Tokom prethodnih godina bili smo svedoci dramatičnih dešavanja u celom svetu. Najugroženiji u svemu tome su deca, a sudbine pojedinih mališana, čije su priče dospele na naslovnice svetskih medija, dirnule su naša srca. Njihove potresne fotografije, nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Ipak, i pored toga što ih život nije mazio, sreća im se osmehnula, a evo gde su oni danas.
Dečak iz Nigerije
Dankinja Anja Ringren Loven spasila je život dečaku iz Nigerije kojeg su optužili za veštičarenje. Roditelji su ga zbog toga napustili i ostavili da umre na ulici od gladi i žeđi. Fotografija na kojoj Anja daje izmučenom i izgladnelom dečaku keks i vodu, postala je jedan od najupečatljivijih prizora koji je stigao iz Afrike poslednjih godina.
Nakon što je napušten od strane svoje zajednice, maleni dečak, kojem su kasnije dali ime Houp (Nada), preživljavao je hraneći se otpacima i smećem. Bio je u užasnom stanju kada ga je Anja pronašla.
Potom je zamolila ljude preko interneta da doniraju novac za lečenje malenog Houpa, pa je iz čitavog je sveta primila donacije u vrednosti od 2 miliona dolara.
Anja i njen muž su želeli da pomognu i drugoj deci koja se suočavaju sa sličnim problemima kao i Houp, pa su osnovali fondaciju „Zemlja nade“ za svu decu koju nazivaju vešticama, pa su zbog toga ostavljena na ulici i žive u užasnim uslovima. Neretko se dešava da su ta deca zlostavljana i ubijana, posebno u ruralnim delovima Nigerije.
Anja s vremena na vreme obaveštava javnost preko svojih naloga na društvenim mrežama o Houpovom napretku i odrastanju, pa je tako prošle godine podelila fotografiju ovog dečaka čija je priča rasplakala svet. On je danas zdrav, nasmejan i srećan.
„Mislim da je sigurno reći da je moja i Houpova slika postala jedna od najzastupljenijih slika na svetu. Svakog dana se deli na društvenim mrežama i ima milione lajkova. Nakon spasavanja Houpa 2016. godine, intervjuisali su me mediji širom sveta i od tada je priča o Houpu objavljena u mnogim člancima“, napisala je Anja na Instagramu.
Dodala je da je Houpova priča podseća na „Ružno pače“ H.K.Andersena.
„U priči, labud se rađa u porodici pataka i ide od mesta do mesta prezren i osuđivan od svih koje stretne. Na kraju se pretvara u labuda i pronalazi svoje pravo mesto u svetu“, napisala je Anja.
„I kao što znate, Houpova priča je takođe imala srećan kraj. Jedini problem u Houpovoj priče je što su uprkos hiljadama članaka, intervjua, brojnih dokumentarnih filmova i optužbama za veštičarenje u Nigeriji, deca i dalje stigmatizovana, mučena i ubijena. Zakoni koji imaju za cilj da zaštite decu se ne primenjuju, a broj dece koja se optužuju da su veštice raste jer to je postalo profitabilan posao“, navela je ona.
Anja je u novembru prošle godine objavila još jednu Houpovu fotografiju na kojoj on grli drugog dečaka. Ona je napisala da maleni dečak ima pet godina i da Houp dobro brine i o njemu i čuva ga.
Devojčica iz Avganistana
Šarbat Gula je Avganistanka koja je postala poznata širom sveta kao devojčica (12) po portretu koji je 1984. godine snimio američki fotoreporter Stiv Mekari, a koja je kasnije objavljena na naslovnoj strani časopisa Nacionalna Geografija 1985. godine.
Portret koji je postao čuven snimljen je u Nasir Bagu u Pakistanu, dok je Gula tamo boravila kao izbeglica, bežeći od sovjetsko-avganistanskog rata. Uprkos velikom globalnom priznanju koji je fotografija dobila, Gulin identitet je ostao nepoznat sve do 2002. godine, kada je potvrđeno njeno boravište i kada je fotografisana po drugi put.
Živela je u Pakistanu i podizala je svoju porodicu, a onda su je pakistanske vlasti uhapsile 2016. i deportovale u Avganistan 2017. godine, pod optužbom da falsifikuje lična dokumenta. Međutim, kako je Avganistan ponovo pao pod vlast talibana u avgustu 2021. godine, Gula je dobila azil u Italiji u novembru 2021. godine.
Ona je, inače, rođena 1972. godine u paštunskoj porodici. Početkom 1980-tih, njeno selo su napali sovjetski helikopteri i prvobitno je objavljeno da su njeni roditelji poginuli tokom napada. Njene sestre, braća i baka su se preselili u Pakistan u izbeglički kamp Nasir Bag, na granici sa Avganistanom. Kako je kasnije saopšteno, njena majka je umrla od upale slepog creva, a otac je još uvek bio živ kada su došli u Pakistan.
