaliditet.
Ipak, smernice mnogi smatraju kontroverznim i nelegitimnim.
Coronavirus: Rising COVID cases push German hospitals to limit | DW https://t.co/nh3txgtNe3 #COVID19 #Germany #Hospitals #Coronavirus #depoli #eupoli #snrtg
— Peter V. Tretter (@ap236) April 19, 2021
„Ako bi lekari sledili preporuke strukovnih udruženja, mnogi hendikepirani ljudi praktično ne bi imali šanse da se leče +“, rekla je Korina Rufer, članica nemačkog parlamenta i članica ekološke stranke Zeleni i dodala da se ovo mora zakonski regulisati.
Erik Irlstorfer, član konzervativne Hrišćansko-socijalne unije, podržava pragmatično rešenje. Takođe želi i se da uvede zakon koji bi bolje nagradio prekovremeni rad negovateljskog osoblja i obezbedio finansijske podsticaje za penziono zdravstveno osoblje kako bi se oni vratili na posao.
To je pristup koji podržava i plućni lekar Kristijan Karaginidis.
„Medicinsko osoblje i lekari su umorni. To je osnovni problem i zaista me brine“, rekao je on.
Bez poslednjeg pozdrava
Ove nedelje je nemački predsednik Frank Valter Štajnmer predvodio zvanični parastos u Berlinu onima koji su izgubili život od koronavirusa.
Štajmer je često skretao pažnju na pitanje žalosti i smrti, a početkom ove godine predložio je ideju da građani na prozor postave sveće u znak sećanja na one koji su izgubili život od koronavirusa.
Na ovu ideju je došao, jer velika većina građana nije imala priliku da isprati na večni počinak svoje najmilije onako kako dolikuje.
Takođe, mnogi nisu bili u mogućnost da posete rođaka u bolnici i morali iz daljine da gledaju kako oni umiru sami.
Bolnice i starački domovi primorani su da privremeno ograniče posete, što znači da su neki pacijenti sa koronavirusom, pa čak i ljudi sa drugim bolestima, umirali bez rodbine.
Direktorka groblja Birgit Šheflera za DW kaže da je tokom pandemije bilo gotovo nemoguće utešiti ožalošćene držeći se na distanci.
Ona je pokušala da pruži podršku svojim klijentima, kao i da im pomogne da se oporave.
U staračkim domovima mrtva tišina
Brojni talasi virusa odneli su mnogo života, pa je Nemačka posebno pokušala da zaštiti najstarije i najugroženije.
U aprilu su domovi za negu proveli još jedan tihi Uskrs, bez poseta.
Problem i mrtvi
I dok je Nemačka uspela da održi broj smrtnih slučajeva na relativno niskom nivou tokom prvih meseci pandemije, situacija je postala mnogo ozbiljnija krajem prošle godine.
Među regionima posebno pogođenim bila je Saksonija, u istočnom delu zemlje.
Pogrebnici, bili su posebno svesni ove tužne stvarnosti. Kovčezi se gomilaju iz dana u dan, a oni su već na izmaku snaga.
Ipak, tračak nade bio je pad smrtnih slučajeva u Nemačkoj početkom godine. Međutim, broj je ponovo blago porastao od Uskrsa.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
