"Super utorak" nije bio tako "super" ove godine, zbog niza predvidivih rezultata, ali bilo je nekoliko iznenađenja i nekih znakova upozorenja za Donalda Trampa i Džozefa Bajdena. Ipak, ono što su pokazali predizbori unutar Demokratske i Republikanske stranke jeste da nas u novembru očekuje repriza izbora iz 2020, kada su snage odmerili Džozef Bajden i Donald Tramp. Evo zašto to nije dobro.
Bajden je ostvario ubedljive pobede na demokratskim primarnim izborima u Vermontu, Ajovi, Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Masačusetsu, Mejnu, Arkanzasu, Alabami, Teksasu, Koloradu, Juti, Minesoti i Kaliforniji.
Kada je reč o republikanskim predizborima, Donald Tramp je trijumfovao u Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Mejnu, Alabami, Masačusetsu, Arkanzasu, Teksasu, Koloradu, Minesoti i Kaliforniji. Iako Bajden i Tramp nisu prikupili dovoljnu količinu delegata za nominaciju sada, apsolutno su trijumfovali i uskoro će doći do zvanične nominacije.
„Sa razlogom ga zovu super utorak. Ovo je veliko“, rekao je Tramp svojim pristalicama na Floridi.
U Severnoj Karolini, 43 odsto republikanskih birača na primarnim izborima reklo je da je imigracija najvažnije pitanje za njih – tema koja je bila na vrhu političke agende Trampa otkako je pokrenuo svoju prvu predsedničku kandidaturu 2015. U Virdžiniji, 64 odsto je navelo isto, kao i da veruju Trampu u odnosu na Niki Hejli, koja će se, prema pisanju američkih medija, povući iz predsedničke trke.
Uprkos velikoj pobedi, postojale su naznake stalnog nezadovoljstva Trampom među nekim republikanskim glasačima na primarnim izborima.
Četrdeset odsto republikanskih birača na primarnim izborima u Virdžiniji i 32 odsto u Severnoj Karolini navelo je da Tramp, koji se suočava sa četiri optužnice za krivična dela, ne bi bio sposoban da bude predsednik ako bude osuđen za zločine.
Tramp, uprkos tome što postaje praktično jedini republikanski kandidat, ima problema sa određenim grupama birača. On se ne kotira tako dobro među mlađim, fakultetski obrazovanim stanovnicima.
Takođe, ljudi koji žive u predgrađima nisu naklonjeni Trampu, kao ni Afroamerikanci. Poverenje u njega je poljuljano zbog optužbi za silovanje, ali njegov najveći adut ostaju oštri stavovi o migrantima.
Tramp se, tako, obraća, milionima Amerikanaca koji su zabrinuti zbog broja migranata i ilegalnih ulazaka u zemlju.
Aktuelni predsednik Amerike Džozef Bajden takođe je ostvario trijumf na predizborima. On je, kao i Tramp, skoro pa obezbedio novu nominaciju.
Ipak, problemi sa kojima se on suočava su zabrinutost javnosti za njegovo zdravlje, ali i politika prema ratovima na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Iako je Bajden nedavno obavio lekarske preglede, koji su, prema objavljenim navodima, utvrdili da je sposoban da vrši predsedničku dužnost sada i u budućnosti, to nije bilo dovoljno da ubedi Amerikance da on zaista može da podnese novi mandat.
Sa druge strane, Bajden i demokrate se suočavaju sa sve većim pritiscima zbog eskalacije na Bliskom istoku. Amerika od početka sukoba podržava Izrael, ali sada pokušava da predvodi pregovore o prekidu vatre.
Ova misija zasad nije uspešna, dok svet od Bajdena očekuje rešenje. Takođe, novac koji je Amerika izdvojila za pomoć Ukrajini razbesneo je jedan deo građana, ali i republikance koji sada odbijaju da odobre novi paket novčane i oružane pomoći.
Kako je izvesno da će državljani Amerike ponovo birati između Trampa i Bajdena, bitno je naglasiti zašto to nije tako dobro, kako za Ameriku, tako i za svet.
Anketa koja je nedavno sprovedena širom zemlje pokazala je da Tramp vodi u odnosu na Bajdena. Anketa je, takođe, dala brojne znakove da birači nisu zadovoljni što ponovo odlučuju između Trampa i Bajdena.
Sedamdeset odsto ispitanika složilo se sa izjavom da Bajden ne bi trebalo da traži reizbor. Tri četvrtine ispitanika složilo se sa izjavom da je Bajden prestar da bi bio predsednik, dok je polovina rekla isto za Trampa, koji bi sa 77 godina takođe bio među najstarijim američkim liderima ikada ako se vrati u Belu kuću.
Tramp se, sa druge strane, nalazi na optuženičkoj klupi u više sporova koji se protiv njega vode. Amerikanci su se, pokazuju istraživanja, umorili od priče o Bajdenovoj starosti i Trampovim navodnim zločinima, dok kvalitet njihovih života opada.
Kada je reč o ostatku sveta, vlada uverenost da Bajden ne može da se nosi sa gorućim problemima i krizama poput Ukrajine i Bliskog istoka.
Evropa je prethodnih meseci pojačala pomoć Ukrajini, kako bi nadomestila delimično povlačenje Amerike. Sa druge strane, Donald Tramp ranije je govorio da može da okonča rat za 24 sata. Vlada bojazan da će on zapravo pogoršati međunarodne odnose i situaciju na istoku.
U ovoj kampanji, ponovo je pokrenuo temu izlaska Amerike iz NATO saveza, što je izazvalo negodovanje i strah u Evropi. Tramp je isto želeo da uradi i tokom prvog mandata, a evropski saveznici Amerike plaše se da će u slučaju reizbora zapravo preduzeti konkretne korake po tom pitanju.
BONUS VIDEO Milan Krstić: Tramp je izgubio izbore zbog kovida