Fotograf Stiv Mekari je 1984. godine otputovao u Avganistan da dokumentuje posledice rata. Posetio je izbegličke kampove od kojih su mnogi bili na granici između Avganistana i Pakistana. Gula je pohađala školu u tom izbegličkom kampu, a Mekari je fotografisao nju i druge devojčice. Kasnije se utvrdilo da nije imao dozvolu da snimi te fotografije, što je u suprotnosti sa paštunskom kulturom, gde žene ne bi trebalo da pokazuju lica muškarcima van porodice.
U početku, urednik časopisa nije hteo da koristi pomenutu fotografiju, ali je na kraju popustio. Fotografija je jednostavno nazvana „Avganistanska devojčica“ i prikazuje Gulu sa upadljivo zelenim očima koja gleda pravo u objektiv. Ova fotografija je postala simbol avganistanskog sukoba i problema sa koji pogađaju izbeglice širom sveta.
Sredinom 1980-tih, Đarbat se udala za Rahmata Gulu. Tada je imala samo 13. godina. Poznato je da Gula ima tri ćerke – Robin, Zahidu i Alijan, a njena četvrta ćerka je umrla ubrzo nakon rođenja. Kasnije je dobila i dva sina. Njen muž je preminuo od hepatitisa C 2012. godine. Gula je izrazila nadu da će njena deca moći da se obrazuju.
Upitana jednom prilikom, da li se ikada osećala sigurno, odgovorila je „Ne“.
Gula koja sada obično nosi burku, oklevala je da upozna fotografa koji ju je slikao kao devojčicu, jer je bio muškarac van njene porodice. U godinama koje su usledile, ona nije imala predstavu koliko je njeno lice postalo poznato širom sveta.
Na pitanje kako se oseća zbog fotografije, odgovorila je: „Bila sam veoma iznenađena. U početku sam bila zabrinuta zbog publiciteta svoje fotografije, ali kada sam saznala da sam uzrok podrške i pomoći mnogim izbeglicama, bila sam srećna“.
Nakon što su pronašli Gulu, Nacionalna Geografija je platila troškove lečenja njene porodice i putovanje u Meku na hodočašće.
Beba izgubljena u evakuaciji u Kabulu
Dečak odvojen od roditelja tokom haosa u Avganistanu 2021. godine dok je trajala američka evakuacija nakon dolaska talibana, spojen je sa svojim rođacima 2022. godine.
Talibani su preuzeli kontrolu nad zemljom u avgustu, a mnogi Avganistanci su očajnički pokušavali da pobegnu.
Dvomesečni Sohail Ahmati predat je američkom vojniku preko ograde, kako bi ga zaštitio dok je trajao haos na aerodromu u Kabulu, pošto je hiljade ljudi pokušavalo da se ukrca na neki od aviona koji su evakuisali ljude iz zemlje. Dečak je dat američkim vojnicima preko bodljikave žice. Ali kada je njegova porodica uspela da uđe na aerodrom, Sohaila nigde nije bilo.
Nakon besomučne, ali uzaludne potrage za detetom, njegov otac Mirza Ali Ahmadi, koji je radio kao obezbeđenje u američkoj ambasadi, majka Suraia i njihovo četvoro dece su pušteni na let za evakuaciju u SAD. Mesecima nisu znali gde im je najmlađi sin.
Ali nakon što su pročitali Rojtersov izveštaj o porodičnoj potrazi za Sohailom, u nevembru su mu ušli u trag koji je vodio do kuće taksiste Hamida Safija (29).
Safi je rekao da je pronašao dečaka kako plače na zemlji na aerodromu u Kabulu. Nakon što je pokušao da pronađe dečakovu porodicu, ali nije uspeo, odlučio je da ga odvede do svoje žene i dece i da ga odgaja kao svog sina.
Novorođenčetu su dali ime Mohamed Abed i postavili su slike sve dece na Fejsbuku Safija.
Kada je potvrđeno gde se Sohail nalazi, deda dečaka, Mohamed Kasem Razavi, otputovao je u Kabul da traži da mu se unuk vrati.
Međutim, Safi je odbio da preda bebu i tražio je on i njegova porodica budu takođe evakuisani u SAD.
Posle sedam nedelja pregovora i kratkog zadržavanja, talibanska policija je dogovorila nagodbu između dve porodice i beba je vraćena njegovom dedi.
Njegovi roditelji su rekli da su presrećni nakon što su se ponovo videli preko video poziva. Nadaju se da će uskoro biti dogovoreno da Sohail bude doveden u američku državu Mičigen, gde su se sada nastanili.
BONUS VIDEO: Najmanje 19 mrtvih u eksploziji cisterne sa gorivom u Avganistanu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar