Foto: EPA-EFE/YAHYA ARHAB

"Deca koja su izgladnela ne plaču, čak se ni ne mršte. Umesto toga, sablasno su mirna; deluju apatično, često bez ikakvog izraza lica. Telo koje gladuje ne troši energiju na suze. Svaku kaloriju usmerava na to da održi u životu velike organe."

Kolumnista Njujork tajmsa Nikolas Kristof – koji se odnedavno nalazi u žiži interesovanja javnosti posle potresnog teksta “Deca Pornhuba” o eksploataciji dece u pornografiji – na kraju godine ume da napiše tekst u kojem će nas podsetiti na stvari koje su, zapravo, krenule nabolje u godini na izmaku.

Pročitajte još:

Ove godine Kristof nije napisao koliko je manje dece gladno u supsaharskoj Africi ili koliko je manje siromašnih na planeti, kao 2019. godine u tekstu nazvanom “Ovo je bila najbolja godina ikada”, i svakako bi ovu godinu bilo neukusno nazvati tako, sve i da brojke pokazuju da jeste bila izvanredna kao što nije.

Ove godine je jedan od najboljih američkih novinara, reporter i politički komentator sa dve Pulicerove nagrade za Njujork tajms napisao tekst pod nazivom „Izgladnela deca ne plaču“.

Upravo se na svoju tradiciju pozvao i sam Kristof: svaka od poslednjih nekoliko godina, piše, bila je bolja od prethodne – a onda je došla 2020.

Kristof svoju godišnju kolumnu počinje brutalno.

Fotografije u nastavku teksta su uznemirujućeg karaktera.

„Glad je agonija i degradacija. Gubite kontrolu nad bešikom. Koža vam se ljušti, kosa opada, halucinirate i možete čak oslepeti od nedostatka vitamina A. Dok gladujete, vaše telo jede samo sebe: proždire sopstvene mišiće, čak i srce.“

Ipak, četvorogodišnji dečak Abdo Sajid toliko izgladneo da je težio nepunih šest i po kila, nije plakao kada je nedavno primljen u bolnicu u Jemenu.

„To je zato što deca koja su izgladnela ne plaču, čak se ni ne mršte. Umesto toga, sablasno su mirna; deluju apatično, često bez ikakvog izraza lica. Telo koje gladuje ne troši energiju na suze. Svaku kaloriju usmerava na to da održi u životu velike organe.

Abdo je preminuo ubrzo po dolasku u bolnicu.“

Dečaka je fotografisao Kristofov prijatelj koga je upoznao u Jemenu, i fotografije je bolno gledati, ali roditelji dece umrle od gladi uglavnom dopuštaju da se one objave; štaviše, žele da te fotografije vidi što više ljudi jer se nadaju da će tako svet konačno možda razumeti da deca stvarno, najstvarnije umiru od gladi.

Do 2020. godine glad je u svetu opadala. Poslednju veliku glad Ujedinjene nacije su proglasile u jednom delu Južnog Sudana na nekoliko meseci 2017. godine, ali sada UN upozorava da glad preti Jemenu, Južnom Sudanu, Burkini Faso i severoistočnoj Nigeriji, uz još 16 zemalja koje polako, ali vrlo sigruno klize u katastrofu.

Zaista, Kristof ima pravo kada kaže da je naša privilegija da živimo u takvom istorijskom dobu u kojem je stopa smrtnosti među decom sve manja, bolesti i glad se mogu suzbiti i blagostanje čoveka sveobuhvatnije je nego ikad dosad.

Razvijeni svet je ravnodušan prema gladi i mimo pandemije koja je sada samo istakla problem. Mimo tog razvijenog sveta, žrtve nisu osamdesetogodišnjaci sa virusom, već deca koja umiru od gladi.

Ujedinjene nacije upozoravaju da siromaštvo i poremećenost sistema u pandemiji mogu da u dečije brakove gurnu još 13 miliona devojčica. Prekid kampanja protiv genitalne mutilacije žena mogu da dovedu do sakaćenja još dva miliona devojčica, a smanjeni pristup kontraceptivnim sredstvima do još 15 miliona neželjenih trudnoća. Svetska banka kaže da će još 72 miliona dece ostati nepismeno.

Stručni panel analizirao je brojeve i procenio da će čak i u „umerenoj“ verziji scenarija koji nas čeka, još 168.000 dece umreti od neuhranjenosti zbog posledica koronavirusa.

Jemen naročito strada. Uvek siromašan, skrhan ratom, kao žrtva nemilosrdne Saudijske Arabije.

Dok razvijeni svet slavi Božić i Novu godinu, deca kao što je Abdo umiru. Od gladi. I to ne samo u Jemenu.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare